Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију / Director of the Office for Public and Cultural Diplomacy, Government of the Republic of Serbia 🇷🇸
Било је Швајцараца, било је Срба, Немаца, Француза и Американаца. А ово је била моја порука њима који су дошли да се упознају са Косовом и Метохијом на изложби коју смо отворили синоћ у Цириху.
🇨🇭 Gouillon opens exhibition on endangered Christianity and Serbs in Kosovo and Metohija in Zurich
🇷🇸Director of the Office for Public and Cultural Diplomacy @ArnoGujon has opened the exhibition by author Catharine Cooper "Vulnerable and Forgotten People" at KUNSTHouse H3o gallery in Zurich.
☦️A series of poignant artistic photographs portrays the persecution of the Christian population in the world, with a special emphasis on the Serbs in Kosovo and Metohija.
🛡️Gouillon highlights that the preservation of the Serbian community and Christian heritage in Kosovo and Metohija is a matter of importance that transcends regional boundaries.
“The destruction of Serbian and Christian heritage in Kosovo, which forms part of UNESCO World Heritage, would represent an immeasurable loss for humanity,” Gouillon said.
У Цириху смо вечерас отворили изложбу „Угрожени и заборављени људи“ у познатој галерији Кунстхаус H3O. Кроз објектив јужноафричке уметнице Кетрин Купер представљамо потресне фотографије које приказују прогон хришћанског становништва широм света, са посебним акцентом на страдање Срба на Косову и Метохији.
Наша порука је универзална. Желимо да швајцарској публици покажемо да би уништавање српског и хришћанског наслеђа на Косову и Метохији, које је део светске Унеско културне баштине, представљало непроцењив губитак не само за Србију, већ и за европску цивилизацију и човечанство у целини.
Без политике и великих речи, желимо да сведочимо о стварном животу људи који су често заборављени, о породицама које живе без основних слобода, али не одустају од своје вере, корена и огњишта.
После Париза и Цириха, изложба наставља свој пут и биће представљена у другим европским градовима.
Шта повезује данас Швајцарску, Србију и Хришћанство?
Наша изложба „Угрожени и заборављени“ коју отварамо вечерас у познатој галерији Кунстхаус H3o у Цириху. Кроз објектив Јужноафриканске уметнице Кетрин Купер представљамо потресне фотографије које приказују прогон хришћанског становништва у свету са посебним акцентом на Србе на Косову и Метохији.
Наша порука је универзална и желимо да покажемо швајцарској публици да уништавање српског и хришћанског наслеђа на Косову и Метохији, које је део Унескове светске баштине, представља непроцењив губитак за европску цивилизацију и човечанство уопште.
Драго ми је што су веома читане новине и интернет портали попут Блика или Велтвоха пренели најаву изложбе на немачком језику.
После Цириха и Париза ову изложбу ћемо приказати у другим државама.
Неке земље се упознају кроз историју. Неке кроз људе. А неке и кроз филм.
Српска кинематографија већ више од једног века прича приче које превазилазе границе језика и географије. Од првих филмских пионира до данашњих аутора и продукција које освајају публику широм света, филм је остао један од најважнијих начина да представимо ко смо.
Оно што ме посебно импресионира јесте чињеница да иза сваког филма стоје стотине креативних људи – сценаристи, глумци, монтажери, сценографи, сниматељи и многи други, чији рад често остаје иза камере.
Када гледамо филм, гледамо много више од приче. Гледамо таленат једне земље.
Који домаћи филм бисте препоручили некоме ко први пут жели да упозна Србију?
Постоје језици које не говоримо, а ипак их разумемо.
Музика је један од њих.
Од звука традиционалних инструмената који чувају сећање на прошла времена, до савремених продукција које освајају светске сцене, српска музика показује колико је богатство различитости велика снага једног народа.
Посебно ме фасцинира што нова генерација уметника не бира између традиције и модерног – она их спаја и ствара нешто потпуно ново.
Када народ успе да сачува своје корене и истовремено ствара за будућност, настаје култура која траје.
Која песма вас увек подсети на Србију?
Када пролазимо кроз град, често журимо и не примећујемо колико прича носи сваки његов кутак.
Испод Газеле, тик до Ложионице, пронашао сам једну посебну галерију. Без улазница. Без радног времена. Без зидова.
Оно што је некада био обичан бетон, данас је простор на коме уметници остављају траг, претварајући свакодневицу у инспирацију. Сваки мурал носи своју поруку, своју емоцију и свој поглед на свет.
