Партизан.
Партизан је кад једва чекаш да дође дерби, јер знаш да тих 90 минута значе више од целе недеље.
Партизан је кад се радујеш кошу Ђорђевића у последњој секунди, као да је први пут.
Партизан је гол Клеа у дербију, узвик, загрљај, суза у оку.
Партизан је кад си болестан, а ипак укључиш ТВ, јер можда баш вечерас „црно-бели“ направе чудо.
Партизан је кад на мору, у кафани, на зимовању, у сваком друштву прође песма „Црне косе“ и сви устану.
Партизан је кад на свадби певaш „да волим црно-беле“, јер другачије не знаш да славиш.
Партизан је кад боли кад примиш гол од АЗ Алкмара, кад испаднеш.
Партизан је и радост, кад победиш Макаби, кад одеш на Ф4, кад пуна Арена у једном гласу грми „Идемо даље“.
Партизан је када ти дете први пут обуче црно-бели дрес,
када те отац научи ко је Моца, Даниловић, Саша Илић, Сале Ђорђевић.
Партизан је кад верујеш и онда кад нико н�� верује,
кад горе бакље на грбу, а ти знаш, то није пламен, то је срце.
Партизан је живот.
И док год гори тај пламен —
Партизан ће живети ��ечно.
Срећан ти 80. рођендан, Партизане.
⚫⚪