Institut za evropske poslove

16 godina se bavimo odnosima Srbije, EU i NATO, osnaživanjem ljudskih prava, zalaganjem za demokratiju, regionalno pomirenje i veću odgovornost političara

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Deluje da će 14. jul biti jedan od najvažnijih dana za politiku proširenja EU u poslednjih nekoliko godina, zbog čega se u Briselu naziva SUPER UTORAK.

Očekuje se da ministri država članica na sastanku Saveta za opšte poslove formalizuju nekoliko velikih koraka u pristupnim pregovorima.

Najvažnije odluke trebalo bi da budu:

🇺🇦 Ukrajina otvara Klaster 6 (Spoljni odnosi).
🇲🇩 Moldavija istovremeno otvara isti klaster.
🇦🇱 Albanija privremeno zatvara tri pregovaračka poglavlja, što bi bio prvi put da počinje zatvaranje poglavlja od otvaranja pregovora.
🇲🇪 Crna Gora zatvara još dva pregovaračka poglavlja, čime dodatno učvršćuje poziciju najnaprednijeg kandidata za članstvo.

Politički gledano, ovo šalje veoma jasnu poruku da EU, uprkos brojnim krizama, stavlja proširenje među svoje prioritete. Posebno je značajno što Ukrajina i Moldavija nastavljaju ubrzano da napreduju u procesu pristupanja, dok Albanija i Crna Gora beleže konkretan napredak u pregovorima.

Za Srbiju, međutim, ovo predstavlja još jedan podsetnik da imamo nesposobnu i lažljivu vlast. Dok druge zemlje otvaraju ili zatvaraju poglavlja, Srbija već duže vreme nema napretka u pregovorima zbog izostanka reformi u oblasti vladavine prava, usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nerešenih pitanja u dijalogu sa Kosovom.

Dok je utorak za neke super, za nas je jadan s Vučićem i SNS-om na vlasti!

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Ljudi koji su planirali genocid u Srebrenici, ubijali Bošnjake i Bošnjakinje, prevozili ih na mesta pogubljenja, upravljali autobusima i bagerima kojima su tela premeštana radi prikrivanja zločina, mnogi od njih i danas žive među nama.

Srećemo ih u prodavnici, na ulici, u državnim institucijama. Neki rade u policiji, vojsci, javnim službama ili sede u parlamentu. Tu su. I upravo zato su istina, pravda i odgovornost i dalje neophodni.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

„..prema tome mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo samo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je… to neće… Ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić to objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid!"

Ratko Mladić, 1992.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Kao Kragujevčanin, odrastao sam uz sećanje na Šumarice. Vaspitan sam da prezirem nacizam i fašizam i da razumem koliko daleko mogu da odvedu mržnja, dehumanizacija i zločin. Rečenica: „Dosta su svetu jedne Šumarice“ duboko je utkana u identitet gotovo svakog od nas iz centra Šumadije.

Baš zato verujem da isto takvu kulturu sećanja dugujemo i žrtvama genocida u Srebrenici. Naša je obaveza da razumemo šta se dogodilo, da jasno odbacimo one koji su planirali i počinili zločin, da izrazimo saosećanje i izvinjenje, gradimo pomirenje i zajedno čuvamo sećanje. Samo tako možemo sprečiti da se takvo zlo ikada ponovi.

[Institut za evropske poslove @IEA_rs]

Povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici

Institut za evropske poslove se sa dubokim poštovanjem seća više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijenih u genocidu u Srebrenici u julu 1995. godine. Sećanje na žrtve nije samo moralna obaveza prema prošlosti, već i odgovornost prema budućnosti, kako se ovakav zločin nikada i nigde više ne bi ponovio.

Posebno pozivamo mlade ljude i studentski pokret u Srbiji da neguju kulturu sećanja, zasnovanu na činjenicama, dostojanstvu žrtava i hrabrosti da se suočimo sa najtežim poglavljima naše zajedničke istorije. Društvo koje pamti i uči iz svojih tragedija gradi temelje za mir, poverenje i demokratsku budućnost.

