Светиње које смо даровали другима
Србија је кроз векове била духовни и материјални донатор целог православног света.
* Горња соба (Сионска горница) у Јерусалиму – Место Тајне вечере. Тајна вечера је један од највећих догађаја у историји Хришћанства. Свети Сава је током свог другог путовања у Свету земљу (1234–1235. године) извршио невероватан дипломатски и финансијски подухват. Место где је Христос одржао Тајну вечеру са апостолима, где је основана Прва црква и где се десио Силазак Светог Духа на апостоле (Педесетница) било је у рукама сараценског (муслиманског) султана Ал-Камила. Свети Сава је султану платио огромну суму злата и сребра (које је добио од свог брата, краља Владислава) да би откупио целу Сионску гору, укључујући и Горњу собу. Сава је ову светињу уступио на управу православним монасима Синајског и Јерусалимског братства, а касније су је узурпирали фрањевци и Турци. Данас је то место под управом Израела, али камени темељи памте злато Светог Саве.
* Манастир Светог Саве Освећеног у Јерусалиму (Мар Саба). Најважнији пустињски манастир на свету, основан у 5. веку у Јудејској пустињи. Свети Сава је откупио овај манастир од нехришћана, обновио га, изградио у њему келије и кулу. Српски монаси су пуна два века (од 14. до 16. века) били потпуни господари ове највеће палестинске светиње. Када је Србија пала под Турке и када српски монаси више нису могли физички и финансијски да држе манастир (а дугови према султану су порасли), српска црква је средином 17. века платила све дугове и манастир званично предала (поклонила) Јерусалимској грчкој патријаршији, у чијим је рукама и данас.
* Руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори (Русик). Данас највећи центар руског православља на Светој Гори. Овај манастир је у 12. веку био потпуно пуст и пропао. Свети Сава се управо у њему замонашио. Српски владари (Стефан Немања, краљ Милутин, цар Душан) су пуна три века били главни ктитори и власници овог манастира. Они су га изградили из темеља. Када је Русија била под татарским ропством и потпуно одсечена од Свете Горе, Срби су чували њихов манастир. Касније, када је Русија ојачала, српски деспоти (попут Лазаревића и Бранковића) су званично препустили и поклонили управу над Русиком руским монасима, обезбедивши им миран повратак на Свету Гору.
* Појас Пресвете Богородице у Ватопеду. Кнез Лазар је ову светињу добио на поклон од византијског цара Јована V Палеолога и Цариградске патријаршије. Свестан да Балкану прети турска најезда и да православни Исток мора бити јединствен, Кнез Лазар 1375. године покреће велику дипломатску акцију. Заједно са светогорским старцем Исаијом, он успева да измири српску и грчку цркву. Он је примио реликвију у својој престоници у Крушевцу, али је знао да толико велико благо не сме бити изложено војним сукобима који су беснели око Србије. Лазар је реликвију спаковао у посебну златну кутију коју је сам финансирао. На тој кутији је уклесан његов ктиторски натпис на српском језику, а уграђена је и једна велика српска сребрна кованица (талер) из његовог доба. Он је поклонио овај део Богородичиног појаса грчком манастиру Ватопед на Светој Гори.
* Манастир Светих Архангела у Јерусалиму. Српски краљ Милутин је 1312. године у самом срцу Јерусалима подигао велелепни манастир посвећен Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, у знак захвалности за победу српске војске над Турцима у Малој Азији (битка код Галипоља). Срби су овим манастиром управљали вековима, а данас је он такође део Јерусалимске патријаршије.
Наша историја није просјачка — она је ктиторска!
@Gomila0809@GiorgioSanto9@Dragan_Maca Stvari su se malo izmenile. Pre dve godine sam bio na tom mestu i obišao spomemik. Na ulazu se nalazi ispisan broj tel. na koji možete dobiti vodiča koji će vas sprovesti kroz komleks koji je inače ograđen. I dalje je to veoma zapuštemo ali je vredno da se obiđe.
Душанов законик – Устав Хелма
Душанов законик (1349. и 1354.), за време када остатак Европе није знао шта је то законска одговорност владара, био је доказ да Србија није била само војна сила, већ интелектуални див.
Душанов законик садржи укупно 201 члан (у коначној верзији из 1354. године). Енглеска Магна Карта има свега 63 члана. Француски прописи из тог доба су били распарчани на хиљаде локалних обичајних правила која никада нису записана у једну целину.
За разлику од других тада постојећих, Душанов законик улази у све „ћелије” друштва. Првих 38 чланова уређују однос цркве и државе. Затим се уређује брак, наслеђивање и међе. Кривичним правом дефинише шта је убиство, крађа, па чак и вређање. Међународним правом уређује положај странаца (саса, Дубровчана) и дипломатски имунитет.
Члан 73: Право сељака да тужи властелина (Социјална правда). Ово је био незамислив концепт за тадашњу феудалну Европу, где је сељак био роб. „Сиромах који није у стању да се парничи, да му се даде заступник који ће за њега одговарати пред судом.” и члан који каже: „Меропсима (сељацима) у царству моме, нико да не чини силе; ако им ко учини бесправље, да се суди као и властелину.” Дакле, српски сељак је имао законску заштиту од свог господара. Закон је био једнак за све. То је разлог зашто је српска војска била тако лојална и снажна – јер је сваки човек осећао да држава штити његово право.
Члан 172: Закон је изнад Цара (Врхунац слободе). Овај члан је светски куриозитет. Њиме Душан наређује судијама да га не слушају ако нареди нешто што је против закона. „Све судије да суде по законику, како пише у законику, а не да суде по страху од царства ми.” Док је на Западу важило правило „Шта цар нареди, то је закон”, у Србији је важило: „Шта закон каже, то цар мора да трпи.” То је дефиниција правне државе.
У то време у Француској или немачким државама, владар је био „изнад закона” (лат. Princeps legibus solutus est). Душан уводи члан 171. и 172. који су светски феномен: „Ако пише у законику другачије него што цар нареди, судија мора слушати законик”.
Већина тадашњих законика на Западу постојала је у једном или два примерка, скривена у краљевским ризницама. Душанов законик је масовно преписиван. Данас имамо сачувано преко 25 преписа (Призренски, Струшки, Раковачки...). То значи да је Закон био доступан свакој области царства. Био је то тадашњи „софтвер отвореног кода” који је сваки судија на терену имао у рукама.
Душанов законик није био књижица, већ енциклопедија реда. Са својих 201 чланом, он је био три пута обимнији и десет пута прецизнији од енглеске Магна Карте. Док су западни владари своје заповести писали на парчићима пергамента, српски цар је издиктирао систем који је предвидео све — од заштите путева до права последњег кмета. Био је то највећи правни споменик тадашње Европе.
Predsednica Skupštine raspisala je danas redovne lokalne izbore za 29. mart 2026. godine.
Jedinice lokalne samouprave za koje su raspisani izbori su:
1. Bor
2. Aranđelovac
3. Bajina Bašta
4. Kladovo
5. Knjaževac
6. Kula
7. Lučani
8. Majdanpek
9. Smederevska Palanka
„Kako to mislite, počinje rat? Ako znate kad počinje rat, zašto ne radite ništa da do njega ne dođe! Nije početak rata isto što i početak zime, pa da polako pripremimo zimnicu i ugalj! Rat nije ni prirodna nepogoda ili zemljotres, koji se ne mogu sprečiti.