Ana Jevtović

Doktor nauka - komunikologija. Naučni saradnik na Institutu za političke studije, Centar za političku teoriju.

[Ana Jevtović @AnaJevtovic1]

@nisamja_zekaje Srećno 🍀 i ne, ne može niko da bude psihički spreman za ono što dolazi - ali ta ljubav... potpuno novo osećanje i spoznaja da u stvari toliko možeš da voliš ❤️ priroda to sve posloži 💪

[Željko Kisa @ZeljkoKisa]

Čuvaj se, bićeš potreban sebi kad te na kraju svi ostave.

Meša Selimović

[Bosanski Bukvalista @SolzenjicinH]

Naša bitka u Istanbulu se nastavlja.
Magnet je pokazao da se vratio.
Ovakvi kakvi smo trenutno, fizički, psihički, materijalno, novčano i duhovno istrošeni nakon dvije i po godine bitke u Istanbulu, moramo nastaviti dalje.
Teško je.
Preteško.
Kao da se borimo protiv vjetrenjača.
Sad čekamo odobrenje našeg fonda i način liječenja kojeg će doktor odabrati.
Još jedna je bitka pred nama.
U medjuvremenu, moramo naći neki jeftiniji smještaj u istočnom dijelu Istanbula.
Ako neko zna.
Košujoluu, Uskudar, Altunizade, Umraniye...svejedno.
Jer ovi u hotelu u kojem smo trenutno, traže 4.500€ na mjesec dana.
To nije normalno, jbt.
Samo se ponekad zapitam...
Gleda li ovo neko gore?
Nije fer.
Nije fer.

[Ana Jevtović @AnaJevtovic1]

@femystar @ZzzHatshepsut Pridružujem se čestitkama, sa zakašnjenjem 🙈🎂 sijaj Femi darling ❤️

[Ognjen @stermakishe]

Društvo, tražim posao. Ako nekom treba ili znate nekog, Senior Devops engineer, budite slobodni da me kontaktirate. Unapred hvala. Svako dobro 🫶

[Ana Jevtović @AnaJevtovic1]

Znam da kad se ujedinimo - mozemo sve. Molim vas da pomognemo Milici, ona je divna i vredna devojka koja zasluzuje da zivi.

[Živkica @ivkica317334]

Da probam i ovde🤗
Izdajemo nov, namešten 1.5 stan (45m²), Medaković (kod okretnice 29/18).
Odvojena spavaća, odvojena kuhinja, terasa, ostava... Sve novo, ima i mašinu za sušenje veša. Grejanje na inverter i norveške radijatore. Slobodan parking ispred zgrade. RT? 🙏 👇

[Zoka @ZoricaZoka16]

Brat proizvodi domaca jaja. Ima ih za prodaju. Ako nekom treba. Molim za rt

[Danka @danka1242]

NESTALA ANDJELA M. U BEOGRADU
Poslednji put vidjena danas 26.04. u 08.25h na stajalistu zeleni venac od strane vozaca autobusa i krenula ka Kneza Milosa 90. Devojka nema telefon, novcanik, licne stvari, poslednji kontakt ostvaren u petak 24.04. i od tada joj se gubi svaki trag. Molim ako je ugledate da pozovete na [phone] (snaja) na whatsapp ili na [phone] (majka). DELITE!!!!!!🍀😭

[Doriana Selena Gray @gray_doriana]

Izgubljen crni mali novčanik sa novcem i dokumentima na ime Anja Miljković, relacije FRANŠ-Hala PIONIR Beograd, ako ga neko pronađe nek javi na broj 0654761096
( Ako možete podelite, sestričina ide na ekskurziju pa bi joj mnogo značilo ako bi se dokumenta pronašla)

[Meri sa Bezanije @bezanije]

Ako neko ima ideju kako da se pomogne ovom čoveku

[The Martian @SeeOutThere]

Vanredni profesor na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, Dušan Dimić, drugu godinu zaredom je uvršten na prestižnu listu "2% najboljih naučnika sveta“ koju je objavio Stanford. On je takođe najmlađi profesor na svom fakultetu, specijalizovan za forenzičku fizičku hemiju.
Dimić ističe da je ova lista jedinstvena jer se za nju ne prijavljuju naučnici, rangiranje se generiše automatski na osnovu složenih kriterijuma, kao što su broj publikacija i citata. Kako kaže, bilo je veliko iznenađenje kada je prvi put saznao da je uvršten.
Posebno ističe da se na listi pojavljuje sve veći broj naučnika iz Srbije, što smatra velikim uspehom za naučnu zajednicu zemlje. 👏🇷🇸

[Marin Bodirogić @bodirogic45829]

Zapamtite ovog čoveka

Usput bacih pogled na Poteru na RTSu. I zakuca me i skameni i otopi. Takmičar Aleksandar, mislim Krneta prezime, doktorant na Kembridžu, malo reći vraća nadu u ljudsku vrstu. Obrazovan, skroman, izuzetan u svakom smislu. Pleni znanjem. Ma sve bre zna. Pripada mu 600.000 dinara. Kada plati porez, trećinu novca daće u dobrotvorne svrhe za lečenje dečaka od teške bolesti, čija majka radi u obližnjoj pekari. Negujmo ovakve ljude. Učimo decu da liče na njih. Da su ovo uzori. Junaci.

