Ноћ када земља гори, а небо ћути: Огањ петровданског завета
У смирај овог 11. јула, када сунце зађе, српска села не тону у сан. Она тону у прастару светлост. Ово је ноћ уочи Петровдана. Ноћ када се капије оностраног отварају, а живи пламен постаје једини штит између човека и таме.
Ово није обичан обичај. Ово је преживели крик предака.
Огњено оружје од леске и трешње
Недељама раније, у тишини шума, бирају се млади штапови леске. На њиховом врху затеже се сушена кора дивље трешње или брезе. Тако настаје лила. То није обична бакља – то је сабијени сок природе који чека искру да прокључа.
Ритуал ратника светлости:
Огњени штит: Када букне сеоска ломача, ови живи пламенови крећу у јуриш. Омладина крсти мрак око торова, штала, воћњака и њива. Исписују светлосне кругове у ноћи. То није игра – то је протеривање болести, града, демона и сваког зла са дедовине. Песма "Лила гори, жито роди!" је чиста магијска клетва бачена у лице несрећи.
Испит крви и жара: На раскрсницама, где ватра догорева, прескаче се живи жар. Мушкарци и девојке јуришају преко пламена ради телесне снаге и спаљивања греха. Ко се боји ватре, тај не чува огњиште.
Закон светог гостопримства: У овој ноћи шкртост је проклетство. Када „лилаши” бану на праг, они доносе благослов крви и тла. Домаћица их дарује сиром, јајима и колачима – јер ко вечерас затвори врата, затворио је срећу за целу годину.
Тајна петровданског јутра
Следећег дана, обред се сели у зем��у. Свети пепео са згаришта домаћини просипају по њивама, претварајући остатке огња у лек за плод. У исто време, под јастуцима девој��ка, венчићи ивањског цвећа плету мрежу за снове у којима ће им се приказати суђени.
Петровданско лилање није представа за туристе. То је доказ да у нама још увек живи огањ оних који су знали како се ватром брани породица, како се поштује земља и како се у једној јединој ноћи постаје једно са прецима.
Нека горе лиле. Нека живи завет.
НАРОДНА ВЕРОВАЊА
ПОВЕЗАНА СА ДРВЕЋЕМ
Бреза у дворишту – нема бојазни од грома.
Наши Преци су приметили да гром никада не удара у брезу.
Како то објаснити?
Није познато, али је чињеница да је тако. Ако бреза расте у близини куће, они који у њој
Ово је човек за којег ��е чуло вероватно једва 0.1% Срба.
- Проучавањем старих повеља лоцирао рушевине манастира Светих Архангела код Призрена
- Открио гроб са посмртним остацима цара Душана 1927. године
- Пренео мошти цара Душана у Београд и чувао их у свом кабинету где их је својим телом штитио током бомбардовања Београда
- Организовао спасавање моштију кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића са Фрушке горе од усташа 1942. године
- Основао Музеј Јужне Србије, написао преко 270 научних студија и спасао више хиљада старих рукописа
Да умре у беди, изопштен из друштва и да му данас не познајете ни име побринули су се комунистички ослободиоци након 1945. Кога занима име му је проф. Радослав Грујић.
„Ситну књигу пише“...
Мини-речник србске епике.
Коласта аздија
· Скупоцени, дугачки и широки војводски или царски огртач који се носи преко оклопа. Реч „коласта” значи да је плашт био украшен кружним мотивима (колима) у којима су златним и сребрним нитима били извезени епски симболи — двоглави орлови или лавови. Овај плашт је био симбол највишег владарског достојанства и витешког чина. Пример песма „Женидба Душанова”, када Милош Војиновић облачи најраскошнију одору:
„Наопако окренуо току,
А обуче коласту аздију...”
Калпак
· Висока витешка и војводска војна капа, претеча модерне војничке шубаре. Правио се од најфинијег крзна или од чврсте свиле ојачане металним плочицама. На предњој страни калпака витезови су носили челенку (златне перјанице и знамења са драгим камењем) која је служила за заштиту чела, али и за препознавање војводе на бојишту. Пример песма „Косовка девој��а”, када девојка проналази рањеног Павла Орловића:
„И на њему калпак и челенку,
По челенци Србина познаде...”
