ХАРИТОН ЛУКИЋ 1960 - 1999.год.
Монаха Харитона, су заклали шиптарски терористи, 15. јуна 1999. године, након отмице у Призрену а на очиглед окупаторских војника КФОР-а.
Отац Харитон отет је 15. јуна испред Дома ЈНА у центру Призрена. Према врло поузданим информацијама рашко-призренске епархије, монаха Харитона отели су шиптарски терористи. Отмицу оца Харитона посматрао је и апаратом снимио немачки новинар који је са контингентом КФОР-а стигао у овај град. Овај новинар је испричао да је видео и фотографисао како шиптарски терористи изводе из кола, легитимишу, угуравају на задње седиште и одвозе (за волан његових кола сео шиптарски терориста) у непознатом правцу монаха Харитона. По сазнању оца Стефана (Миленковића), тада игумана манастира Свети Архангели, који је са оцем Василијем последњи видео оца Харитона. Тог 15. јуна шиптарски терористи су тог дана отели још 11 призренских Срба. У тим данима хаоса и страдања једна Муслиманка дошла је до оца Стефана и архангелске братије и испричала им „да је видела како терористи играју фудбал са главом неког попа са дугачком брадом“.
Када је 8.Августа 2000. године, на Трнову Петку у насељу Тусус, иза градске болнице у Призрену, КФОР пронашао једну од масовних гробница, позвао је представнике рашко-призренске епархије да „потраже“ тело оца Харитона. Тежак задатак припао је оцу Михајлу, који је међу закопаним и масакрираним телима Срба идентификовао свога брата Харитона. И како је очекивао, на телу није било главе, њу су узели терористи и ко зна куд су је однели. Патолог је касније констатовао да је умро у мукама. Глава оца Харитона још увек није пронађена.
Према извештају вештака, глава је одсечена оштрим предметом, поломљена му је кичма, неколико ребара и кости леве руке, а недостаје и неколико кичмених пршљенова. Тело је нађено у његовој монашкој мантији и џемперу, а уз њега су истражитељи пронашли и његову личну карту и бројаницу.
Оче Харитоне, моли Бога за нас грешне!
РАЗЛИЧИТИ У УВЕРЕЊИМА, УЈЕДИЊЕНИ У БОРБИ
Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице.
Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује.
Међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе се православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уверења чувају за себе. Не делимо исте погледе на сва питања, и управо зато наше заједништво има посебну вредност. Не повезује нас истоветност, већ спремност да поштујемо једни друге упркос разликама.
Зато не прихватамо да било ко буде понижаван због своје вере, као што не бисмо прихватили ни да неко буде нападнут зато што не верује. Без обзира на т�� да ли човек снагу проналази у вери, науци, породици, заједници или неком другом животном ослонцу, његово достојанство мора бити полазна тачка сваког разговора.
Људе који стоје у редовима не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани. Међу њима има студената, радника, пензионера, родитеља, младих и старих. То су људи различитих уверења и животних путева, које је на исто место довела потреба за духовношћу, надом или молитвом.
Слобода уверења једна је од темељних вредности сваког демократског и сл��бодног друштва. Друштво у којем се људи исмевају због вере није ништа боље од друштва у којем се осуђују зато што не верују.
Србија у којој желимо да живимо јесте она у којој су сви грађани једнаки; у којој се различитости не доживљавају као претња, већ као богатство; у којој има места и за оне који се моле у храму, и за оне који у храм не улазе.
Зато позивамо све да се уздрже од осуда, увреда и подела.
У том духу одјекује и мисао патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“ Зато је важно да у другоме видимо прилику да преиспитамо сопствену меру човечности.
Јер друштво не градимо тако што једни друге делимо на „наше“ и „њихове“, већ тако што једни у другима препознајемо човека.
"BLAGO ONOM KO RANO POLUDI, SAV MU ŽIVOT U VESELJU PROĐE" Zemun, Dubrovačka ulica, prostor za rast i aeraciju korena uličnog drveća - ZABETONIRAN!
