Na današnji dan pre 8 godina je emitovana prva epizoda naše najdraže emisije Mansarda @Mansarda4. U ovih osam godina ugostili smo neke divne ljude - od Vlaste Velisavljevića do Nena Belana, od Vlade Džeta do Nene Ivošević, od Zorana Predina do Beti Đorđević, od Radoslava Graića do Dejana Đurovića, od Ivana Ivanjija do Đorđa Matića...
I u devetu godinu rada ulazimo sa dragim ljudima koji će nam praviti društvo za mikrofonom. Od ove sezone nije @RadioAparat jedini radio na kojem ćete nas čuti - započeli smo saradnju i sa @RadioSloboda.
Možda ovo nije vreme za slavlje, ali uskoro, kada dođe neko pravednije vreme koje se već pomalja iza brda, proslavićemo dostojno i ovaj rođendan Mansarde. Do tada - slušajte nas i čuvajte se!
Jovana & Pavle
Kako su jednog letnjeg dana Oliver Dragojević, Momo Kapor i Miki Jevremović zabavljali Beograđane na Adi Ciganliji
Avgust 1977. godine. Najpopularnija emisija Televizije Beograd "Od glave do pete" emitovala se sa Ade Ciganlije. Voditeljski dvojac Minja Subota i Milivan Ilić Minimaks je za tu priliku na Adu doveo Olivera Dragojevića, Mikija Jevremovia, Ibricu Jusića i druge zvezde zabavne muzike.
Goste je predstavio čuveni beogradski dvojac Momo Kapor i Zuko Džumhur. Betonske tribine tek preuređene Ade Ciganlije su bile prepune.
Dragomir Gidra Bojanić na sahrani Branka Miljkovića 14. februara 1961. godine na Novom groblju. Pored njega glumac Stojan Dečermić čita pesmu "Pohvala zemlji".
Pored originalnih intervjua koji predstavljaju dragocena svedočanstva o prošlosti, knjiga sadrži i nove osvrte autora na ove razgovore i ljude.
Foto: Goran Basarić
📻Slušajte nas i ove subote od 11h na @RadioAparat
U goste nam dolazi novinar Vladimir Stakić Staka koji je nedavno objavio knjigu "Prebojena sećanja". Reč je o zbirci intervjua koje je uradio sa rok muzičarima od 1985. do 2001. godine za čuveni časopis Rock, Vreme, Stav...
Prvi put u emisiji Mansarda imamo priliku da čujemo iz prve ruke kako izgleda čuveni festival u San Remu. O njegovom istorijskom značaju, San Remu danas, popularnosti koju je italijanska muzika uvek imala na ovim prostorima ali i večitom vraćanju evergreen melodijama razgovaramo sa novinarom Urošem Milovanovićem koji je ove godine izveštavao sa festivala u San Remu.
Iskoristićemo priliku i dolazak Uroša Milovanovića u Mansardu da porazgovaramo i o starim dobrim vremenima Studija B, novinarstvu, poslu muzičkog urednika...
Subota 11h na @RadioAparat u!
Roberto Loreti, poznatiji kao Robertino, bio je tinejdž zvezda Italije i većeg dela Evrope, ali dok se na zapadu sjaj ove zvezde vrlo brzo ugasio, u Sovjetskom Savezu je dugo dugo ona bila najsjajnija čestica italijanske muzike.
Slavko Bešić Čupa najpoznatiji je bio po svom divnom izvođenju pesme A sad adio u seriji Vruć vetar. Pored toga snimio je još nekoliko pesama, a njegov sin Vojislav Bešić ostavio je trag u rok muzici, svirajući i pevajući u bendovima Bezobrazno zeleno i The Glissers.