Управо зато верујем да креативност није луксуз. Она мења начин на који доживљавамо градове, људе и себе саме.
Који мурал је на вас оставио најјачи утисак?
🇩🇪 Der Spiegel has been ordered by a Hamburg court to stop publishing allegations suggesting that Serbian President @predsednikrs - @avucic was involved in the so-called "Sarajevo Safari."
According to the court's ruling, the claims were not sufficiently verified and the magazine failed to provide an adequate opportunity for response before publication.
Када говоримо о развоју једне земље, најчешће мислимо на путеве, фабрике, инфраструктуру и друге облике развоја.
Али, постоји још једна снага која обликује будућност Србије – креативност њених људи. Од уметника и музичара, преко филмских стваралаца и дизајнера, до програмера који развијају производе за глобално тржиште. Хиљаде људи свакодневно стварају идеје које Србију представљају свету на најбољи могући начин.
Креативне индустрије нису само део културе. Оне стварају нова радна места, покрећу иновације и показују да знање, таленат и машта могу бити једнако важни ресурси као и природна богатства.
Посебно ми је задовољство што је овај видео настао баш у Ложионици у Београду – простору који је центар креативних индустрија у Србији, месту сусрета талената, идеја, технологије и стваралаштва. Хвала Ложионици на гостопримству и подршци у реализацији ове приче о људима који стварају будућност Србије.
У наредним данима водићу вас кроз приче о људима и идејама које мењају лице Србије.
Јер будућност припада онима који стварају.
Уметност има посебну моћ.
Може да нас заустави на тренутак, постави питање без иједне изговорене речи и натера нас да свет погледамо другачијим очима.
Док обилазим дела савремених српских уметника, увек ме изнова изненади колико су храбри, оригинални и спремни да истражују нове идеје, а да притом остану повезани са својим идентитетом.
Можда управо зато њихова дела проналазе пут до галерија и публике широм света.
Култура једне земље не чува се само у књигама и музејима. Она живи кроз људе који стварају.
Постоји ли уметничко дело које вас је променило или оставило без речи?
Када помислимо на креативност, често замишљамо четкицу, платно или неки други инструмент.
Али данас се креативност ствара и на екранима. Многи дигитални производи које свакодневно користимо, видео-игре које играју милиони људи и иновативна решења која мењају начин на који живимо настају захваљујући талентованим људима из Србије.
То је нова генерација стваралаца – људи који спајају уметност, технологију и знање, стварајући идеје које путују много даље од граница наше земље.
Будућност припада онима који умеју да стварају. А Србија има много таквих људи.
Да ли бисте пре изабрали каријеру у уметности или технологији? Или верујете да данас те две ствари више не могу да се раздвоје?
Serbia played a major role in rescuing hundreds of downed U.S. and Allied airmen during WWII, primarily through Operation Air Bridge(Halyard), the largest rescue of American airmen in history.
Неке земље се упознају кроз историју. Неке кроз људе. А неке и кроз филм.
Српска кинематографија већ више од једног века прича приче које превазилазе границе језика и географије. Од првих филмских пионира до данашњих аутора и продукција које освајају публику широм света, филм је остао један од најважнијих начина да представимо ко смо.
Оно што ме посебно импресионира јесте чињеница да иза сваког филма стоје стотине креативних људи – сценаристи, глумци, монтажери, сценографи, сниматељи и многи други, чији рад често остаје иза камере.
Када гледамо филм, гледамо много више од приче. Гледамо таленат једне земље.
Који домаћи филм бисте препоручили некоме ко први пут жели да упозна Србију?
Када пролазимо кроз град, често журимо и не примећујемо колико прича носи сваки његов кутак.
Испод Газеле, тик до Ложионице, пронашао сам једну посебну галерију. Без улазница. Без радног времена. Без зидова.
Оно што је некада био обичан бетон, данас је простор на коме уметници остављају траг, претварајући свакодневицу у инспирацију. Сваки мурал носи своју поруку, своју емоцију и свој поглед на свет.
Управо зато верујем да креативност није луксуз. Она мења начин на који доживљавамо градове, људе и себе саме.
Који мурал је на вас оставио најјачи утисак?
Када говоримо о развоју једне земље, најчешће мислимо на путеве, фабрике, инфраструктуру и друге облике развоја.
