Kaffansky

* use motika, not drugs
* govori tiho i nosi psa sa sobom
*dance no rhythme

[Kaffansky @Kaffansky]

#fighting #skills #mma #humor #judo #aikido

[Slađana Stojanović @SlaanaStojanov4]

Juče pade čovek na sred ulice skoro pa na vr' leđa. Srećom je imao ranac pa je amortizivao udarac. Pritrčaše ljudi da mu pomognu, on ih otera i to prilično besno, osovi se nekako na noge, jedva, ali kao ok.
Krenem dalje, ali u njegovom pravcu i tog trenutka on ponovo pada, 👇

[Kaffansky @Kaffansky]

@ugaseninalog Užas, pi, idete na blok

[Željko Kisa @ZeljkoKisa]

Drajfusova afera počela je nepotpisanim dokumentom pronađenim u korpi nemačkog vojnog atašea u Parizu.

Dokument je dokazivao da neko odaje francuske vojne tajne.

Nije dokazivao ko.

Ipak, istraga se brzo usmerila na Alfreda Drajfusa.

Prvi stručnjak za rukopis zaključio je da bordero verovatno nije njegov. Pozvan je drugi, Alfons Bertijon, koji nije bio stručnjak za rukopis.

On je napravio teoriju po kojoj su i sličnosti i razlike dokazivale Drajfusovu krivicu: sličnosti jer je pisao on, razlike jer je pokušavao da prikrije svoj rukopis.

Dakle, svaki mogući rezultat vodio je istom zaključku.

Drajfus je zatim osuđen i na osnovu tajnog dosijea koji ni on ni njegov branilac nisu smeli da vide.

Kasnije je pukovnik Pikar pronašao dokaz da bordero odgovara rukopisu drugog oficira, Esterazija.

Umesto da priznaju grešku, Pikara su sklonili, a napravljen je i novi falsifikovani dokument da bi stara presuda opstala.

Falsifikat je na kraju otkriven. Drajfus je potpuno rehabilitovan tek 1906, dvanaest godina posle prve presude.

Suština afere nije samo pogrešna presuda, nego redosled:

prvo je izabran zaključak, zatim su traženi dokazi koji ga potvrđuju, suprotni nalazi su sklanjani, a svaka nova činjenica koja je rušila slučaj povećavala je cenu priznanja greške.

Prvi pogrešan nalaz obično nije skup.

Skupo je sve što posle morate da uradite da bi ostao na snazi.

[Kaffansky @Kaffansky]

@bega_bez_ega Užas užas 8be smaračine id čovjeka. Bukvalno bih ga slušao 30 sekundi i otišao na neko pivo ili kafu što dalje 🫩😑

[Kaffansky @Kaffansky]

@smiljaizrume A mašala

[Kaffansky @Kaffansky]

@zdravo_iskrena Spojiš sve tvirove, udariš neku zajedničku notu, neku priču koja povezuje, i eto lijepe knjige.

[Kaffansky @Kaffansky]

@MilojePatenkov Ljudi razmišljaju i o drugim stvarima, to njoj milion posto nije tolko emotivno blisko kao vama ili nekom izbjeglici ili ko ima rođake iz knina il borova, da bi joj uoošte palo napamet kad je pisala. To je narativ radikala "ustsša ustaša" , a ne slobodno-mislećih ljudi srbije.

[Kaffansky @Kaffansky]

@zdravo_iskrena U Berane 😑

[lova @CFC_lova]

Movies 🎥 📺📺📹

[Kaffansky @Kaffansky]

@zdravo_iskrena Zašto bi neko želio pažnju? Zar ima 12 godina oa joj treba pažnja tipa očeva? Zašto se taj proces "paženja" ne odvija uzajamno među supružnicima?

[Željko Kisa @ZeljkoKisa]

Kada su Gali 390. godine p. n. e. osvojili i opljačkali Rim, preživeli branioci povukli su se na Kapitol.

Na kraju je dogovoren mir: Rimljani će platiti određenu težinu zlata, a Gali će otići.

Ali tokom merenja Rimljani su primetili da su tegovi lažni i preteški. Pobunili su se, pozivajući se na dogovor.

Tada je galski vođa Bren skinuo mač i bacio ga na tas sa tegovima, dodajući još težine koju su morali da nadmere.

Izgovorio je:

**„Vae victis” — teško pobeđenima.**

Nije ni pokušao da sakrije prevaru. Njegova poruka bila je jednostavna: meru ne određuje pravda, već onaj ko drži mač.

Vaga je služila samo da sili pruži privid dogovora.

Pravila vrede dok postoji moć koja može da ih odbrani.

Kada je izgubiš, možeš se pozivati na pravo — ali će jači odlučiti koliko ono teži.

A ponekad će na tas dodati i svoj mač.

[Kaffansky @Kaffansky]

@zdravo_iskrena Kako smo danas mogli da prođemo bez ovog podatka ja ne znam.. 👀

[Kaffansky @Kaffansky]

@Zox_Zoja Šta "čit'o" ..? Držo u rukama!

[Kaffansky @Kaffansky]

@tehnomaxcg Ja kupio neki samsung za 85 eura na trafiku, eo po godine koristim, super

[Željko Kisa @ZeljkoKisa]

Templ Grandin – žena koja je pokušala da vidi očima životinje

Kada bi se stoka zaustavila, uznemirila ili odbila da krene, ljudi su je često smatrali tvrdoglavom.

Templ Grandin postavila je drugačije pitanje:

**Šta životinja vidi što čovek ne primećuje?**

Pažljivo je proučavala prolaze kroz koje se stoka kretala. Otkrila je da strah mogu izazvati senka na podu, odsjaj metala, buka, lanac koji se pomera ili nagla promena površine.

Čovek bi video običan prolaz.

Životinja je mogla da vidi prepreku ili opasnost.

Grandin je zato projektovala zakrivljene prolaze sa zatvorenim bočnim stranama.

Oni su pratili prirodno kretanje goveda i zaklanjali ljude, opremu i druge izvore stresa.

Kada su uklonjeni odsjaji, buka i klizave površine, životinje su se kretale mirnije, a radnicima je bilo potrebno manje sile.

Grandin je pokazala da problem nije uvek u biću koje odbija da nastavi.

Ponekad je problem u sistemu koji je napravljen bez razmišljanja o tome kako ga ono doživljava.

Isto važi i za ljude.

Najlakše je reći da je neko težak, spor ili neprilagođen. Mnogo je teže zapitati se da li smo napravili okruženje koje ignoriše njegov način razmišljanja, potrebe i strahove.

Empatija nije samo sažaljenje prema tuđem strahu.

Ona počinje kada pokušamo da sistem uredimo iz ugla bića koje kroz njega mora da prođe.

[Kaffansky @Kaffansky]

@strasbourgsj @snezana1942 Ko je nj. V.?

[Kaffansky @Kaffansky]

@Anita28896906 Vruće lepinje

[Kaffansky @Kaffansky]

@OsmatracZ Simuliranje pravne države