eMare

uvek u rovu, nikad za zelenim stolom

[eMare @emare12]

@vojislavai1 @MagratWitch Sve mi se čini da smo mi takvi oduvek bili nego nije bilo prilika kao danas da se tako jasno vidi.

[Aleksandra @SandraAlex_A]

Odgledajte. Rio tinto im ne smemo dozvoliti.

[eMare @emare12]

@PredragBrajovic @CvorovicRadosav @stimac15 Protivljenje projektu RT je odraz protivljenja ovo malo zdravog razuma što je preostalo. U zemlji gde bageri naplaćuju 25sati dnevnog rada, gde se spaljuju mašine na kopovima usled neodržavanja ili meša zemlja sa ugljem pa spaljuje se ne može verovati nikome.

[eMare @emare12]

@PasicJasmi66747 @IvanaErato Najkraće rečeno, katastrofa. Jedino što se može je pričati sa decom da se ne osećaju manje vrednom, da nisu oni ništa krivi...

[eMare @emare12]

@PasicJasmi66747 @IvanaErato Eh, ali mi odrasli to uspešno ubijamo u pojam.
U vrtiću je moj sin nacrtao i obojio sunce u plavo jer su dobili zadatak da nacrtaju kišni dan. Vaspitačica, komad kretena pred penziju koji verovatno nikad nije umeo niti voleo da radi taj posao, mu je isparala crtež.

[eMare @emare12]

@IvanaErato @PasicJasmi66747 Nažalost, tako je to bilo. Mi smo sasvim slučajno saznali. Taj debil je "osakatio" generacije dece.

[Ерато @IvanaErato]

Шестогодишња девојчица Хелга Хилтунен из Финске написала је писмо Богу пре Божића. У писму је затражила 100 марака.
У то време у Финској писма с нетачном адресом могао је да отвори само председник републике.
⏬

[PowerTrade @PowerTradeHQ]

The new $PTF is coming.

Massive changes open a world of reward for holders.

⚡️ Earn REAL YIELD from a share of 25% of trading fees
⚡️ Increase your yield with PowerBooster (PB) points
⚡️ Protect yourself with our Insurance Fund
⚡️ Access Pro-tools
⚡️ Win big in competitions
⚡️ VIP status and rewards

Buy PTF on Uniswap 💰 https://t.co/SYDRJvl4XQ

Learn more about the changes here 📰 https://t.co/05eDNl8bus

[Dragan Vidaković Mrki @protivdictature]

Ko može da pomogne, idemo i RT

[Милорад Матић Згубидан @CikaMikula]

Бити опозиција у малом месту захтева велику храброст. Група мојих бивших суграђана одлучила је да стане на црту локалним кабадахијама. За већину гарантујем да су часни људи.
Ако неко има ФБ нека их запрати. Што више пратилаца, биће већа паника.

Замолио бих за РТ
Велико ХВАЛА

[eMare @emare12]

@buksnanavetru Probirljivost ubiva.

[eMare @emare12]

@JeljefJelena @SnagaOptimizma Desilo se i meni da ujutro, na putu za posao, zateknem čoveka na pločniku pored trafike. Bio je čuvar u noćnoj smeni i krenuo kući. Tužno je da je od 50-ak ljudi koji su prošli autom ili kupovali na trafici samo su dve žene stale autom da pitaju da li treba neka pomoć.

[PRODAVAČICA JE UZ STUDENTE! 💪 @StevanTrajkovic]

- Koliko Vam je ovo?
- 180 dinara...
- Imam i penzionersku karticu...
- Nisam ja u tom sistemu, popusti i akcije važe za sve...
- Koliko ste rekli, 280?
- Ne, 180...
- Kako 180, plaćala sam 250 sa ovim popustom...
- Kod mene je 180 oduvek...
- Ma, ovamo, nego sad mi bilo usput ovde... 180?
- Da...
- Juuu, da sam znala... Pa, do kad Vam važi ta akcija?
- Nije akcija, to je redovna cena...
- Pa, da uzmem 2 kutije onda...
- Kako Vi odlučite...