Али, постоји још једна снага која обликује будућност Србије – креативност њених људи. Од уметника и музичара, преко филмских стваралаца и дизајнера, до програмера који развијају производе за глобално тржиште. Хиљаде људи свакодневно стварају идеје које Србију представљају свету на најбољи могући начин.
Креативне индустрије нису само део културе. Оне стварају нова радна места, покрећу иновације и показују да знање, таленат и машта могу бити једнако важни ресурси као и природна богатства.
Посебно ми је задовољство што је овај видео настао баш у Ложионици у Београду – простору који је центар креативних индустрија у Србији, месту сусрета талената, идеја, технологије и стваралаштва. Хвала Ложионици на гостопримству и подршци у реализацији ове приче о људима који стварају будућност Србије.
У наредним данима водићу вас кроз приче о људима и идејама које мењају лице Србије.
Јер будућност припада онима који стварају.
Нове фолклорне ношње стигле су у српске енклаве на Косову и Метохији и подељене су деци из културно-уметничких друштава „Младост“ из Доње Гуштерице и „Добротинско прело“ из Добротина. Иако због забране уласка на Косово и Метохију нисам могао лично да будем са њима, наши волонтери су у име хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ уручили ношње специјално кројене за ову вредну и дивну децу.
У српским енклавама деца често немају много могућности за спорт, игру и друге ваннаставне активности. Зато су културно-уметничка друштва много више од фолклора она су место дружења, игре и здравог одрастања. Кроз песму и игру ова деца уче да воле своју традицију која се преноси из генерације на генерацију. Посебно ме радује што ће сада, у новим ношњама, моћи још поносније да наступају и представљају свој народ.
Хвала свим донаторима и пријатељима из Француске који су помогли да деци у српским енклавама бар мало улепшамо детињство. Наставићемо! 🇷🇸
У разговору за Дневник РТС о значају културне дипломатије кроз допунске школе српског језика у иностранству.
Док сам био директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону основали смо 34 допунске школе српског језика широм света које и данас успешно функционишу. Посебно сам поносан на чињеницу да је више од 1.500 деце уписало те школе. Њихов значај за очување српског језика, ћирилице и културног идентитета, као и за српску културну дипломатију у свету, заиста је велики.
Волео бих да сви који размишљају о Србији виде Србију онакву какву сам је ја упознао и заволео.
То је суштина онога што радимо кроз јавну и културну дипломатију. Последњих година у Србији дочекујемо стране новинаре из целог света из Француске, Америке, Италије, Русије, Велике Британије и многих других земаља који потом снимају репортаже и документарце, пишу чланке и говоре о Србији својој публици.
Поред тога, организујемо изложбе, филмове, научне скупове, конференције и сусрете са студентима широм света. Све то на страним језицима и намењено страној публици. Циљ јавне и културне дипломатије јесте да странци упознају Србију, српски народ, културу и историју на начин који је њима разумљив.
Када је култура у питању, небо је граница. Треба бити инвентиван, упоран и мотивисан. И мислим да смо то показали у претходне две године.
Дочекао сам телевизијску екипу из Русије која уз подршку Канцеларије за јавну и културну дипломатију дошла у Србију да снима емисију посвећену старим српским занатима, начину живота и традицији српских домаћинстава.
Екипа ће снимати у Београду и Златиборском округу са циљем да гледаоцима приближи културу, традицију и начин живота у Србији, као и људе који и данас чувају старе занате од заборава.
Током боравка у Београду заједно смо посетили бомбонџијску радњу „Босиљчић“, јединствено место где се и данас ручно праве бомбоне по старим рецептима и уз помоћ машина и алата који се користе дуже од сто година.
У свету који све више тежи једнообразности, очување идентитета и аутентичности је оно што народе чини препознатљивим и јединственим. Србија има богато наслеђе које треба да чувамо, али и да га представљамо свету, јер управо оно што је наше и нама својствено може привући пажњу других.
Делегација француских привредника први пут је у Србији, а где их дочекати него испред Споменика захвалности Француској, симбола пријатељства које траје вековима. У наредна три дана имаће прилику да упознају Србију онакву какву је ја видим, земљу богате историје, сјајних људи, невероватне енергије и великог потенцијала.
Србија данас није само дестинација за туристе, већ и место нових идеја, инвестиција и прилика.
Жеља ми је била да им покажем праву Србију, српско гостопримство, културу, храну, природу и дух људи који ову земљу чине посебном.
Још једном, добро дошли у Србију, драги пријатељи.