Расен

[Расен @RasenRs]

Римско утврђење Аква било је важно античко и рановизантијско војно упориште смештено на стратешки кључној локацији ђердапског лимеса – на ушћу Поречке реке у Дунав. https://t.co/tCrSeGQwYn

[Расен @RasenRs]

https://t.co/Cb1lWWv5om

[Расен @RasenRs]

Текст о српским хусарима у џарској Русији ова мрежа упорно одбија да објави. Образложење је да на тај начин штити своје кориснике. Да ли је то реч Русија или Руска војска банована овде? Линк је у коментару...

[Расен @RasenRs]

У песми „Грачаница“ Десанка Максимовић спаја историјско сећање, дивљење према уметности и дубоку емоционалну везаност за националну баштину. https://t.co/QImywW40Fg

[Расен @RasenRs]

За Попу, Косово није само историјски догађај или географска тачка, већ митолошко средиште, место где се преплићу време и вечност, стварност и легенда. https://t.co/3WqcEd0aDt

[Расен @RasenRs]

Прича говори о томе како је сплитски надбискуп Бернард око 1200. године прогонио православне хришћане из далматинских градова. Заснована је на сведочењу Томе Архиђакона о двојици браће из Задра, од којих се један звао Матеј, а други Аристодиј. https://t.co/4qOdO7hoev

[Расен @RasenRs]

Омер бег Сулејманпашић Деспотовић Скопљак се писаном речју непрекидно борио против тадашњих окупационих власти, исказујући љубав према отаџбини и наду у братско уједињење свих Срба.
https://t.co/uXG9mhpm2j

[Расен @RasenRs]

Песма „Сјетовање” (у преводу: Саветовање или Поучавање) једно је од најзначајнијих остварења Захарија Орфелина. Ова песма представља кључни документ српске књижевности доба просветитељства. https://t.co/6lvCiCZgXi

[Расен @RasenRs]

Наша Вера Православна од Србије до Украјине и Русије, у најлепшим извођењима. https://t.co/ctR52rnuM6

[Расен @RasenRs]

Kао студент Никола Тесла је обилазио библиотеке, читао разне књиге, и тако обогаћивао своје знање. Чак и када му се књига не би свидела, прочитао би је до краја. А онда је наишао на Волтера…
https://t.co/cOcnPBt9l2

[Расен @RasenRs]

Говор Кнеза Лазара уочи Косовске битке
https://t.co/AMzbQWbwSQ

[Расен @RasenRs]

Један од последњих покушаја Сплићана да се организовано одупру католичком клеру којег им је наметао Ватикан одвија се у првој половини 13. века. Сплићани су тада за управника града изабрали српског кнеза Петра Миросављевића... https://t.co/fjURbZOLaD

[Расен @RasenRs]

Прича коју је Тома архиђакон уврстио у своју „Историју“ показује да је цео словенски народ у Далмацији Православне вере и обичаја. Да би се то искоренило донете су одлуке синода... https://t.co/VgJ9Nnl7LT

[Расен @RasenRs]

У старости се прокажу на лицу карактер и душа човекова... Има лица која са старошћу добију нешто светитељско или мудрачко, друга мученичко и болесничко, а трећа животињско и зверско.
https://t.co/hSITo278qf

[Расен @RasenRs]

У Дубровнику је 1937. одржан Еухаристички конгрес и све радње православних и католичких Срба су опљачкане. Током те године уништаване су просторије српских сокола у Конавлима – Поповићима, Пострењу, Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику… https://t.co/up9sh0ZMob

[Расен @RasenRs]

Венди су здрави, снажно грађени и енергични људи, и рачунали су људски век од 100 година, иако су живели у суровој клими због многих шума и мочвара. Били су, као и сви древни народи, гостољубиви и поштени... https://t.co/G2qfFrVp5S

[Расен @RasenRs]

У намери да заваде и раздвоје савезнике Немци су прибегли чудној работи, али их је резултат запрепастио. Сазнали су да ће изгубити у рату. https://t.co/rMPM9D6Asy

[Расен @RasenRs]

Занимљива је поставка збира година у којима је Београд бомбардован у двадесетом веку (’14+’41+’44=’99). Збир прве три године бомбардовања (’14, ’41 и ’44) као резултат даје четврту (‘99). И то није све што можемо да уочимо као занимљивост... https://t.co/6SjKbp1Hmi

[Расен @RasenRs]

Вајар Јевгениј Вучетић аутор је многих величанствених статуа, међу којима се истичу „Прекујмо мачеве у плугове“ у седишту УН у Њујорку, „Споменик војнику ослободиоцу“ у Берлину“ и највиша грађевина свог времена „Мајка Отаџбина зове! у Волгограду“.
https://t.co/vC7xmfdoIQ

[Расен @RasenRs]

У уводном делу своје Историје Аустроугарске монархије Јанко Крсник износи занимљиве ставове о далекој историји становништва Балкана. Књига је објављена 1877. године и нема података о њеном преводу на српски језик.
https://t.co/B1NESACmqK