MC

Mislio sam da se zveri boje
ove vatre koja trag mi prati, i to sam mislio, a sad nosim kako mi ga skroje,
po meni se nista nece zvati.

[MC @M86Fredy]

@Sinjor3 Zivot je besmislena iluzija. Samo ako si delulu i ako ubedis sebe u neki, svakako lazni smisao, ziveces radosno, ali samo do nekog trenutka, kada ces shvatiti besmisao.

[MC @M86Fredy]

@nepodnosljiva Uvek je lepo kada ljubav pobedjuje.

[MC @M86Fredy]

@bracni_nepar Pregadno.

[MC @M86Fredy]

@ShangTsAoC AmEn 😇

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans A ceka se Cehija 2+kartoncica.

[MC @M86Fredy]

@MoranaDarkAngel I najbolja picka nekome dojadi.

[MC @M86Fredy]

@nebeskitalas Nema jace stvari.

[MC @M86Fredy]

@mirkotopalovic7 GG

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans Odlicna prognoza, potpuno se slazem.

[MC @M86Fredy]

Brilijantan tekst.

[Ж. Пантелић-Бунар 1244 @Stari_ratnik]

Одговор сарајевском трубадуру Радету Богдановићу

Пише: Симо Крајишник

Пре неколико дана, другар ми је послао видео исечак у коме бивши фудбалер, Раде Богдановић, на спортском порталу, Спортал, говори о Светском првенству у фудбалу и поучава нас за кога бисмо требали да навијамо, ако не желимо да будемо примитивци. Наш добри Раде славодобитним гласићем пуним тупавог самопоуздања казује да ће он без дилеме, навијати за Хрватску и БиХ, јер, то су наши људи, пријатељи и кумови. И добро, то је његово легитимно право. Човек сам бира ком табору ће се приклонити и са којим вредностима ће се идентификовати. Ништа спорно. Само напред Раде.

Међутим, наш преподобни аналитичар се не зауставља на извештавању о томе за кога ће он навијати на СП, већ иде корак даље па раздрагано додаје: Ако има оних који неће навијати за Хрватску и Бих, којима срце није уз њих, и то је легитимно, али немој то да износиш јавно, јер је примитивно.
Бестидност и дрскост цитиране изјаве, навела ме је да мало подробније истражим лик и дело главног јунака овог кратког записа.
Друг Раде је рођен 1970. године у Сарајеву. Рат га је затекао као двадесетдвогодишњег играча Жељезничара, популарног Жеље. После убиства српског старог свата од стране Рамиза Делалића Ћеле, када је ратна секира неповратно забодена у Босну и Херцеговину, наш Раде, према сопственом казивању, хвата последњи војни авион за Београд и маскиран у дете, седа у крило извесне госпође са ВМА, која га представља као свога сина. И тако је јуноша, као двдесетдвогодишњи дечак, стигао у Београд, у ФК Партизан, где му је омогућено да тренира, а обезбеђени су му смештај и храна. Дакле, момчина у пуној снази, напушта родни град, јер није Раде луд, зна он како би се као етнички Србин, провео у сарајевској касаби. Србија му пружа уточиште, па Раде после неког времена налази ангажман у Јужној Кореји и тамо наставља своју фудбалску каријеру. Другим речима, са српског становишта гледано, док су други младићи гинули за голи физички опстанак и за Републику Српску, Раде је дезертирао.

Но добро, и то је за људе. Није он једини српски дезертер на свету. Међутим, оно што њега издваја у односу на неке друге, јесте чињеница да Раде ведри и облачи такозваним националним јавним сервисом, ширећи Братство и јединство, позивајући нас да навијамо за наше душмане, исте оне непријатеље од којих је и сам побегао 1992. године. Ми Срби, имамо ту несрећу да је наш национални јавни сервис, уствари јавни сервис подгрејаног леша званог Југославија. Из тог разлога, није коректно да се таква медијска аждаја назива РТС, већ би много адекватнији назив био: Југословенска радио телевизија. Ипак се ради о медију који систематично и плански ради на држању Срба у константној заблуди југозомбиленда и његових отровних плодова.

У том контексту, Раде је идеалан гост, аналитичар и мисионар југословенске идеје са централног медијског места, окупиране нам државе. Он из чињенице дезертерства и остављања свог народа на цедилу, црпи осећај супериорности у односу на све нас ,,примитивце" који смо се дрзнули да не навијамо за оне са којима смо до јуче ратовали, а против којих и данас ратујемо, додуше, другим средствима и методама. То су људи који не пропуштају прилику да нам наносе штету, да нас вређају, понижавају, то су људи који нам краду историјску грађу, споменике културе, књижевника и научнике, који нам приписују геноцидност, раде на укидању Републике Српске, то су људи који бестидно клевећу, глуме жртву, негирају нам право на постојање и којима је на утакмицама највећи хит, убиј Србина и Никад те нико мрзети неће, ко што мрзим ја, Србијо курво балканска.

Ништа то Радету није спорно, јер је кроз ту морбидну југословенску призму, потпуно нормализовано вређање, понижавање али у крајњој консеквенци и убијање Срба. За српске жртве нема ни рефлектора ни казне. И у јеку тог хибридног рата усмереног на дехуманизацију Срба, овај сарајевски фолирант, вређа све нас који имамо историјско памћење и нисмо фасцинирани фудбалским згодама наших непријатеља.