Дамаскиња
· Најбоља, врхунска средњовековна сабља искована од специјалног челика у Дамаску (Сирија). Ове сабље су биле познате по карактеристичним преливима на челику који су изгледали као таласи на води. Челик је био толико јак и оштар да је србски витез њоме могао да пресече противнички шлем и оклоп у једном замаху. Била је огромно богатство и преносила се са оца на сина. Пример песма „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”:
„Скупе силе у Дамаск набави,
Оштру бритку кове дамаскињу...”
Наџак
· Старо, сурово средњовековно ручно оружје за блиску борбу. Изгледао је као комбинација ратне секире и чекића на дугачкој дрвеној ручки. Једна страна је имала оштру секирицу, док је друга страна завршавала масивним, зашиљеним чекићем који је служио за пробијање најтежих металних оклопа и витешких калпака. Наџак су носили искључиво коњаници на седлу. Пример песма „Марко Краљевић и Вуча џенерал”:
„Удари га тешким наџаком,
Преби му оклоп на плећима...”
Скерлет (или Червљен појас)
· Престижно, изузетно скупо и луксузно сукно (платно) јаркоцрвене боје. Ово платно су србски владари и властела увозили преко Дубровника из Италије и Византије. Само су најбогатији војводи и цареви синови смели и могли да носе кафтане и плаштеве о�� скерлета, јер је црвена боја била заштитни знак војничке и владарске касте.Пример песма „Капитенија Срба у боју”:
„Обукао чоху од скерлета,
Па се шеће испред шатора...”
Самурли калпак
· Најлуксузнија војводска капа направљена од крзна самура. Самур је ретка, планинска животиња са Сибира и Кавказа, чије је тамно, сјајно и невероватно мекано крзно вредело више од чистог злата. Имати „самурли калпак” на глави била је јасна порука свима на бојишту да испред њих стоји србски великаш енормног богатства и моћи. Примерпесма „Женидба кнеза Лазара”:
„На главу ставља самурли калпак,
Да га види сва српска властела...”
Тока (у множини Токе)
· Специјални метални (сребрни или златни) заштитни оклоп који се носи на грудима преко кошуље. Токе су биле сачињене од масивних металних плоча, често кружног облика, које су штитиле срце и в��талне органе од стрела и мачева. Касније су токе постале део раскошне србске херцеговачке и црногорске народне ношње, где су служиле као симбол витешког поноса. Пример песма „Стари Вујадин”:
„На грудима зашкрипаше токе,
Кад се скочи на ноге јуначке...”
Челенка
· Највише војничко и витешко одликовање и украс који се монтирао на врх шлема или ��алпака. Правила се од неколико слојева сребрних или златних пера која су се треперила на ветру током јахања. Најмоћнији војводи су имали „крилате челенке”. Када витез јури на коњу, челенка је испуштала специфичан звук који је уносио страх у редове непријатеља. Примерпесма „Марко Краљевић и Арапин”:
„Засјала му златна челенка,
На калпаку усред поља равна...”
Колајна
· Војнички орден (медаља за храброст) у јуначким песмама, или раскошна огрлица од нанизаних златних дуката у лирским наводима. Реч долази од италијанског израза за ланац и огрлицу. За српског ратника, златна колајна на врату била је крунски доказ војничке части, док је за девојку била симбол лепоте и великог породичног богатства. Пример песма „Смрт војводе Кајице”:
„На грудима златна му колајна,
Познаде се да је од јунака...”
Фото: илустрација царске војне опреме.
ЗАПИСИ О МОМ СРПСКОМ НАРОДУ
Старосрпски језик је најстарији језик, а термин „индоевропски“ је измишљен; Српски календар по којем је свет настао 5508 године пре нове ере јесте најстарији календар; Словени су на Балкану живели не само пре седмог века, него и пре нове ере; Срби су
We're giving away a pair of Joker 2s 🃏🔥
𝐓𝐎 𝐄𝐍𝐓𝐄𝐑 ⤵️
- Retweet and like this post
- Follow @DNVR_Nuggets & @361sport_global
- Subscribe to DNVR Sports on YouTube
🔗 https://t.co/nvazYUkR7L
Бечко-берлинска школа не сме да укрсти аргументе, него увек иду на исмевање. Зато што ниједна наука не потврђује сеобу такозваних Словена, па ни здрава логика. ��бјашњава филолог Александар Лојаница са Златибора.
