софија2296

[софија2296 @Sofija2296]

1525 na 3030 помозимо Огију ❤️🤍☦️🕊️

[Humanitarni apeli za decu i odrasle @jole_jovanovic2]

Ako vas zaboli nesto kada se ogrebete padnete zamislite Ogijevu bol.Cujte njegov glas pun tuge a opet hrabar.Nemojte preskociti I misliti neko drugi ce poslati poruku.10godina cekanja.Molimo vas SVI 1525 na 3030.Delite svima moze li 1000bar poruka vise dobiti stoji u mestu💔

[Beauty of music and nature 🌺🌺 @Axaxia88]

The little puppy never left his paralyzed sister's side. It was that unwavering love and constant companionship that led to a miracle. Seeing the two siblings finally running happily across the grass together is enough to fill your heart with joy.🐶💓

[Mavica @mavica81]

😢 Una madre chimpancé dio a luz a una cría que tuvo problemas para respirar de inmediato. No sabía si había sobrevivido o no. Pero el personal del zoológico cuidó al pequeño; mira la reacción de la madre.
❤️

[Fun And Fab @FunAndFabj5ew]

Sometimes the biggest hearts belong to the most unexpected heroes. A touching moment where a dog helps tiny ducklings cross safely through a drain. 🐶🦆✨

[Nataša  @nnattassaa]

U Meksiku je radnik dobio otkaz jer je tokom pauze kupao pse lutalice. Snimak je postao viralan, građani su bojkotovali pumpu, vlasnik ju je prodao, a novi je želeo da vrati radnika. Kasno – čovek je već našao bolji posao. ❤️🐶

[Rolam Garos @ceksssss]

не верујем да ћете данас видети лепши снимак 🇷🇸☦

[Jovica Milutinovic @JovicaMilutino1]

Свети праведни и многострадални Јов

"И рече: го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо.
Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње."

[Огњен Јовановић🇷🇸☦️ @JovanovicOgnen]

...кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.

[History Research Officer @ognjensudzum]

Pošto nema nikakve medijske podrške ovom filmu, ne ostaje nam ništa nego da ga sami promovišemo.

Since this film does not receive any media support, we have no choice but to promote it ourselves.

У нас нет другого выбора, кроме как продвигать его самостоятельно...

[Саша Мратић @MraticSasa]

Ретка икона Богородица са малим Исусом и Светим Јованом Претечом ❤

Пресвета Богородице спаси нас.

[Zoran Nemanjic @NemanjicZoran]

Najstidljivije dete je zamoljeno da izvuče ceduljicu ako bude prazna razred će biti oslobođen domaćeg zadatka..
Potajno učitelj je stavio sve cedulje prazne da bi dete bilo junak dana❤️

[Дарко Николић @HuddleBre]

Како ми је шокирао један догађај на литургији

Задесио сам се у једном малом месту. Заправо, и није баш мало, има 8.000 становника, али да њега аутобуси више не иду. Тако кажу сами мештани, мада једна жена на каси додаје "Ваљда је сад почела Ласта. Ваљда".

Много тога ме изненадило у том месту. Позитивног - у људима. А оног другог... Не, ова прича није о оном ружном или тужном. Такве приче знате и сами. Ова је о нечем другом.

У локалној цркви, у чијој порти су ме дочекала и стара кола украшена цвећем, дочекао ме и један занимљив детаљ пред литургију. Како сам баш поранио, помислио сам да сам, вероватно, уз црквењака и свештеника, једини у храму. Али - десно је већ стајао један Кинез. Није ме то, наравно, запањило. Просто ми било занимљиво. Не виђам их често на литургијама у Београду, осим када уђу на минут, два, туристички, шкљоцну неки кадар и изађу тихо, као што су и ушли. Неке, понекад, појање узнесе, па остану три, четири пута дуже, видиш да им се душа некако умири, охрабри, изненади... а онда их пут однесе даље.

Овај Кинез није нигде мрдао.

Заправо, подсетио ме на једног монаха који је поред мене стајао на Хиландару у свих оних месец дана укупно колико сам провео тамо као младић, а који, чинило ми се, није ни трепнуо у оних 5-6-7 сати сваконоћних молитви. Камоли да мрдне.

Тако је и овај Кинез који је, истини за вољу, два, три пута врло, врло дискретно погледао народ који је улазио, а онда наставио да мирно стоји, све до завршетка литургије.

Када је дошао и мој ред да изађем, други свештеник, који није служио литургију, причао је код врата са неким женама и тим Кинезом. Објашавао им је да је он (поменути странац) купио ту (у њиховом месту) неку стару кућу, али да су пређашњи власници "биле наше комшије" (мисли на националну мањину), те да није затекао икону у кући, па, иако је (нисам разумео кад) постао православац, још увек нема крсну славу.

Кинез је за то време куцао нешто на телефону, па показао свештенику.

