Видовдански завјет и Косовски бој као путоказ европске будућности Црне Горе
Поводом обиљежавања двадесет година од пријема Црне Горе у Уједињене нације, предсједник Скупштине Црне Горе поручио је да није случајно што се овај велики јубилеј обиљежава управо 28. јуна, на Видовдан, један од најзначајнијих датума у историјском памћењу нашег народа.
Он је нагласио да Видовдан подсјећа да Црна Гора није само територија у��бличена уставним поретком и међународном столицом, већ и памћење, одговорност, завјет и визија. Црна Гора је, како је истакао, способност једног народа и свих њених грађана да у пресудним временима препознају своје мјесто у свијету, али и да никада не забораве темељ на којем стоје.
Двадесет година након учлањења у Уједињене нације, Црна Гора данас има јасну визију: да буде прва наредна чланица Европске уније. Али не само као формални дио једне велике политичке и економске заједнице, већ као земља слободних, срећних и богатих људи; као земља у којој ће сви ��ароди бити једнаки, у којој нико неће бити грађанин другог реда, и у којој ће сваки вид дискриминације, као ружна заоставштина једног прошлог времена, бити избрисан као ружан сан.
То је Црна Гора ��оју желимо да градимо: модерна, европска, демократска, али и дубоко свјесна себе. Црна Гора која не бјежи од свог идентитета да би била модерна, нити се одриче будућности да би сачувала традицију. Напротив, наша снага је управо у томе да спојимо оно најбоље из нашег историјског наслеђа са најбољим вриједностима савремене Европе.
Предсједник Скупштине је поручио да је предуслов и чланства Црне Горе у Уједињеним нацијама, и њеног будућег чланства у Европској унији, била вјековна борба наших предака за слободу.
Како је нагласио, Црна Гора није настала у једном дану, нити је њена слобода поклон било које силе. Она је кроз вјекове изношена на плећима оних који су знали да је слобода најскупља ријеч нашег језика.
Он је подсјетио на Мојковачку битку, у којој је последња жртва славне војске Краљевине Црне Горе постала мјера братства и части; ��а Вучји до, Граховац, Мартиниће и Фундину, гдје је наша земља пред великим силама историје доказивала да се величина једног народа не мјери бројем, већ одлучношћу; али и на онај свети и судбински Видовдан 1389. године.
На Косову пољу, како је поручио, наши преци су дали свој одговор историји. Они су показали да припадају тадашњој хришћанској Европи, Европи која је вјеровала у живот вјечни, у царство небеско, у част и слободу као највише вриједности. Тај одговор није био само ратнички. Он је био духовни, морални и цивилизацијски.
Предсједник Скупштине је подсјетио и на ријечи нашег највећег пјесника и владара, Петра II Петровића Његоша, који је у „Горском вијенцу” снагом завјета записао стихове који и данас одјекују:
„Што спомињеш Косово, Милоша,
сви смо на њем срећу изгубил��;
ал' су мишца, име црногорско,
ускрснули с косовске гробнице
над облаком у витешко царство,
ђе Обилић над сјенима влада.”
Управо зато, како је саопштио, на свечаности је била постављена репродукција свјетски познате слике „Косовски бој” великог Петра Лубарде. Предсједник Скупштине је наложио да се ова репродукција изради посебно за овај јубилеј, а након свечаности она ће красити кабинет предсједника Скупштине Црне Горе.
Данашња Црна Гора, која стреми Европској унији, не иде у непознато. Она се враћа својој европској породици. Враћа се оном цивилизацијском кругу чије је темеље бранила и 1389. године, и у свим каснијим вјековима своје борбе.
Али тај повратак, како је поручио, мора бити достојанствен. Европа којој тежимо није само заједничко тржиште, фондови и административна поглавља. Европа је владавина права. Европа је једнакост пред законом. Европа је поштова��е различитости. Европа је слобода говора, слобода вјере, слобода идентитета. Европа је држава у којој се нико не кажњава зато што је оно што јесте.
Као што сам то јуче саопштио у Скупштини Црне Горе, сматрам да је од пресудног значаја за будућност ове земље да она остане бастион слобода и као таква у потпуности раскине са свим тековинама бившег режима Мила Ђукановића које су те слободе нарушавале.
У овом случају, конкретно и прецизно мислим на забране уласка новинарима, политичарима, спортистима и интелектуалцима.
НСД је у сазнању да се мимо знања наших функционера у извршној власти, праве некакви спискови особа којима треба забр��нити улазак у Црну Гору. Зато јавно желимо да поз��вемо иницијаторе таквих идеја и планова да то не чине јер тако се руши мукотрпно стварани амбијент да је наша земља по поштовању слободе и уважавању људских права најдаље одмакла у читавом региону. То нас препоручује додатно за чланство у заједницу цивилизованих и развијених европских држава и зато никаква врста репресије и забране није потребна ономе који је сигуран у властити став и политику.
Није наодмет подсјетити да смо управо ми, српски политичари из Црне Горе, чак и онима који су нам забрањивали уласке у своју државу узвраћали позивима да посјете нашу земљу. Нисмо тражили ни очекивали да се било коме забрани улаз у Црну Гору већ поступали разумније, људски и с вјером да треба тежити компромисима и помирењу, а не свађама. Ми више никада не треба да идемо стазама аутократских режима из ружне прошлости који су интелектуалцима, новинарима, спортистима и политичарима забрањивали улаз на територију под властитом контролом.
Црна Гора има довољно ширине да може да истрпи све критике, биле оне заслужене или незаслужене и не треба да шаље једну лошу поруку која касније може само послужити за даље компликовање односа у региону.
@8obban Ovo je mali šešelj, a svi znamo što želimo šešelju i njemu sličnima. I on je ne širi nego je stvara, inače, ljude boli qrac više za te priče, eo ljeto, turisti, pare, jedi govna četniku maloumni
Korijen problema leži u alternativi koja nudi lizanje kakvog leša, ne postavljanju pitanja, klečeći položaj pognute glave i obećanja, da kad krepate sve će biti kao ispod baldahina na kakvom eksluzivnom pijesku dovučenom iz Morače na more
“Moje dijete, moja pravila.”
Transparent na protestu protiv obavezne vakcinacije za upis u vrtić.
Samo mi nije jasno, ako odbacujete jedan od najvećih civilizacijskih iskoraka, zašto vam je uopšte stalo do drugog?
I vrtić je civilizacijski iskorak. Kao i vakcinacija.
Hiljade robota, igraju kolo, ispred hrama sv savaota, čekajući u redu, da poljube pojas bogorodice, a sutradan idu u tumane da im se hidraulika osvešta, pa na svetu goru za update softvera na v 3.2 hyper ortho DoX, i tako je počeo rat sa US Robotics robotima, smrt zapadu