Istina, pravda i saosećanje nisu izraz slabosti, već snage jednog društva. Zbog onih koji su izgubili živote, zbog njihovih porodica i zbog generacija koje dolaze, naša je dužnost da pamtimo. Samo kroz sećanje možemo graditi region u kojem će ljudsko dostojanstvo, sloboda i mir biti vrednosti koje se nikada više neće dovoditi u pitanje.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Da se podsetimo. Trideset i jedna godina je od Srebrenice. Važno je da svi znamo bar osnovne stvari.

Da se suoči. Da se osudi.
Da se iskupi. Da se pomiri.
Da se pamti. Da se ne ponovi.

1. Pravno utvrđen genocid

Genocid u Srebrenici 1995. godine pravno su utvrdila dva međunarodna suda. Međunarodni sud pravde (ICJ) u presudi 2007. utvrdio je da je počinjen genocid protiv Bošnjaka u Srebrenici. ICTY (Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju) je u više presuda, uključujući slučajeve Krstić, Mladić i Karadžić, takođe zaključio da su masovna ubistva u Srebrenici predstavljala genocid.

2010. Narodna skupština Srbije je usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom potvrđuje ove presude i karakterizaciju zločina:

“1. Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde…”

2. Najmanje 8.372 žrtve

Prema dokazima ICTY-a, u julu 1995. ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka, uglavnom muškaraca i dečaka, ali i manji broj žena i starijih osoba. Broj od 8.372 je zasnovan na identifikovanim posmrtnim ostacima i prijavljenim nestalim licima. Fokus samo na muškarce i dečake umanjuje širi kontekst zločina.

3. Sistematski i planirani zločin

Dokumentacija i presude ICTY-a pokazale su da su masovna ubistva u Srebrenici bila deo unapred planirane i koordinisane operacije vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske, uz logističku i političku podršku iz Beograda, s ciljem uništenja bošnjačkog stanovništva u toj enklavi.

4. Presude za genocid

ICTY je do zatvaranja 2017. osudio 54 pojedinaca za zločine u vezi sa Srebrenicom, ukupno od 781 godinu zatvora i nekoliko doživotnih kazni. Najistaknutije presude uključuju doživotne zatvorske kazne za Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

5. Međunarodni oružani sukob

ICTY je u svojim presudama utvrdio da je sukob u Bosni i Hercegovini bio međunarodnog karaktera, jer je Srbija imala značajnu vojnu i političku kontrolu nad snagama bosanskih Srba i aktivno učestvovala putem JNA i svojih bezbednosnih struktura.

6. Sistematsko skrivanje genocida

Nakon pogubljenja, tela žrtava su premestili u sekundarne i tercijarne masovne grobnice kako bi prikrili dokaze o razmerama zločina. Ovo su dokumentovale forenzičke ekipe i potvrdile presude ICTY-a.

7. Cvijet Srebrenice i poruka “Naša priča, naše obećanje”

Cvijet Srebrenice je simbol sećanja na žrtve genocida i solidarnosti sa preživelima. Njime se na godišnjicama genocida ističe važnost pamćenja i svedočenja o istini, kako bi se sprečilo poricanje i ponavljanje zločina.

8. Srebrenica nije izolovan slučaj

ICTY je zaključio da je genocid u Srebrenici bio vrhunac šire kampanje etničkog čišćenja nad Bošnjacima širom Bosne i Hercegovine tokom rata 1992–1995, koja je uključivala ubistva, deportacije i masovne zločine protiv civila.

9. Negiranje genocida i diskriminacija traju

Uprkos presudama međunarodnih sudova, u Republici Srpskoj i dalje postoji institucionalno poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca, uz diskriminaciju Bošnjaka u javnom i političkom životu. To potvrđuju i izveštaji UN i OEBS-a.

U Srbiji, genocid se često negira što je krivično delo kažnjivo zatvorom od šest meseci do pet godina kako je predviđeno članom 387. stav 5, Krivičnog zakonika.

10. UN priznao 11. jul kao međunarodni dan sećanja

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2024. usvojila je rezoluciju kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, u znak priznanja žrtvama i važnosti edukacije i prevencije genocida.

Ende.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Danas bi počeo EXIT.