Јасно је да дезертерство и остављање својих најближих на цедилу, захтева каснију рационализацију као метод борбе против властите савести, али је ипак мучно слушати те изливе од стране ликова који нигде нису приспели, како нам држе моралне придике и одређују за кога ћемо да навијамо. Таква дрскост захтева некакву реакцију, макар кроз писани одговор у име свих нас, српских ,,примитиваца". Ми српски примитивци поручујемо Радету да још нисмо толико застранили да нам он дефинише моралне вертикале и одређује примитивност неког понашања. Држи се ти Раде својих Југословена, окупљајте се, навијајте за своје, нико вам ме брани, али не петљај се у наше примитивне кругове и светоназоре. Нисмо сви тако преподобни, лепи и паметни као ти и твоја раја.ба. са Башчаршије из Ћевабџинице.

А замислимо на моменат, како би се провео неки хрватски фудбалер, који је побегао од рата, па на ХРТ, изјави нешто у стилу да само примитивци не навијају за Србију. Колико би такав потрајао у лијепој њиховој?

Својом изјавом, Раде нам укида право да јавно искажемо симпатизерство за било кога другог, осим Хрватске и БиХ. Ако навијамо за неки Бразил или Аргентину, ми смо, дакле примитивци. Агресивна, зјапећа празнина која исијава из друга Богдановића, карактеристична је за све ентитете задојене југословенштином. Уз ту празнину, обавезно иде и оно тупаво, мајмунско самопоуздање којем ништа не значе аргументи и чињенице. Југословенштина се води неким својим законима и носталгијом, коју апсолутно не занима истина, већ само понављање испразних флоскула које пркосе разуму и величају своје тотеме, карактеристично за примитивна друштва и лажне друштвене конструкције.

Давање медијског простора оваквом лику, нарочито на такозваном јавном сервису, доказ је да су Срби и даље под жестоком, духовном окупацијом коју генерише дубока држава у симбиози са страним факторима, који не дозвољавају српско буђење, одбацивање југословенских, отровних бајки и српску консолидацију на искључиво српским, националним интересима.

Исто тако, питање које се намеће је, зашто се Раде не врати у своје родно Сарај'во, па из те мултиетнићке ризнице доброћудности и љубави не просипа тезе о југословенству, навијању за комшије и сличним југословенским уобразиљама. Зна Раде да је само Србија сигурна кућа за разне југословенске перверзије. Свестан је он да би га сарајевска јавност разапела када би људе који не навијају за Србију назвао примитивцима. Лако је Србе етикетирати и вређати. То је чак и популарно. На тај начин се улази у свет грантова и фондова, добија приступ медијима и брендира име. Схватио је то наш друг са Грбавице и сада вози на том колосеку у пуној брзини.

Такође, ако ствари посматрамо у контексту политичког тренутка, ова изјава спада у један шири корпус дехуманизације Срба који мисле својом главом и поседују минимум националног достојанства. Све чешће се користи фраза ,,ћаци" за сваки аутентични, српски став. Тај израз је у почетку био коришћен само за присталице актуелног режима, али се касније проширио на сваког Србина који не пристаје на непријатељски наратив. Имам утисак да смо управо ми, обични Срби, који нисмо чланови никаквих странака, и који истински презиремо партијашење, права мета тих хибридних напада.

На нама Србима је да се пробудимо из дубоке коме у којој нас држе деценијама, да се освестимо и припремимо одговоре на пропаганду којом покушавају да нам исперу мозак и отрују душу. Непријатељска пропаганда не сме остати без одговора. Зато је потребно будно око, ведар дух који не пада у очајање, бритко перо и друштвени ангажман без оптерећења исходом, јер како би рекао Драгош Калајић,
"Ми­сли и де­лај не­у­сло­вљив од прет­њи по­ра­за или обе­ћа­ња по­бе­де. Не­ма по­бе­де вред­ни­је од вер­но­сти се­би у по­ра­зу, ни­ти има ве­ћег по­ра­за од из­дај­ства се­бе због по­бе­де."

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans Grupa malenih pickica.

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans U Komu, a za ovaj sastav je prestareo, jer je Feran njegova mladja kopija.

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans Ocekivano.

[MC @M86Fredy]

@FKJavorMatis Ne. Tehnicki kriminalna utakmica. Holandija i Japan duplo bolja.

[MC @M86Fredy]

@IvanKosancic Odsustvo svesti.

[MC @M86Fredy]

@SiggySwans Nista teze nego gledati mec fizicki dominantnih, a fudbalski nepismenih timova. Krv iz ociju.

[MC @M86Fredy]

@mirkotopalovic7 Svajcarska daje dva
Brazil daje dva

[PerunovaKći @PerunovaKci]

Zamolila bih ovim putem takođe i to da svako koje u mogućnosti da podeli post, da bi što više ljudi videlo❗️🫶🏻

[MC @M86Fredy]

@zenskybukowski Jedno ne iskljucuje drugo.

[Марија Ћурувија @marijacuruvija1]

Анђелко Аћимовић, отац убијене Ангелине из Рибникара, позвао је све добре људе да дођу на отворено изрицање пресуде у случају Рибникар 18. јуна у Палати правде. Наводи да би им значила подршка и испред суда, ако сви заинтересовани не би могли да уђу.
Ово је срца да пукне.