@spaija_spasija@Ortodox_Serb Previše je to složeno pitanje. Evo jedan članak, možda bude jasnije. To što smo dali tomos je jedno, ali da bi autokefalnost bila faktička, sve pomesne pravoslavne crkve moraju da je priznaju...
https://t.co/i2zAbIt2qc
Pašić se nije slagao stvaranju Jugoslavije, bio je za centralizovanu Srbiju ili kako su tada zvali Veliku Srbiju. Nije želeo da se odrekne Makedonije u korist Bugarske što je potez vredan poštovanja. Ohrid, Skadar su Stara Srbija. Da napravimo paralelu sa današnjom situacijom oko Kosova recimo.
Nije nama Pašić problem, nego to što u sebi nosimo dva sukobljena identiteta ko zna iz kojeg vremena.
Момци, данас је Видовдан...
На хелиодром Државне безбедности на Бањици стигао је стари затворски комби у пратњи црног Мерцедеса без регистарских таблица.
Из Мерцедеса су изашла три службеника ДБ-а у цивилу, док су из комбија два чувара извела везаног Слободана Милошевића.
На хелиодрому су их дочекали министар полиције Душан Михајловић и Кевин Куртис, оперативни официр Хашког трибунала.
Куртис је одмах почео да чита његова права и оптужницу, али је наишао на препреку када је Милошевић затражио преводиоца, уз речи да не разуме енглески језик.
„Метална птица” брзо је оживела, моћна елиса на хеликоптеру AB-212 направила је свој први круг.
У летелицу улазе Милошевић, Куртис и Слободан Главчић, пуковник полиције и командант Хеликоптерске јединице МУП-а Србије.
Главчић у својим каснијим сведочењима описује да је Милошевић и у том тренутку био строго професионалан.
Пре уласка у хеликоптер салутирао је пилотима, као да одлази у неку рутинску, званичну посету.
Пре полетања, пилот Владан Косић, кога је Милошевић одмиља звао „Кос” - скида кацигу и слушалице, окреће се и говори: „Извините, председниче.”
Милошевић је уз осмех прихватио ову историјску иронију; исти пилот га је, у истом хеликоптеру, 12 година раније возио на Газиместан.
„Момци, данас је Видовдан”, била је његова кратка порука пилотима.
Док је Главчићу рекао:
„Имењаче, желим последњи пут да видим Београд.”
Хеликоптер полеће у 19:03, без претходне званичне најаве лета како би се заобишла Команда Ратног ваздухопловства и ПВО.
У пратњи су се налазиле још две летелице:
једна Газела и један транспортни Ми-17.
Направио се који круг више у непланираној панорами Београда.
У прелету изнад Дунава, Милошевић се последњи пут окренуо и, гледајући кроз прозор, тихо рекао: „Тако је леп.“
Хеликоптери су наставили даље, у бришућем лету.
У Слобином хеликоптеру нервоза се могла сећи ножем.
Како би је разбио, одједном је проговорио на енглеском и од Куртиса затражио пепељару која је стајала иза њега на прозору.
Куртис му је одговорио да је у хеликоптеру пушење забрањено, на шта је Милошевић, палећи свој „Ронхил”, узвратио:
„Ово је мој хеликоптер.“
У каснијим сведочењима Куртис описује како је, током прелета изнад Лознице, Милошевић причао о бомбардовању планине Гучево. Говорио је и о томе како су Лозничани на НАТО бомбе одговорили формирањем „ратне лиге” и играњем фудбала.
Над Лозницом се формација раздвојила:
Газела је наставила ка Богатићу, а Ми-17 је пријавио слетање у Бањи Ковиљачи.
АB-212 прелетео је Дрину и у 19:46 се нашао изнад НАТО базе „Камп Игл” код Тузле.
Била је то главна база америчких снага у БиХ. Док су се спуштали, на писти их је чекало на стотине НАТО војника.
Милошевић је тада уз подсмех прокоментарисао:
„Јел' то та сила?“
Овде су из хеликоптера изашли само Куртис и Милошевић, кога су амерички војници одмах почели да претресају.