Moja generacija je na njemu učila kako izgleda sloboda. Prvi put sam na EXIT došao sa nepunih dvadeset godina. Sećam se osećaja da je moguće disati punim plućima. Hiljade ljudi, a niko nikoga nije popreko pogledao. Muzika, Novi Sad, prvi put tako velika gužva, osmesi na svakom koraku i mladi ljudi koji su verovali da Srbija može biti otvorena prema Evropi i svetu. Štandovi organizacija koje pomažu ljudima, pune ruke sitnih poklona i razgovora o društvu koje želimo da gradimo. A onda Dance Arena u pet ujutru. Izlazi sunce, kreće omiljeni bit, prvi zraci dodiruju lice, a oko tebe prijatelji i energija koju je teško opisati onome ko je nije doživeo.

Godinama nisam propuštao festival. Nije ga bilo lako priuštiti. Jedne godine sam dao krv kako bih dobio četvorodnevnu kartu u autobusu na Trgu Republike u Beogradu. Kasnije, iako sam počeo da zarađujem, rođendan mi je padao baš za vreme EXIT-a pa su karte stizale i kao poklon. Sve dok VIP ulaznice nisu postale simbol bahatosti i cena koje su prelazile i 500 evra.

Pamtiću zauvek kuvani kukuruz ispred kapija, beskrajne kolone ljudi koji se posle svitanja vraćaju kućama peške, autobusima, vozovima, kolima, sa po nekoliko presedanja, umorni i srećni. Pamtiću osećaj da smo svi deo nečega većeg od običnog festivala.

EXIT nikada nije bio samo muzika. Bio je ekonomija Novog Sada. Od njega su živeli izvođači, stotine zaposlenih, hiljade volontera, vlasnici stanova, hoteli, hosteli, taksisti, pekare, kafići, frizeri, poljoprivrednici, prodavci kukuruza i palačinki. Desetine, a nekih godina i stotine hiljada ljudi dolazile su da svoj novac ostave u Srbiji. Malo je događaja koji su toliko dobrog doneli jednom gradu.

Onda je Vučićeva kamarila poželela da i EXIT stavi pod svoju kontrolu. Godinama su ga disciplinovali pretnjama ukidanjem subvencija koje su bile smešno male u poređenju sa onim što je festival donosio gradu i državi. Pravljeni su kompromisi. Polako je nestajala energija otvorenosti prema svetu. Sve je manje bilo posetilaca iz Evrope, fokus se sužavao prvo na region, pa gotovo samo na Srbiju. Menjala se i publika, a sa njom i atmosfera.

Video sam i onu drugu stranu. Pre nekoliko godina gledao sam kako policajci u civilu brutalno tuku jednog mladića. Kada sam pozvao policiju, završio sam kao neko koga maltretiraju zato što je prijavio nasilje. Tužilaštvo je, očekivano, zaključilo da nije uspelo da identifikuje policajce. Mladić, iscrpljen i obeshrabren, na kraju nije ni dao izjavu. Bio je to trenutak kada sam shvatio da EXIT počinje da liči na Srbiju. Kriminal postaje normalnost, institucije okreću glavu, a sila zamenjuje pravo.

Na kraju su došli i po ono što nisu razumeli.

Kreativnost, slobodu, kritičku misao. Ljudi koji nikada nisu shvatili zašto je EXIT nastao pokušali su da ga pretvore u još jedan događaj pod partijskom kontrolom. A upravo kada se EXIT setio svog izvornog smisla, kada je stao uz studente i zatražio odgovornost za ubistvo šesnaest ljudi pod novosadskom nadstrešnicom, postao je nepodoban. Tada je zapravo i zabranjen, iako niko to nije imao hrabrosti da izgovori tim rečima.

Slobodu koju sam osećao 2007. godine odavno više ne osećam u Srbiji. Zato razumem svakoga ko je spakovao kofere i otišao. Ali isto tako verujem da još nije kasno. Hrabrost studenata, opozicije, dela medija, akademske zajednice i mojih kolega iz civilnog društva pokazuje da promena nije samo poželjna. Ona je moguća.

Zato nemojmo ćutati. Nemojmo pristati da nam oduzimaju i poslednje prostore slobode. Nemojmo dozvoliti da unište ono što je decenijama spajalo Srbiju sa svetom, donosilo posao hiljadama ljudi i pokazivalo da možemo biti normalna evropska zemlja.