Kako radi apoteka, tako i web apoteka https://t.co/SnPowFWjV8 😎
Nema režiranih ponuda, akcija, popusta, radimo na tome da sve bude dostupno vama po najnižim cenama i da to važi za sve! 😊

Ispratite cene na https://t.co/SnPowFWjV8, mi dodatne popuste dajemo na postojeće cene, a za #BlackFriday se pripremamo da dodatno uštedite 🍀

Stay tuned... 😉

[Дарко Николић @HuddleBre]

Колубарска битка - 10 ствари које треба да знате о њој

На овај дан је почела чувена Колубарска битка. Нисам баш најпозванији да о њој пишем, али... ових 10 ствари о њој би морало да се зна:

1) Колубарска битка је највећа битка коју су у Првом светском рату водиле Краљевина Србија и Аустроугарска. Толико је била значајна, толико велика - да је 153.373 наших предака у њој страдало, што погинувши, што бивајући рањени, што заробљени. Да, 153.373.

2) Србији је претио потпуни слом. После тријумфалне Церске битке, када је одбијен први налет Аустроугарске, па дуготрајних, крвавих борби око Дрине о којима многе генерације скоро ништа нису училе у школама, Србији је заиста претио потпуни слом. Војска се повлачила под борбом, нестајало је муниције, није било довољно хране, а одећа и обућа били су скоро потпуно уништени јер њиховог обнављања није било. Почеле су и кише, све хладније време, а како су се дешавала бројна зверства окупатора, многи војници су бежали из својих јединица да би спасавали породице. Јако је био уздрман морал. Јако. Толико, да је било наређења и о стрељању дезертера. Историчари кажу да их је десетак и извршено.

3) Око 300.000 аустроугарских војика нагрнуло је да докрајчи Србију. Српска војска је, не рачунајући њене мање а важне делове, имала три армије. Прва је кључна за Колубарску битку. Непосредно уочи њеног почетка 16. новембра 1914, тачније - два дана раније, командант Прве армије Петар Бојовић бива рањен и на његово место Врховна команда поставља генерала Живојина Мишића.

4) Све тежа ситуација на огромном, 200 километара дугачком фронту, и неуспешни покушаји мањих против-удара, довели су Мишића до историјског закључка: потребно је повући се, окрепити дан-два војнике, па противнападом разбити противника. Али, краткотрајно повлачење средишњег дела српске војске значило би да морају да се повуку и они лево и они десно од њега. А десно од њега је био и Београд. Зато се Врховна команда са војводом Путником на челу противила том плану, јер би се престоница дала непријатељу без борбе. Ипак, Мишић је био упоран. Баш упоран. Решио је да повуче војску, пригрупише је, истовремено да јој "смањи фронт" односно да је окрепи, осуши, нахрани, па да на форнту мање ширине учини нешто незамисливо. Нешто што се данас учи и на Вест Поинту, елитној америчкој војној академији.

5) Против преко 400 аустроугарских топова стајали су нешто малобројнији српски, само... српски више нису имали муниције. Малтене уопште. Апели наше владе да савезници хитно пошаљу гранате - услишени су. Француска је пристала да пошаље муницију, али како је она просто далеко, Грци су се сложили да је испоруче, па да њима Французи то касније надокнаде. Само, када је муниција стигла, испоставило се да су чауре дуже за 2,5 милиметара, па су биле неупотребљиве за српске топове. Ипак, наша војска није очајавала. Муниција је возом транспортована до Ниша, где је демонтирана. Потом возом хитно пребацивана у Крагујевачку тополивницу (касније Заставу) где су чауре скраћиване, па опет једна по једна пуњене, а онда пругом - право на фронт.

6) Другог децембра на фронт стиже и чувени "Ђачки батаљон". Оних 1.300 каплара. Не, нису то била деца као што ми данас одмах помислимо када кажемо "ђаци". То су били младићи, студенти, најбоље што је Србија чувала за будућност, а који су, због студентских дана у Србији и иностранству, били ослобођени служења војске. Они су у тешкој, јесењој ситуацији те 1914. прво дошли у Скопље да заврше подофицирску школу, а онда, пре него што су и научили све што би требало знати, добили тај најнижи подофицирски чин, капларски, и послати свуда где се Србин борио са Аустроугарима.
Појава те омладине, српске интелигенције, која је уз песму кренула и стигла на фронт, дигла је морал војницима, који су малтене одустајали од свега, видевши безизлазност ситуације. Тек око 400 "ђака-каплара" неповређено је изашло из Колубарске битке. А у њу су, заиста, ушли са песмом. Прва чета певајући "Ој Србијо, мила мати". Друга "Еј, трубачу, с бујне Дрине". Трећа "Срби, устајте, своје не дајте". Четврта "Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена. Ал'осташе деца њена". Да, певајући. Па сад замислите како је изгледала њихова појава међ' осталом војском, кад стигне младост Србије - да за Србију положи живот.

