Folkhälsomyndighetens generaldirektör ställde inte upp på statsministerfruns flum om ”existentiell hälsa”.
Då fick hon sparken.
Bisarrt. https://t.co/UuDcv1uEnM
Statsministerns eget friskoleentourage vässar tonen mot journalister (i vanliga fall nöjer han sig med att styra Näringslivets Medieinstitut som granskar journalister som granskat näringslivet). Det är samhällsfarliga personer vi har att göra med. https://t.co/lxPDWuZ322
Intressant reportage om statsministern, Birgitta Ed och hennes "vän och kollega från lobbybranschen, skolaffärsmannen Göran Thorstenson." Låt mig berätta lite mer om skolaffärsmannen och det uppdrag han (med stor framgång) haft att påverka skolpolitiken.
https://t.co/hksSB1IE3G
Пукна меурот дечки. Жив заинтересиран нема ни за кирија.
Ништо не се издава брат ми. Зјаат празни станови низ Скопје.
Еве кај Седмица Центар, нов стан 82 квадрати, среден тамам, не може ни 450 евра кирија да извади. И после некој ќе ми каже „огромна побарувачка“. Ако имаше толкава побарувачка, немаше пола град да стои празен навечер со изгасени светла.
Кириите се буквално заглавени со години.
Цени на станови одат у плафон, а кириите не ги следат. Тоа само по себе кажува дека цените на становите не се кренати ради некоја реална потреба за живеење, туку ради шпекулација и паркирање пари у бетон.
И најтрагично е што обичен човек веќе не купува стан за да живее.
Се натпреварува со луѓе што веќе имаат 5, 6, 7 стана. На богаташот не му е битно дали ќе стои празен. Не му треба кирија. Не му треба ни да го продава. Само сака да го тргне од пазар и да му стои како „сигурна инвестиција“.
И тамам кога ќе се пушти нова зграда, први влетуваат тие.
Не чекаат кредит, не рачунаат рата, не мислат дали ќе имаат за струја. И купуваат по 2-3 стана одеднаш додека нормален човек уште собира документи за кредит.
После инвеститорите гледаат дека има „продажба“, па ги креваат цените уште повеќе.
И така обичниот човек останува заглавен у loop. Колку повеќе штеди, толку повеќе цените му бегаат.
Најјако е што после истите тие ќе ти кажат:
„Ако било скапо немало да се купува“.
Да брат, се купува. Ама не од луѓе што стварно имаат потреба да живеат у тие станови.
Пазаров одамна нема врска со реален живот.
Има врска со тоа кој колку кеш има да заклучи квадратура и да ја тргне од пазар.
И после млад брачен пар бара 45 квадрати за нормален живот, а не може да најде.
Не ради „голема побарувачка“, туку ради тоа што пола новоградба стои празна и служи како дигитална касичка за луѓе со вишок пари.
На крај добиваш град полн со нови згради, а празни станови.
Град кај што има бетон колку сакаш, ама се помалку луѓе што можат нормално да си дозволат дом.
И после се чудиме зошто младите бегаат.
Не е само ради плата. Туку ради чувство дека што и да работиш, пак играш партија каде некој друг одамна ги купил сите полиња на таблата.
"Ulf Kristersson deltog personligen på mötet där hans svägerskas stiftelse fick fler miljoner. Pengarna togs från ”integration och jämställdhet”, som minskades med samma belopp. Beslutet beskrevs som ”angeläget”."
Såklart är Academedia med på ett hörn.
https://t.co/o3RyJhxsXu
En intressant politisk paradox de senaste valrörelserna: Högern kallar systematisk våra allmänna försäkringar för bidrag, men blir JÄTTEFÖRBANNADE om någon kallar de skatteavdrag de själva värnar om för bidrag (se ex länkad artikel från valrörelsen 2018).
https://t.co/UWd2FGaMyM