У 40. години живота, Франц Кафка (1883-1924), који се никада није женио и није имао деце, шетао је парком у Берлину када је срео девојчицу која је плакала јер је изгубила своју омиљену лутку.
Она и Кафка су тражили лутку безуспешно. Кафка јој је рекао да се састану следећег дана како би заједно потражили лутку.
Следећег дана, када лутка још није пронађена, Кафка је девојчици дао „писано“ писмо од лутке у којем је писало „молим те, не плачи.
Отишла сам на путовање да видим свет. Писаћу ти о својим авантурама“.
Тако је почела прича која се наставила до краја Кафкиног живота. Током њихових сусрета, Кафка је читао пажљиво писана писма лутке са авантурама и разговорима које је девојчица сматрала дивним.
На крају, Кафка је донео лутку (купљену) која се вратила у Берлин.
„Уопште не личи на моју лутку“, рекла је девојчица. Кафка јој је предао још једно писмо у којем је лутка написала:
„Моја путовања су ме променила.“ Девојчица је загрлила нову лутку и срећно је одвела кући.
Годину дана касније, Кафка је умро.
Много година касније, девојчица, сада одрасла особа, пронашла је писмо унутар лутке. У малом писму које је потписао Кафка писало је:
„Све што волиш вероватно ће бити изгубљено, али, на крају, љубав ће се вратити на другачији начин.“