(Hvala Zemunskoj obaveštajnoj službi)
Častven Petra: Osoba na ovoj fotografiji je blokaderka štrokaderka, studentkinja neradnica, džabalebaroška i strani plaćenik. Danas je položila poslednji ispit od ukupno 10 na master studijama. U toku studija, ova blokaderka štrokaderka položila je ukupno 60 ispita, sa prosečnom ocenom 9,1 na osnovnim, a 9,6 na master studijama (za sada). Ova neradnica i džabalebaroška je savladala 2 strana jezika u toku studija, što je čini poznavaocem ukupno 6 jezika u toku života. Ova strana plaćenica je položila 8 od 10 ispita na master studijama sa čistom desetkom, a sa šesticom se nije srela nikad u životu, pri čemu je ispit, u toku 5 godina studija, pala ukupno - tri puta. Od tih 10 ispita, 7 je položila tik nakon opsade fakulteta, u prilično lošem psihičkom stanju zbog pregorevanja i posledica nepravde, pritisaka, pretnji. Ova džabalebaroška je u toku studija volontirala nekoliko puta, i pohađala nekoliko kurseva usavršavanja. Ova blokaderka štrokaderka je u toku svojih studija doživela i koronu i blokade fakulteta. Ovoj stranoj plaćenici su diplomu, hteli-ne hteli, morali da potpišu i dekan i rektor, bez obzira na to što je blokaderka štrokaderka. Ova neradnica i džabalebaroška je u toku studija doživela da je žandarmerija otruje ilegalnim CN gasom ispred sopstvenog fakulteta od čega je imala stomačne tegobe tri dana. U toku svojih studija, na ovu blokaderku štrokaderku se zaleteo i kamion pun žandarma, bili su bacani vatrometi i petarde, bila je potiskivana i opkoljena, a sve zbog odbrane autonomije svog univerziteta. Ova blokaderka doživela je da joj kolege sa fakulteta budu lažno optužene za državni udar i provedu mnogo vremena u pritvoru i egzilu. Ova strana plaćenica je, usled vladanja autoritarne vlasti, doživela da joj omiljena profesorka i potencijalna mentorka dobije otkaz, iako ispunjava sve uslove za zvanje redovnog profesora. Ova studentkinja neradnica bila je studentkinja u vreme kada su studenti Srbije bili nominovani za Nobelovu nagradu za mir, a vlast je na njih puštala zvučni top. Ova džabalebaroška je polagala ispite u vreme kad je dobar deo Srbije mislio da je Miloš Pavlović ��aci neki izuzetno pametan lik. Ova blokaderka bila je studentkinja u vreme kada je predsednik države studente nazvao ruljom, poslao 5 tona žandarmerije na tridesetak Petrovčana i napravio logor, ispisivao grafite po ulicama Petrovca poslušnim ručicama njegovih plaćenika i napokon, napravio ikonu od građanske izložbe u Petrovcu kad je poslao svoje batinaše da se tuku sa njom (da, sa izložbom, bukvalno). I ova studentkinja neradnica imaće priču za "jednog dana kad sam ja bila mlada" kao što većina matoraca ima danas - ja sam hodao 12km uzbrdo po snegu da bih stigao u školu i kad sam išao tamo i kad sam se vraćao kući. Samo što ova o snegu zvuči manje kao naučna fantastika od ove moje o banana državi.
U maniru Vučić teama: blokaderi 10:0 Ćaci
Aj uzdravlje, nek teče glatko master rad koji sledi!
P.S. Ako vam je ovo zvučalo kao hvalospev, pročitajte prvu rečenicu ponovo.
25 HILJADA KINEZA NAM DOVLAČE U ĆUPRIJU
ĆUPRIJA IMA 16.000 STANOVNIKA.
400 DO 500 A MOŽDA I 600 HEKTARA
SU DALI KINEZIMA ZA TEŠKO I LAKU INDUSTRIJU.
DELITE LJUDI OVO MORA CELA SRBIJA DA ZNA.