المقطع الاكثر حذفًا في تويتر من امبارح
المقطع ده الفيفا بتطارده بحقوق النشر من امبارح وكل اللي بينشره بيتقفله حسابه او المقطع ينحذف
ده باختصار ملخص الاخطاء التحكيمية امبارح وملخص المدعرة اللي عملها الحكم القذر ضد مصر
اتفرجوا بعينكم … ظلم بيّن وسرقة
Preleteo sam EXPO i Nacionalni stadion, da ne biste vi morali. Manje od deset meseci od otvaranja ove međunarodne izložbe, stvari iz ptičje perspektive ne izgledaju dobro.
Gradilište jeste ogromno, ali deluje kao da ima tu još malo posla. U isto vreme, pola Beograda je raskopano, nedostaje ključni most, saobraćaj je svakodnevno u kolapsu, a građani godinama plaćaju cenu projekta koji je finansiran milijardama evra zaduženja, bez transparentnosti kakvu javnost zaslužuje. A da ćemo morati da plaćamo to je jasno, samo pogledajte poreze na imovinu i ostale namete koji svake godine vrtoglavo rastu!
Još važnije pitanje je šta ostaje Srbiji kada se EXPO završi. Hoće li ovo biti pokretač razvoja ili skup objekata kojima ćemo godinama tražiti svrhu i plaćati održavanje?
Dok su milijarde odlazile ovde, odlagali smo ulaganja u škole, bolnice, nauku, zaštitu životne sredine, lokalnu infrastrukturu i kvalitet života ljudi. Izađite ispred kuće, pogledajte puteve, ulice, bolnice i videćete odakle je štrbnuto da se ugradi u ovaj beton u okolini Beograda na zemlji koja je prvo prodata Arapima, a onda po višestruko većoj sumi otkupljena. Država se ne razvija samo kroz beton, već kroz institucije i građane, a korupcija razvoj istovremeno gazi.
I na kraju, nijedan stadion i nijedan paviljon neće Srbiju staviti na pijedestal dok su izbori neslobodni, institucije zarobljene, a policija, tužilaštvo i deo pravosuđa služe za obračun sa neistomišljenicima umesto za zaštitu zakona.
Ugled jedne države ne meri se kvadratima betona, već blagostanjem, stepenom slobode, vladavinom prava i poverenjem koje uživa u svetu. Bez toga, postoji opasnost da EXPO ostane simbol jedne skupe političke ambicije Aleksandra Vučića, a ne uspeha Srbije.
Kada postavite uličara da vodi fudbalski savez i uličara koji vodi fudbalski klub Crvena Zvezda vi ste doneli ulicu u fudbal i tu više nema konstruktivnog razgovora...
Jedan je @NemanjaVidicGMF
Peter Mađar: "Pozivam vrhovnog javnog tužioca Balinta Gabora Nađa da očisti svoju organizaciju od mađarske "Koza Nostre" - ili da podnese ostavku"
👏👏👏👏👏
Možete li i u najluđim snovima zamisliti nešto ovako kod nas? Ja ne.
Roboti igraju kolo, a dve ulice niže teku fekalije nakon drugog pucanja cevi za četiri godine u ulici koja je nedavno rekonstruisana pune tri godine!
Veseli se, srpski robe!!!
Pjesmu " Na morskome plavom žalu " je napisao Dragan Jokić a aranžman je djelo Džeme Novakovića. Napisana je za film Sjećaš li se Dolly Bell i vrhunski su je otpjevali Saša Zurovac i Slavko Štimac.
otišli iz zemlje zato što im se vlast usrala u živote i sad idu da podrže istu tu vlast i da useru u život ljudima koji se u zemlji bore da promene svoj život na bolje.
Најновији покушај Вишег јавног тужилаштва да у састанцима студената пронађе доказ за унапред осмишљену „симулацију звучног топа“ представља јо�� једну лаж и скретање пажње са суштинског питања: шта се догодило 15. марта и шта је изазвало хаос међу окупљеним грађанима.
Документ на који се тужилаштво позива настао је два месеца пре протеста 15. марта, у време када тај скуп још није био планиран. Реч је о материјалу са састанка за протест на Аутокоманди, у ком су разматрани различити безбедносни ризици и могући облици полицијске интервенције над мирним грађанима и студентима који проводе 24 сата на Аутокоманди.
У том контексту, помињани су и звучни топови, водени топови, сузавац и друга средства принуде, као потенцијални ризици. Разматрање сценарија репресије искључиво је доказ одговорног приступа безбедности учесника протеста. То је оно што смо пре сваког протеста чинили ми, а не надлежни органи и власт.
Посебно је апсурдно тврдити да помињање реакција европских институција или последица евентуалне употребе звучног топа представља доказ завере. То, заправо, јасно показује да је звучни топ посматран искључиво као пример употребе прекомерне силе државних органа, јер се од 2022. знало да држава располаже забрањеним оружјем, а у контексту могућих политичких последица таквог поступања.
Уместо да одговори на питања која грађани постављају дуже од ��одину дана, тужилаштво покушава да разговор о могућој употреби средстава принуде представи као доказ њиховог режирања.
Подсећамо да су након догађаја од 15. марта покренуте бројне провере, да су саслушавани грађани и да су институције саме признале да је дошло до необичног догађаја који је изазвао масовну панику, трчање и нагло размицање људи у Улици краља Милана, а потом и здравствене проблеме.
Студенти неће пристати да буду проглашени кривцима зато што су, припремајући мирне протесте, разматрали ризике којима би учесници могли бити изложени. Ако је помињање могуће употребе силе постало доказ кривице, онда је проблем много већи од једног записника.
Грађани Србије заслужују истину о догађајима од 15. марта, а не нови покушај да се одговорност пребаци на оне који су месецима мирно и нен��силно протестовали.