не могу нигде од њих да мрднем, прате у стопу.
затекли су ме одевеног у женске 'аљине на штрафте. обично их облачим када идем копати - врло су прозрачне, а и авиони који запрашују комарце често баце шаку карамела.. лако ме препознају.
у свом бунилу који носи сан, један матори гундељ је покуцао на мој прозор. испрва се чинило као да ништа не жели, стајао је на танким ножицама, придржавајући се за савршено глатко окно. није много прошло када му се усни апарат разрешио - дијалог је потрајао до првих хороза...
драги дневниче,
данас сам сакупљао и убио на десетине кромпирових златица, оплевио расад купуса и заштитио кајсију од сиве трулежи. јадна је преродила, сваку бочну грану сам морао да подбочим кочевима да се не преломи. ако град не потуче, ове године ће бити море шљива и кајсија.
крупнија крчмарица ми је изнела пицу на пешкиру, у зубима је носила криглу пуну точеног пива и отварач испод леве дојке. нисам могао, а да не приметим тамне чекиње на њеним рукама, слагао бих када бих рекао да ми се није свидело..
избоденим вуду луткама, које пронађем на раскршћима, најпре повадим шпенадле па их окупам крмећим сапуном. после тога оденем у фине тканине, остатке некадашње свилене навлаке за јастук. читава једна просторија је издвојена за ове заробљене душе у виду плишане прилике.