Da bi se EXIT iz Egipta vratio kući, mora da se promeni Srbija. Potrebna nam je nova politička elita koja će ceniti znanje više od poslušnosti, slobodu više od straha i Evropu i svet videti kao prostor saradnje, a ne neprijatelja. Tek tada će se vratiti i energija zbog koje smo voleli EXIT.

Vreme je za promene.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Imam jedno pitanje:

Kad se zatvara ruski “humanitarni” centar u Nišu?

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Brak je zajednica dve osobe bez obzira na pol, a istopolne zajednice imaju pravo usvojiti decu kao i heteroseksualne, odluka je Ustavnog suda Slovenije koja je objavljena pre četiri godine.

U Srbiji, ko je predsednik Ustavnog suda, dobro je da imamo vodu da pujemo.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Kada EU kaže nema vladavine prava u Srbiji misli se na ovo divljanje policije bez sankcija:

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Doći će dan kada će se mnogi kajati
što su negirali genocid.

#Srebrenica1995

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Mađarska upravo!

“Javni medijski servis ne sme da laže.

Izvinjavamo se što smo to ipak činili dugi niz godina!

Javni medijski servis sada prolazi kroz promene kako bi u budućnosti bio nezavisan i verodostojan.

Informativni program je privremeno obustavljen.

Ostanite uz nas!”

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Pre 12 godina imao sam privilegiju da u okviru Instituta za evropske poslove vodim grupu od dvadesetak mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Poljske i Nemačke kroz troonedeljni projekat 14/14.

Projekat je povezivao tri važne istorijske celine: Prvi svetski rat i njegove posledice, nemačko-poljsko pomirenje kao jedan od najuspešnijih evropskih primera prevazilaženja sukoba i ratove devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije i neophodnost pomirenja između Srba, Bošnjaka i Hrvata.

Tokom tri nedelje putovali smo od Magdeburga i Berlina do Sarajeva i Mostara, razgovarali o prošlosti, učili jedni od drugih i pokušavali da razumemo koliko je mir vredan kada ga jednom izgubite.

Jedna od aktivnosti u Magdeburgu bila je izrada keramičkih pločica za budući Spomenik mira. Svako od nas ostavio je svoj simbol ili poruku mira, verujući da će jednog dana postati deo zajedničkog umetničkog dela. Idejni tvorac spomenika je umetnik Marcus Barvitzki, koji je još pre trinaest godina osmislio projekat u kojem hiljade ljudi zajednički stvaraju jedno umetničko delo.

Spomenik je zamišljen u obliku sedam metara visokog klipa kukuruza. Kukuruz nije izabran slučajno, već kao simbol biljke koja hrani najveći broj ljudi na svetu i podseća da mir počinje onda kada ima dovoljno života, hrane i dostojanstva za sve. Ukoliko finansiranje bude odobreno, izgradnja spomenika u magdeburškom Elbauen parku trebalo bi da počne narednog proleća.

Posebno sam ponosan što će i deo mog umetničkog izražaja biti ugrađen u taj spomenik. Još više me raduje što će u njemu ostati sačuvano sećanje na jednu generaciju mladih koja je verovala da se pomirenje ne postiže zaboravom, već susretima, iskrenim razgovorima i zajedničkim stvaranjem.

Lep je osećaj znati da će među hiljadama poruka mira ostati i jedan mali trag našeg zajedničkog puta kroz Magdeburg, Berlin, Sarajevo i Mostar.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Da li možemo hitno da nađemo ovu ženu koja udara dete po glavi i rastura rasizam!?!

Ovo gnusno ponašanje mora najstrožije da se kazni po silini zakona!

Više detalja u komentaru:

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

Preleteo sam EXPO i Nacionalni stadion, da ne biste vi morali. Manje od deset meseci od otvaranja ove međunarodne izložbe, stvari iz ptičje perspektive ne izgledaju dobro.

Gradilište jeste ogromno, ali deluje kao da ima tu još malo posla. U isto vreme, pola Beograda je raskopano, nedostaje ključni most, saobraćaj je svakodnevno u kolapsu, a građani godinama plaćaju cenu projekta koji je finansiran milijardama evra zaduženja, bez transparentnosti kakvu javnost zaslužuje. A da ćemo morati da plaćamo to je jasno, samo pogledajte poreze na imovinu i ostale namete koji svake godine vrtoglavo rastu!