Он је тада кратко добацио:
„Ово сте заиста добро организовали“.
У самој бази Куртис га је пратио у стопу.
Слоба га је игнорисао и шалио се са војницима, тражећи кафу, цигарету и воду да се умије, што му је и услишено.
Војни транспортер британског Краљевског ратног ваздухопловства са Милошевићем полеће из Тузле у 21:15.
Летећи тајном рутом кроз европски ваздушни простор, авион слеће на војни аеродром у Ајндховену у 02:05 ујутру.
Одавде је Милошевић одмах пребачен у холандски полицијски хеликоптер, тако да је иза решетака у Шевенингену био већ у 02:45.
Управник затвора Тимоти Мекфаден забележио је да је Милошевић исте вечери задужио ћелију број 1122, површине девет квадратних метара. Мекфаден истиче да је бивши председник од првог дана био изузетно дисциплинован, те да је строго раздвајао свој политички бунт против легитимитета суда од цивилног и коректног односа према затворском особљу.
Три месеца раније, банда са женским чарапама на главама и разноразним уличним наоружањем киднаповала је Милошевића. Киднапере је тада замолио само да му допусте да се обрије, што је и учинио, користећи киселу воду и седећи поред свеће, јер су му данима пре тога струја и вода били искључени.
До Видовдана је „лежао” у Централном затвору, у блоку званом „Хајат” — коинциденције ради, у ћелији број 1121.
Ноћи је проводио у разговорима са управником затвора Драгишом Бланушом, који је касније о томе написао књигу „Чувао сам Милошевића“.
У Хагу је одбио адвокате и решио да се брани сам, чиме је ово постао најгледанији судски процес у модерној историји.
Због тога је Судско веће направило изузетак и одобрило му посебну повластицу — додатну ћелију која је претворена у његову правну канцеларију.
Тамо је постао и главни кувар за 40 затвореника у свом блоку, који су инсистирали да им баш он спрема храну.
У затвору је чак кумовао на венчању Предрагу Бановићу из Приједора.
Током читавог суђења покушавао је да докаже да је тај трибунал место предвиђено искључиво за „скидање српских глава”, показујући потпуно презирање легитимитета те институције.
Успео је у намери да судницу претвори у историјску и политичку позорницу, али цена тог сукоба на крају је била — његов живот.
Три месеца пре смрти писао је руској амбасади у Холандији, отворено тврдећи да га трују. Званично је преминуо 11. марта 2006. године, док његови лекари у Србији тврде да је издахнуо дан раније.
Како државна сахрана није била дозвољена, седам дана касније, у сам сумрак, сахрањен је испод старе липе у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Киднаповање и продаја Слободана Милошевића на Видовдан, како би му судили кољачи Срба, остаје уписана као једна од највећих издаја у историји српског народа.
А било их је много...
Пише: Деки РС
Wilmersdorfer Straße in Berlin Charlottenburg. Alles nur noch Fassade. Mit wenigen Meter Abstand verteilt, sitzen Menschen im Café, knabbern Nüsse neben Heroinkochern, singen Straßenmusiker neben verschleierten 7-Jährigen, bedrängen NGO-Söldner Passanten für Unterschriften für Tierschutz. Ein einzig künstlich erzeugter Verdrängungsakt, den das „Sondervermögen“ des Altparteienkartells aufrecht erhält. Aufwachen!
@spaija_spasija@Ortodox_Serb Očigledno da ne razumeš situaciju kakva je bila, kao ni pozadinu svega, a nisi ni čitao tomos... tako da nema svrhe gubiti vreme na ovu temu
Ује се наљутиле јер од њих Француска и НАЦИ-ЕУ, очекују да иду у Украјину и јуришају на Русе. Нема џаба државе?
То Зорану Милановићу смета, а не сметају му Хрватски војници у Србији, на Косову и Метохији!?
Косова и Метохија је толико моћно да ће их само од себе све погасити.
