Дучићевац

Има људи који су храбрији пред смрћу, него пред животом.

[Дучићевац @Ducicevac]

"Ave Serbia" (1/3)

Песму извели (по редоследу појављивања): Горан Шепа Гале (Кербер), Саша Васић, Звонко Пантовић Чипи (Освајачи) и Ђорђе Давид (Генерација 5)

Компоновао: Корнелије Ковач

[Дучићевац @Ducicevac]

Скадарлија, 1974. по свој прилици. Међу гостима је и једна наша позната глумица, у друштву из бранше.
Препознаћете је "на прву".

[Дучићевац @Ducicevac]

Глумац Драган Зарић је децембра 1978. прошетао мало кроз Кнез Михаилову улицу, непосредно након што је одлучено да постане "пешачка", истина, још увек несређена у форми у којој је данас.
И поред великих разлика, као што се може видети - голубови се и даље скупљају на истом месту.

[Дучићевац @Ducicevac]

@jovan4all @vesna_26 Одлично.

[Дучићевац @Ducicevac]

Окретница троли и аутобуса у Рајићевој, доста пре но што ју је "прогутао" садашњи тржни центар.

[Дучићевац @Ducicevac]

@gagga17 @s_watka Да, додат је касније.

[Дучићевац @Ducicevac]

@jakin_boazovic Нисам у том смислу носталгичан, није ваљало ни то, али имало је више људскости. Требало је средити, али не на овај начин баш. Опет, ако мене питаш.

[Дучићевац @Ducicevac]

@Tswetkowich Тај стакленац је још и гори у смислу изгледа.

[Дучићевац @Ducicevac]

@vrana_rugalica @sekulichmilan Giving things back to owners can't be a mistake in any case.

[Дучићевац @Ducicevac]

@sekulichmilan Знам, али да ли је био баш потребан још један тржни центар ту? А да су се ти после '45 окористили о многе, то је јасна ствар.

[Дучићевац @Ducicevac]

@SrkiBoy74 Да, овај снимак је нешто старији пре него што су се они појавили.

[Дучићевац @Ducicevac]

Господин Никола Трајковић је дао овај леп интервју за тадашњу Телевизију Београд 1985. године.
Када смо сви ми били мало бољи.

[Дучићевац @Ducicevac]

Било некад.

[Дучићевац @Ducicevac]

Срце ти је пуно небескога плама,
И сишла са мном до патње и срама,
И пролила си најсветије сузе.
А стрепим пред твојом подмуклом Лепотом –
Да не дигне једном, као гладна вила,
Док жалосна срца и не слуте о том,
Два своја у сузе замочена крила.

[Дучићевац @Ducicevac]

Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.
Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да кâпи;
Та заклетва што је у незнан час дâна;
И највиши закон бола који вапи.

[Дучићевац @Ducicevac]

Племенити људи имају славу и кад немају срећу; а слава је највећа срећа. Један човек је славан у својој околини само тим ако је пример поштења, као што је Александар био славан војсковођа, или Платон славан због мудрости.

[Дучићевац @Ducicevac]

Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледају на хиљаду страна видика.

[Дучићевац @Ducicevac]

Има мудрих ћутања које вреде више него и најмудрије речи.

[Дучићевац @Ducicevac]

Никада људи нису праштали крволоштво и кад је оно било неопходно, чиме се показује да је живот човеков највише што други може да му отме или може да му спасе.

[Дучићевац @Ducicevac]

Пророци су први указивали на ствари за које су хероји гинули, којима су песници певали, и за које су крајеви стављали на коцку државе и народне. Они су људски дух стално подизали изнад малих срећа и изнад ситних несрећа. Они су највећи сањари и утиписти, богоносци и животвроци...

[Дучићевац @Ducicevac]

Свакако, највећи творац човекове несреће, то је сам човек.