Još važnije pitanje je šta ostaje Srbiji kada se EXPO završi. Hoće li ovo biti pokretač razvoja ili skup objekata kojima ćemo godinama tražiti svrhu i plaćati održavanje?

Dok su milijarde odlazile ovde, odlagali smo ulaganja u škole, bolnice, nauku, zaštitu životne sredine, lokalnu infrastrukturu i kvalitet života ljudi. Izađite ispred kuće, pogledajte puteve, ulice, bolnice i videćete odakle je štrbnuto da se ugradi u ovaj beton u okolini Beograda na zemlji koja je prvo prodata Arapima, a onda po višestruko većoj sumi otkupljena. Država se ne razvija samo kroz beton, već kroz institucije i građane, a korupcija razvoj istovremeno gazi.

I na kraju, nijedan stadion i nijedan paviljon neće Srbiju staviti na pijedestal dok su izbori neslobodni, institucije zarobljene, a policija, tužilaštvo i deo pravosuđa služe za obračun sa neistomišljenicima umesto za zaštitu zakona.

Ugled jedne države ne meri se kvadratima betona, već blagostanjem, stepenom slobode, vladavinom prava i poverenjem koje uživa u svetu. Bez toga, postoji opasnost da EXPO ostane simbol jedne skupe političke ambicije Aleksandra Vučića, a ne uspeha Srbije.

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

PRVI PUT OD POČETKA PREGOVORA ČAK PET ZEMALJA EU BLOKIRALE SRBIJU ZBOG DOLOVAC, KRIČKA I VUČIĆA!

HOLANDIJA je blokirala zbog nazadovanja u vladavini prava, diplomatskim rečnikom rečeno, a našim: divljanje jadnih i bednih tužilaca i sudija koji za gluposti studente, profesore, novinare i aktiviste trpaju u zatvore dok kriminal i korupcija cvetaju nikako nije za članstvo u EU!

ŠVEDSKA blokira zbog ljudskih prava, vladavine prava i slobode izbora, iliti na srpskom: ne može vlast koja krade izbore, razvlači lažne glasače autobusima i deli državljanstva šakom i kapom da bi ostala na vlast da istovremeno koristi kriminalne policajce za obračun sa neistomišljenicima, da ih prebija na mrtvo i da građani ne mogu nikako da se zaštite, takva autokratija ne može u članstvo!

ESTONIJA, LETONIJA i LITVANIJA blokirale nastavak dijaloga sa Srbijom zbog odbijanja da se vlast u Beogradu usaglasi s sankcijama ka Rusiji, iliti na srpskom: ne možete da prodajete oružje naveliko, da se kockate s životima Ukrajinaca i potencijalno našim dok se busate u lažne narative o bratstvu, a fokus vam je samo profit dok drugi krvare i za vas.

Svaka čast Vučiću, ujedinjuje Evropu protiv nas, dotle smo stigli! Da je važniji kriminal nego naša budućnost!

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

TAČKA POVRATKA VAS POZIVA
DA SE VRATITE U SRBIJU

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

1.11.2024-1.7.2026.

💔 Сара Фирић (2018)
💔 Валентина Фирић (2014)
💔 Милица Адамовић (2008)
💔 Немања Комар (2007)
💔 Вукашин Црнчевић (2006)
💔 Анђела Руман (2004)
💔 Милош Милосављевић (2003)
💔 Ања Радоњић (2001)
💔 Стефан Хрка (1997)
💔 Сања Арбутина Ћирић (1989)
💔 Васко Саздовски (1979)
💔 Ђорђе Фирић (1971)
💔 Горанка Раца (1966)
💔 Вукашин Раковић (1955)
💔 Милева Карановић (1948)
💔 Ђуро Швоња (1947)

[Naim Leo BEŠIRI @NaimLeoBesiri]

U poslednjih petnaest godina svim silama političari na vlasti i deo opozicije, desne organizacije, ruski i kineski špijuni i njihovi mediji svi oni koji se protive učlanjenju Srbije samo negativno o EU ne prezajući od laži i manipulacije i šta…?

I dalje bi više ljudi na referendumu glasalo ZA članstvo.

Građani nisu mutavi, znaju da je život u EU bolji nego u ruskoj guberniji ili kineskoj provinciji.