СМЕШНА ТВРДЊА ЈТОК: “ИСПИТАЛИ” ДВОЈИЦУ СРБА ЗАПОСЛЕНИХ КОД ИЗВОЂАЧА А ТУЖИЛАЦ ГАНИЋ НЕ ЗНА НИ КАКО СЕ ЗОВЕ ДИРЕКТОР КОМПАНИЈЕ И ДА ЛИ ЈЕ ЈОШ УВЕК У СРБИЈИ!
Смешна тврдња ЈТОК да полиција и пореска управа не сарађују па они не могу да нађу доказе. Бар су лепо признали да доказе нису имали ни када су донели Наредбу о спровођењу истраге 1. августа прошле године.
Да не заборавимо, тужилац у ЈТОК Јасмина Милановић Ганић је једног од те двојице сведока питала како се зове директор њихове фирме који је уједно био директор читавог пројекта и да ли је још увек у Србији!? Толико о професионализму ЈТОК.
Да не говоримо о томе да ЈТОК још увек, 11 месеци после доношења Наредбе о спровођењу истраге, нема урађено вештачење а знали су да 1. августа прошле године напишу у саопштењу да је буџет оштећен за 115 милиона долара.
Е сада да вам преведем на српски шта ЈТОК ради у овом случају.
Замислите да сам директор фирме која је са државом склопила уговор за радове. Дође тужилаштво и ухапси државног функционера који је самном потписао уговор и објави да је држава оштећена за 115 милиона евра али мене нити помену, нити ме позову да дам изјаву иако тврде да су код мене паре, нити ме обухвате Наредбом за спровођење истраге. А онда после девет месеци тужилаштво се сети да позове два моја запослена и да их пита како се ја зовем и да ли сам још увек у Србији!?
У међувремену сазнамо да је два сата после пада надстрешнице у Новом Саду главни тужилац ЈТОК ишао у Чачак да потпише уговор којим је стекао два стана уместо да буде у Новом Саду и изда наредбу о забрани уклањања надстрешнице после завршетка спасилачке мисије како би се испитало да ли је у питању тероризам за шта је само тужилаштво које он води надлежно.
Ето, тако изгледа тај њихов предмет. Кога бре они…
Јул је мјесец у ком се обиљежава страдање Срба у подрињском крају. Један од љепших детаља је што имамо и симбол који нас подсјећа на то. То је ивањски цвијет, који је карактеристичан за тај дио Српске, крстоликог је изгледа, а у народној традицији се повезује са Ивањданом,
замисли колико ти је сјебано образовање када ниси у стању да цитираш неког црногорског великана интелектуалца него Рамба Амадеуса
па личе није чудо што радиш за 300 марака
Ово није одлучивање, већ најобичнија ХАЈДУЧИЈА у Предсједништву БиХ!
Прво су се изјаснили о ЧЕТИРИ, умјесто о ПЕТ чланова Комисије за очување националних споменика, а затим БЕЗ КВОРУМА гласали за сваког појединачно.
Како су данас прегласали мене, једнако брутално би прегласавали српског члана КОНС-а и тако ОТИМАЛИ нашу културну и националну баштину.
Без обзира што брутално покушавају да ми ускрате то уставно право, коначан суд ће дати Народна скупштина Републике Српске!
Неће вам проћи - СРУШИЋЕМО ову нелегалну одлуку и заштитити виталне интересе Републике Српске!