7) Аустроугари су 3. децембра припремали победничку параду у Београду. Тог дана Мишић наређује општи напад своје Прве армије. Аустроугари, мислећи да је српска војска у растројству, да је разбијена и непостојећа, пружају отпор који није довољан. Бивају затрпани артиљеријом. Да, Крагујевчани су урадили своје. И Нишлије. И железница, хвала јој онако чудесној за све. Остатак Србије, тамо на фронту где је било скоро свако наше мушко, јуриша. Аустроугари бивају прегажени, иако су тукли свим и свачим оне "мртве" који су решили да живе.

8. Остале српске армије нису имале толиког успеха испрва, али је разнети аустроугарски центар, у коме је са две трећине целокупне "балканске војске" командовао Оскар фон Поћорек, условио да се остали делови окупатора полако повлаче, да не би остали одсечени. То су друга и трећа српска армија искористиле за силовите јурише и скоро месец дана након што се чинило да Србији прети слом, 15. децембра Београд је ослобођен, чиме је стављена тачка на величанствен прекорет у историји ратовања. Тачка на Колубарску битку, због које је Поћорек смењен, због које је Мишић постао војвода, због које је Италија ушла у рат на страни Србије и савезника, а Бугарска на годину дана одложила свој улазак у рат на страни непријатеља. Тачка на Колубарску битку - у којој је из строја избачено око 273.000 непријатељских војника. Али, и она 153.373 наша. Бог да им душе прости.

9) Међу онима који су пали, и то као нови каплари који су, њих 1.300, пошли из Скопља, био је и Бан Нушић, син нашег прослављеног комедиографа Бранислава Нушића. У шињелу је већ имао припремљено писмо за оца. У њему је писало:
"Драги Аго, не жали за мене. Ја сам пао на бранику отаџбине. За остварење оних наших великих идеала које смо сви ми тако сложно проповдедали 1908. године (тада су широм Србије организоване велике демонстрације, или како се тада говорило "манифестације", због тога што је Аустроугарска анектирала Босну). Не кажем да ми није жао што сам погинуо. Осећао сам, штавише, да бих могао будућој Србији корисно да послужим. Али... Таква је судбина. Твој син, Бан".
Није он био једини син познатих људи који су се борили за Србију. Двојица синова генерала Павла Бошковића, управитеља Војне академије, нашла су се у савезничкој болници. Један француски лекар био је у шоку, питајући "Зар генералски синови у првој борбеној линији!? Зар и они тако ратују и тако гину!?". Одговорио му је један српски сељак, Шумадинац:
"Видиш, гос'н докторе... Сви ми имамо различите очеве, али само једну мајку - отаџбину. Е, за ту мајку Србију гинемо ти сви ми без разлике".

10) Бранислав Нушић, на двадесетогодишњем помену српским капларима, тој палој будућности наше земље, говорио је у новембру 1934. овако:

"Ни звона црквених зона, ни плотуни почасне паљбе, ни војничке фанфаре, ни бучни хорови не могу заглушити реч наше мртве деце. Она је ту, она лебди над нама. Ја, који сам ближе смрти но животу, ја је чујем. Ви који сте ближи животу но смрти, ви је осећате у души... У овом дану полажем вам, децо наша, најскупоценији венац, венац родитељских суза. Али, прави споменик вама палима, подићи ћемо ако будемо кадри да сачувамо сећање на вас".

Ово је био мали допринос том чувању.
Да се не брукамо.
Да не брукамо ни њих.

(Мој скромни допринос, а већи од ове приче, је у роману о Гвозденом пуку, који је бесплатан и који ће се, ако Бог да, опет штампати и бесплатно делити. Више о њему, уз око стотинак страна рукописа, можете да сазнате на https://t.co/0VeGd2i7DM. А све ово, просто да... не заборавимо ко смо.

И чији смо.)

[eMare @emare12]

@micodju Lako je vama ateistima bacati ljude iz aviona.

[eMare @emare12]

@melanesianfrog Vala se jesi nalupao ali nema veze.

[Dragan Vidaković Mrki @protivdictature]

Snimak nasilja u školi u Sremskoj Mitrovici. Ludilo se širi...

[eMare @emare12]

@Nova_ekonomija Realni prosek je i veći. Meni je prijavljeno radno vreme 8 sati ali radimo 9 sati svakog dana.

[eMare @emare12]

@PAJO_Mkc1 Toliko smo "ispali normalni" da smo postali roblje koje pljačkaju, lažu, vređaju... a mi ćutimo i tražimo još.