Kakav ČOVEK!

[Reset_SW @reset_sw]

Patriotizam je kada otpad baciš u kantu za smeće,kada starijem od sebe kažeš dobar dan, kada ustupiš mesto u autobusu trudnici ili starijoj osobi, kada skloniš kamen sa puta koji se odronuo, kada činiš dobre stvari zato što možeš i ne tražiš ništa zauzvrat.
Da li si ti patriota?

[Ana Jevtović @AnaJevtovic1]

Zavalis se u fotelju, prekrstis stopala i uzmes dobru knjigu 😂🥰

[Milena @Melehova61]

Da proverim moć lajne
Moj muž je na stanici kod beograđanke pronašao novčanik pa da nađemo vlasnicu.
Molim za rt,da je obradujemo.

[Ana Jevtović @AnaJevtovic1]

Sin ❤️

[Инжењер 🇷🇸 @Ortodox_Serb]

Ко баца хлеб у ђубре слути на зло, и зло му долази: Прича Мома Капора од које застаје суза у оку и кнедла у грлу!

Овај текст Мома Капора ће вас натерати да се замислите. Било који друштвени статус да имате. Свако од нас може да помогне да нечији живот постане макар мало лепши. Ако овај текст у томе успе, онда је он испунио своју сврху.

“Видим, из контејнера излази тамнопута девојчица дуге коврџаве косе. Она личи на Ботичелијевог анђела. Израња из ђубрета као мала Венера из шкољке и мутне морске пене коју је избљувао град.
Девојчица каже мајци: “Нема…“

Има ли краће и страшније речи у нашем језику од тог вечног „нема“? Та реч предуго траје.
Мајка каже: „Погледај још мало…“ и дете поново ишчезава у ђубрету.

Стојим запањен тим призором. Мој пријатељ, и сам сиромашан, никада не баца остатке хлеба у ђубре. Он их ставља у пластичну кесу и полаже покрај контејнера. Хлеб волшебно ишчезава, чим овај уђе у кућу. Глад има четворе очи.

Гладни столећима, купујемо више хлеба него што нам је потребно. А, онда га бацамо. Хлеб у ђубрету није добар призор. Он слути на зло. И зло долази.

Наши стари су нас учили да подигнемо комад хлеба који је пао на земљу, да дунемо у њега, пољубимо га и прекрстимо се. Једанпут сам видео принцезу Јелисавету како подиже комад хлеба који јој је пао, како га љуби и крсти се. Добар, заборављени обичај, пун поштовања према хлебу. Заборављен, као и стара реч – задужбина.

Стари београдски трговци, проглашени после рата окорелим капиталистима, оставили су иза себе задужбине. Данас има много богатијих од њих, па опет, нико ништа не оставља. Стисли се и ћуте.

Наши, који су успели у белом свету: нафташи, банкари, индустријалци… нико да поклони граду чесму, јавну зграду, скулптуру, стипендију, топли оброк за сиротињу… Коме ће све то да оставе? Својој деци? Али, зна се: увек постоји генерација која стиче, и она друга, која расипа. Нико неће ништа понети на онај свет, када једанпут буде одлазио.

Изгубљене су све вере, сем религије стицања.

И ако су отимали, крали, експлоатисали, цицијашили, стари трговци, тадашњи контроверзни бизнисмени, опет су све то остављали отачеству, да некако искупе грешну душу. Шта ми да оставимо? Шта су наше задужбине? Можда треба почети од нечег малог, готово неважног? Свет се не поправља великим гестама, већ ситницама. Можда, за почетак, треба остављати стари хлеб у пластичну кесу покрај контејнера? Две увеле виршле, допола попијен јогурт? Дотрајале ципеле? Какво време, такве задужбине! Могу сасвим лепо да стану у пластичну кесу.

Остављам је покрај контејнера и окрећем се после пар корака. Нестала је! Та наша мала задужбина некада се звала севап.

Шта је севап? То је кад чиниш добро дело, а остајеш непознат. Нечија захвалност хранила би твоју сујету. Стара господа, у преврнутим громби-капутима, обилазе пијаце и скупљају лишће купуса, понеки откотрљани кромпир, заборављену шаргарепу, два листа зелене салате… Преврћу по контејнерима и извлаче новине и недопушене цигарете. Зову их – ђуброселектори!

На крају, сетих се дивне мисли коју је волео да понавља мој покојни пријатељ, Хиландарац, отац Митрофан: „Наше је само оно што поклонимо другима“.

А из ђубрета поново излази тамнопута девојчица блиставих очију и каже мајци: „Нема!“ И поред свега, лепа и насмешена, она излази попут заштитног знака за наду. У том тренутку, некоме, ко зна због чега, застаје залогај у грлу.”

(Момо Капор, Имати и немати)