Глиговац

чим се опишем одем изван себе

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/TuowxyQDQj

[Глиговац @Gligovac]

Будe тихо за Михоље,

буде празно испред радија.

Месечина—тек светлосна трица,

без лица наспрам

у коме се огледа.

[Глиговац @Gligovac]

@antiprotivan73 Можда али није ни свима дато са схвате.

[Глиговац @Gligovac]

@antiprotivan73 Нисам и не могу све али подругљивост хватам на прву.

[Глиговац @Gligovac]

@PrijateljNaroda Уметност, то је нешто страно, уметнуто у народ. Уметно=вештачко. Огледало вештачких вредности. Људе вреднујемо по доброти, саосећању, светлости коју одају. Остало је мање важно.
Уметност зтао треба посматрати кроз окулар намере човека који кроз њу ствара, треба чути човека.

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/VcyxreTh0Q

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/tjsjFXpow7

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/BUhFgWqWZL

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/b6pam8cuSO

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/a166Xm4LTx

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/vL0aINawlj

[Глиговац @Gligovac]

@majamaric Вакцине и избори су тековине цивилизације, нечије

[Глиговац @Gligovac]

https://t.co/8SShqyGEbM

[Глиговац @Gligovac]

Требају ми ове ноћи твоје очи

са улице да ме врате кући,

пречицом што не зна је немир.

Требају ми твоје очи,

ноћас ми се гледа свемир,

и нека места где си оставила нас двоје.

[Глиговац @Gligovac]

Када дамар отрезни
оно за чим
твоје гладно тело жуди,
Када те однесу слободе
па врате без чари,
са позајмљених усана,
са туђих груди;
када те сустигну
пакости промуклих гласова,
обесних ћуди -

Да имаш пред собом
то познато лице
пред којим се скидаш,
не скриваш
Уз које се будиш.

[Глиговац @Gligovac]

Када ноћ прогута
последњи пламен
и када се
мирис и сећање
у једном струку свију,
да имаш коме
душу да подвијеш
под јастук.

Треба ти чувар.
Не херој,
не ратник

Када отежају сенке
и мрак и страх
у исту кост кад бију,
треба ти стражар.
Ни јунак,
ни песник.
Оданик.
Поглед
да збрине

[Глиговац @Gligovac]

Никуда да побегнемо.
Нигде да се скрива.
Око нас је море,
иза
литица што окива.
Љубав више боје нема.
Потонула су чак и беспућа.
Само
ти и ја,
прах жеља
и једна кућа.

[Глиговац @Gligovac]

Када изађемо из улоге
и мину светла
под којима пуки его блиста,
останемо своји —
сами у вери
да оно што из дубине клија
стреми небу
наша је суштина,
и после светла
иста.

[Глиговац @Gligovac]

Испред нас су увек задаци,
између нас,
планински ланци.