इटली में 65 साल की महिला सिल्विया डेल पिनो को 18 साल की सजा पर बहस छिड़ गई है
65 साल की महिला सिल्विया डेल ल्पिनो कहीं जा रही थी तभी मोरक्को का एक मुस्लिम शरणार्थी उनके ऊपर हमला किया चाकू दिखाकर उनका वैनिटी बैग लूट लिया और भागने लगा
फिर सिल्विया डेल पीनो अपनी मर्सिडीज कार में बैठी और कार दौड़ा कर भाग रहे मोरक्को के शरणार्थी को कुचल दिया जिससे मोरक्को के मुस्लिम लुटेरे की की मौत हो गई
अब इटली के एक जज का कहना है कि अगर उस लुटेरे ने इनको चाकू दिखाकर इनको लूट लिया तो यह एक मामूली लूट की घटना थी सिल्विया को उस लुटेरे को मारना नहीं चाहिए था
पूरे इटली में बहस छिड़ गई है फिर जज की हिस्ट्री लोगों ने निकाली तो पता चला जज एक वामपंथी एक्टिविस्ट रह चुका है
Бечко-берлинска догма крије винчански пра-извор писмености
Сукоб око признавања винчанских знакова као најстаријег писма на свету није само језичко питање. То је прворазредна геополитичка и идеолошка борба. Званична западна катедра већ деценијама грчевито одбија да прихвати очигледне форензичке доказе из Подунавља. Тиме покушавају да задрже лажни мит по коме је Балкан одувек био „културна периферија”, а Египат, Месопотамија и Грчка једини извори цивилизације.
Званична историјска лингвистика и палеографија користе два главна аргумента да би дисквалификовале винчанску азбуку. Западне катедре тврде да су винчански знаци само изоловани симболи за обележавање власништва на посуђу или за верске ритуале (тзв. Дунавско прото-писмо), а не право фонетско писмо. По њима, то што винчански знаци изгледају исто као каснија писма (етрурско, грчко и ћирилица) јесте пука случајност, јер „људски мозак свуда на планети природно црта сличне геометријске облике (круг, крст, угао)”. Званична наука истиче да је винчанска култура нестала око 4300. године пре нове ере, док се прва писма на Медитерану (попут Еубејског алфабета и етрурског писма) јављају тек у 8. веку пре нове ере. Они тврде да празан простор од преко 3.500 година онемогућава било какву везу, јер „нема прелазних археолошких доказа”.
Овакви дефанзивни ставови званичне науке пате од крупних логичких грешака и потпуно се косе са физичким законима развоја цивилизације. АЛИ... Одсуство доказа није доказ одсуства. То што археологија у овом тренутку није ископала артефакте за сваку појединачну годину из тог периода, не значи да линија континуитета није постојалаили је још увек неоткривена под земљом. Писменост се кроз миленијуме преносила не само на керамици, већ и на много подложнијим, пропадљивим материјалима попут дрвета, коже, пергамента и тканине, који можда нису могли да преживе хиљаде година у влажној балканској земљи. Научни апсурд је тврдити да је нешто непуноправно само зато што археолошка лопата још увек није стигла до свих слојева тла.
Званична наука је запала у сопствену замку када је у питању Еубејски алфабет (грчко писмо из 8. века пре нове ере из ког су Етрурци развили своје писмо, а Римљани латиницу). По бечкој логици, сасвим је нормално и научно прихватљиво да се Еубејски алфабет појави „одједном”, савршено уобличен и геометријски структурисан у Грчкој. Али слова не настају у вакууму, нити се рађају у једној генерацији. Сваки графички знак (графем) има своју еволуцију која траје хиљадама година. Потпуно је антинаучно тврдити да је Еубејски алфабет настао ни из чега, а истовремено забрањивати везу са Винчом, где су ти исти идентични облици слова уклесани у глину три хиљаде година раније на истом том ширем географском простору Балкана! Ова слова се не поклапају само делимично, већ су у готово стопроцентној геометријској форми идентична са каснијим етрурским (расенским) писмом. Веза није случајна, већ је Подунавље било писмени расадник старе Европе. Етрурци (Расени) и Грци су само покупили плодове балканског пра-извора и прилагодили их својим језицима.
Када Србија у 21. веку буде формулисала свој концепт културног суверенитета, Подунавље и Винча морају бити постављени као угаони камен наше заједничке европске прошлости. Наша држава мора престати да финансира ревизионистичке пројекте који слепо прате бечко-берлинске уџбенике. Користећи ове логичке аргументе, српска наука мора прећи у офанзиву и јасно позиционирати Винчу као колевку европске писмености.