Pavle Janković

[Pavle Janković @Pavvle91]

Uzdiže me tad sila tvoja,
Da se ne otrgnem od carstva tvog,
Već mi dade silu i moć, da vidim put moj
I ne osetim gnev tvoj...

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pismo

Još jednom vičem na sav glas,
Pa u molitvama tražim spas,
Da duša moja ne pogine
I grehom se još više ne okuje.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa okovan tako,
U greh još padam...
Pa se spasenju, u plamenu Ada još nadam...
Da ne nestanem i ne sagorim do kraja,
Već da se slomljen tebi predam.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Slete mi tada pero na dlan,
Razbi mi san.
Tad mi otkri golub plan...
I pomrsi moj plan.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Golub

Nočas ti more ljubi lice,
A talasi trepavice
I mirom mirisne jagodice,
Na kojima golub spava i krilima
Tajnu, prhom razotriva.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Noćas mi sunce pokosi noć,
Što zracima pokazuje moć,
Tu ti obasja lice i pokaza rumene jagodice,
Što golub ih stvara,. da nekog očara.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa opet putujem, bele ruže posipam,
Da Varahilu tajnu otkrijem,
Da mi na Zemlji tebe otkrije.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Molitva u grehu!

Grešan stojim, još dišem
I uzdišem, gde mi sve na tebe miriše,
Tu i sijaš ko zvezdica sjajna,
Što mi lik tvoj obasjava.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa opet putujem, ranjen,
Sad sažežen mačem,
Što Uriel podiže na mene
I stade pred vrata raja
I tako me od tebe razdvaja.

[Pavle Janković @Pavvle91]

I sija tako, iz dana u dan
I obasjava moj mrak,
Gde začaran, baca svetlost na mene
Pa tu obazrivo, pa promišljeno,
Još uvek ne spuštam gard,
Ni zidove kojima okovah sebe
Preko kojih bi lakše ugledao tebe.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Zračak 2

Ne prolazi mrak,
Čuči tu, učauren pored mene,
Pa sakriva tebe
Od mene samog,
Dok lutam ovim gradom.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa eto tu, oko tebe,
Tu mi misli ka tebi stalno lete,
Gde sa andjelima razgledam planete
Što samo nalikuju na tebe
Gde mi pažnju tvoj zrak u um metne.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Prosto šibaju reči u etar,
Pa putuju i uvek ostaju tu...
Ne nestaju, sa istim osećajem bola
Uzdižu se prema tebi, da vide oko tvoje.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Zagonetka

Večnost mi nočas obasjava put,
Pa luta, ko dah prolazi,
Pa nestaje, ko magla na ulicama pustim, duša moja.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa tu ugledah tebe, u ruci Trojeručice,
Što ti dade  da u dlan mi stih čitaš,
Prosto sijaju reči, Poruku ti šalju,
Kroz stih ti ljubav iskazuju
I u sekund ranom, zorom nestaju.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Sad eto ko prah, vetrom rasut,
Tebi u beskraj krečem,
Gde padoše levo i sa desne strane moje
Da dušu moju od tebe odgone...

[Pavle Janković @Pavvle91]

Put u beskraj

Iz praha u prah, po kamenu rasut,
U dubine mora, ili ko zna gde
Me vetar noćas nosi,
Da li kroz šume i planine, gde zvono miluje
Ili kroz livade i doline rosne
Što junaci krvlju pokriše.

[Pavle Janković @Pavvle91]

Pa molitvama tiho, u kasne sate,
Kad se i andjeli oko trojke vrate,
Da bde nad nama dok nas onaj drugi slama,
Što istupi iz reda, jer ne htede,
Bogu da se preda...