"Да, то је кућа у којој је зец пио кафу." - реченица коју сам изговорио када сам данас стао испред старе куће у Смиљанићевој 34 на Врачару. У њој је живео помало заборављени београдски надреалиста Љубиша Јоцић. Овај ексцентрик имао је веома занимљив живот, а још од времена студија вајарства у Паризу дружио се са значајним људима из света уметности. Крајем двадесетих, његови пријатељи су били ��ретон, Елијар, Арагон, а при повратку у Београд упознаје Давича, Душана Матића, Александра Вуча...Тада објављује и прве песме. Међутим, Јоцић никада није пристао да буде и званично део надреалистичког покрета.
Пред Други светски рат је био близак левичарским идејама и антифашистичком покрету, а због тога му је већ од почетка окупације глава у торби. Рат је преживео тако што је наговорио друга психијатра да га прогласи лудим, па је рат провео у психијатријским установама у Топиници и на Губеревцу. Чак су га и тамо испитивали о политичким убеђењима на шта је он одговарао да је чврсто "уз династију Обреновић".
Убрзо након рата написао је сценарио за прв�� српски цртани филм "Девојка и двојка" (1949) који је режирала његова тадашња супруга Вера Јоцић. За тај филм су добили награду на Венецијском филмском фестивалу. Упркос тим успесима, мишљења око Јоцића и његовог дела су била подељена. Вероватно је на то утицала и његова необична нарав. Његов пријатељ Димитрије Кнежев описиао је један сусрет са Љубишом у зиму 1958. године када је овај песник, сценариста и сликар живео у овој кући на Врачару:
"У то време се већ био растао од друге жене Вере, рођене Матић, верне сараднице у књижевности и снимању филмова, и оженио ��е сасвим младом девојком Коком, кћерком једног београдског касапина. Ни ту није ишло без компликација: невестин отац био је млађи од ђувегије Љубише! Када је Љубиша дошао да ��апроси Коку и у разговору назвао будућег таста "тата", касапин је почео да га јури ножем око стола. Но све се коначно угладило и Љубиша је започео нови срећни живот, окружен у истом стану мајком, бившом женом Вером, новом младом невестом и великим бројем животиња, међу којима су биле једна мачка, један пас и један зец. Свог зеца Шиша Љубиша је, између осталог, дресирао да пије и кафу."
Љубиша Јоцић је написао неколико збирки песама, а последња коју је објавио носила је назив "Месечина у тетрапаку". Без обзира на свој надреалистички дух, најпознатија књига која је остала иза њега је биографија злосрећне српске краљице Драге Машин.
Данас сам прошао далеком периферијом Београда, тамо "код Вука". Добро, далеком периферијом из младости Николе Трајковића, писца и хронича��а овог града. Он у свом "Споменару о старом Београду" пише:
"Првих дана по објави рата Србији од стране Аустро-Угарске монархије 1914. 👇
kutije koju danas ima svaka druga kuća, deca su prvi put čula svoj jezik iz ustiju omiljenih junaka. Dobila su lokalne idole, tako da nisu više morala da se igraju kauboja i Indijanaca. Ličnosti iz Otpisanih mogli su biti rođeni na kraju bilo koje ulice, u bilo kojoj kući."
Prle i Tihi u časopisu Duga 1976.
Foto: Branko Todorović
Novinarka Danka Ivanović je tada posetila ekipu serije Povratak otpisanih na snimanju na Kosmaju i zabeležila između ostalog ove reči Dragana Nikolića: "I Voja i ja se ozbiljno bavimo pozorištem. 👇
I zato nam obojici teško pada da igramo za publiku koja je došla da vidi svoje televizijske junake. Igrate Hamleta a iz gledališta čujete: Eno ga Prle! A opet, zahvaljujući fenomenu televizijske 👇
Danas nas je napustila američka glumica Dajana Kiton. Ostaće upamćena po saradnji sa Vudijem Alenom u filmovima "Eni Hol" , "Menhetn", "Sviraj to ponovo Sem"... Pored uloga u mnogim kultnim filmovima imala je zapaženu rolu i u filmu "Kum".