У питању је био, претпостављам, неки интернет преводилац, јер је свештеник узео телефон у руке и прочитао шта је Кинез желео да каже наглас:

"Хоћу у царство небеско!"

Насмејано свештениково лице укра��ио је и његов уздах:

"Хоћу и ја, брате, хоћу! Е, али мораш прво да имаш крсну славу", рече онако полу у шали, полу у збиљи и загрл�� га. Биле су насмејане и те старије госпође, и ја који сам излазио.

Гледам она стара кола, покисла од (не)времена које ме је допратило у то место, а опет украшена различитим цвећем. И то цвеће се некако повило од падавина, али и даље украшава башту око цркве. Гледам та стара кола, то цвеће, у глави ми још сцена са Кинезом који вапи за царством небеским и мислим се - колико је само различитог цвећа у Божјој башти. И колико сви ви, тако различити, свако на неки свој начин - улепшавате овај Божји врт.

Наставите да буде баш такви. Своји, а наши.

Једино тако ћемо, и без аутобуса, стићи баш тамо где треба.

[Vukša Dragović @NaStraniNaroda]

Pre jednakih prava su bile dame, danas se većina devojčica ponaša kao obične klošarke.

Postale su gore od dečaka.

[Вера Антић @profiterole_pro]

Данас на станици у Минхену.
Јасу ли Европљани поносни на своје порекло или затуцани?
Зашто се само покондирени Срби стиде својих корена?
Сећате ли се како су ономад исмевали принца, зато што се сликао у ношњи?!

[Црквени Гласник @CrkveniGlasnik]

Помени, Господе, брата нашег уснулог, опрости му сагрешења и даруј му покој у светлости Твог лица.

Вјечнаја памјат.

[Bodljikava 🇷🇸 @Bodljikava]

Zašto, da po stoti put čujemo kako joj je prećeno silovanjem? Nisam poverovala ni prvi put.

[Маја Марић @majamaric]

Др Пол Томас упозорава:
„Биће више смртних случајева од ХПВ вакцине него што ће икада бити од рака грлића материце. Само погледате број студија и број смртних случајева,
то је ужасно."
Др Петерсон:
„У последњих 15 година карциноми повезани са ХПВ-ом значајно су се ПОВЕЋАЛИ" ⏬

[Jovica Milutinovic @JovicaMilutino1]

@SRatnik58847 Има да се дода

[Севастократор @Sevastokrator3]

Како сам постао "агресор"!
Кад се комшије нису хтјели играти са мном те 1984. године, сазанао сам да сам Србин. Кад ме ногом у стомак шутнуо комшија Џевад, на Видовдан 1989. изнервиран премијером филма "Б��ј на Косову", сазнао сам ко су они.
А онда сам 1992. год. постао "агресор", ни мање ни више. Ваљда зато што сам морао да бјежим oд смрти и од првих дана рата нисам на свом.
Сви који су остали у мом крају су преживјели невиђену голготу.
Довољно је рећи, да су сви мушкарци одведени у концентрациони логор Силос у Тарчину. Силос је распуштен тек 27. 01. 1996. и најмоструозни је логор у протеклом рату. Комшију Шпиру су заклали. Комшију Анђелку силовали, док су малом Горану држали пиштољ устима и тугли га. Он се од те ноћи није никад опоравио. Чак су и моју бабу од 70 година зат��арали. А бабину сестру Јелку су тукли док није свисла од бола. Али и туге за сином и мужем од којих је дјели жица логора Силос и чије крике слуша дан��ма.
Рат сам провео у опкољеним Хаџићима и са брда су нас убијали сваки дан. Четри године у дуплом обручу, мјесецима без струје, воде. Предевераних стотине офанзива, гранатирања и засипање уранијумом. Данас комшије обиљежавају Дан опсаде и почетак агресије. Те кажу, да сам неког држао у "опсади и блокади".
Кажу и да сам "геноцидан".
Казујте ви шта хоћете, не замјерам. Памтим вам ја. Памтим вам и у глави имам. Па и слику ђеда Драге послије размјене, кад га у ћебету у стан унесоцмо. Памтим вам оних његових 35 килограма. Памтим и мртве вршњаке. Памтим вам траг крви мртвог друга. Памтим сваки крик мајке и сваки рану очева. Памтим сваки проклети дан рата, сву вашу подлост и лажи. Једино не памтим запаљену цркву Св. Апостола Петра и Павла. Не памтим, јер имам слику која је живи доказ "мултиетичности и суживота" у Сарајевском пољу. А прије свега подсјећа ме да сам "агресор" и то на земљу у којој Срби живе од памтивијека.

Написао Бојан Вегара
На слици: Логор Силос у Тарчину

[MilanSremac @MilanSremac]

На данашњи дан 1331. године, на плећима одушевљене властеле и годину дана након величанствене битке на Велбужду, за краља Срба крунисан је млади, храбри и ратоборни принц Душан - будући цар и највећи и најмоћнији владар у историји српске државе.