Fudbaleri Crvene zvezde su nagradjeni za pobedu u derbiju sa premijom u iznosu od 200.000 Evra
Zajednickim dogovorom prvotimci su se odrekli ove premije i odlucili su da doniraju u humanitarne svrhe
Deci kojima su pare za lecenje najpotrebnije ce dobiti finansijsku inekciju u borbi za lecenje
Svaka cast na ovoj humanitosti
#fkcz #UEL
Не могу и даље да поверујем у ово.
Један од омиљених играча из детињства, јунак у Верони са 18 година. Предводник '84 генерације и у #fkcz и у репрезентацији.
Мајстор слободњака. Први после Барија који је пребацио 200 утакмица у Звезди.
Брате наш, почивај и миру! 💔
FOOTBALL MANAGER 2026 GIVEAWAY!
To enter:
✅Follow me on Twitter
🔁Retweet this tweet
Not feeling lucky? You can also buy #FM26 for 22% off and Beta Access here:🛒https://t.co/yRXmk88Pem
Every 2000 retweets, I will give away another copy of #FM26 in the draw! 👇
Dve reprezentacije koje su vazile za izrazite favorite Evropskog prvenstva u kosarci su ispale od drasticno slabijih ekipa u osmini finala ovog takmicenja. I to iskljucivo svojom krivicom slabe igre, lose forme ali i povreda i losih odluka u najbitnijim momentima utakmice.
Ali, iako ovo ne bi trebalo da bude izgovor, niti je opravdanje za neuspeh jer su i Francuska i Srbija daleko kvalitetnije od Gruzije i Finske, jedan faktor je poprilicno doprineo ovom neocekivanom raspletu. A to su stranci u nacionalnim ekipama. Nacin i ideja Fiba kosarkaske organizacije da 'pogura' i ispromovise slabije reprezentacije 'manjih kosarkaskih zemalja' je jasna i ide u prilog globalizaciji i komercijalizaciji kosarkaskog trzista i razvijanja slabijih ekipa. Fiba je tvrdila jos pre desetak godina da ovo nece moci da utice toliko na rezultate i da ce zemlje koje imaju po 1 stranca ipak gubiti od najjacih kosarkaskih reprezentacija. Ali efekat koji je implementiranje ovog 'pravila' doneo je ogroman i potpuno je poremetio kosarkasku 'hijerarhiju' kvaliteta timova, definisanu rezultatima i kosarkaskom tradicijom. Ovaj sistem i igranje sve veceg broja i to sve boljih stranaca u nacionalnim timovima se potpuno kosi sa sportskom tradicijom, fer plejom i celom poentom nacionalnih takmicenja. Neke ekipe sada imaju i po 2 stranca, od kojih neki mozda jesu legitimno dobili pravo da nose dres tima za koji igraju, ali neki mozda i nisu... Sto se mene tice, ni treneri 'stranci' nisu fer plej, jer se tako 'uvozi i placa' strano znanje, koje pravi ogromnu razliku.
Vreme ce pokazati dokle ce ovakav sistem ici, i kakve ce uticaje imati na dalji razvoj Evropskog nacionalnog takmicenja. Moje misljenje - istina je, utakmice su kompetitivnije, zanimljivije, mnoge manje razvijene zemlje konacno imaju sansu da naprave rezultate, ekonomski je atraktivnije za sponzore i profitabilnije za FIBU, ali ako gledamo sportsko postenje i izvorni pravi FER PLEJ, ovaj sistem mi se ne svidja i ne podrzavam ga. 🏀🏀🏀
Adrian Wojnarowski aka Woj Bomb – kad priča, svi slušamo! 🎙️💣"
Pričamo o koledž košarci, NBA, mladim talentima i budućnosti košarke.
Večeras od 21h na YouTube kanalu #jaomilepodcast
Ne propuštaj ovu epizodu! 🔥