Sinisa Odalovic

System Engineer, IT Manager,
HAM Radio Operator - 4O6SI (Radio Amater), Mountain Hiker, Hobby Guitarist

[Marie🌸 @ma_fe79]

Sobre por qué hubo un retraso de casi una hora después de la vuelta de formación

Max: “Fue para poder actualizar el software y luego cargarlo en el auto, supongo que algunos tenían laptops más rápidas que otros.”

😭😭😭

“Pero esto no debería pasar en el pináculo del deporte motor.”

Max: “Pues nosotros tenemos Oracle así que tenemos una conexión muy rápida, quedó en media hora.”

😭😭😭😭

#BahrainGP

[Autosport @autosport]

Charles Leclerc had a Sunday to remember 😅

[MagicJals⭐⭐🇪🇸 | Watanabe Cabron @MagicJals]

Alonso en rueda de prensa hoy:

"Es la mejor carrera de toda mi trayectoria deportiva pero como es una P8 nadie la recordará...."

[Anonymous @YourAnonNews]

Knowledge is not wisdom.

[The Martian @SeeOutThere]

Zakon koji bi trebao da se uvede za mnoga krivična dela:
Nakon što je pijani vozač izazvao nesreću sa smrtnim ishodom u kojoj su stradali njen sin i njegova verenica, baka iz Misurija Cecily Williams ostala je da se bori sa nezamislivim gubitkom, sama podižući svoje mlade unuke. Vođena željom da spreči druge porodice da prođu kroz istu tragediju, pokrenula je inicijativu koja je prerasla u "Bentlijev zakon“ (nazvan po njenom unuku koji je preživeo nesreću). Ovaj zakon nalaže da svako ko bude osuđen da je vožnjom pod dejstvom alkohola usmrtio roditelja ili staratelja mora da plaća alimentaciju za preživelu decu sve dok ne napune 18 godina. Logika je jednostavna: ako nečija neodgovorna odluka za volanom liši dete roditelja, taj vozač mora snositi finansijsku odgovornost za njegovo odrastanje. Iako je Tenesi bio prvi koji je usvojio ovaj predlog 2022. godine, Misuri je zvanično stupio na snagu sa ovim zakonom u julu 2026. godine, pridruživši se tako više od desetina drugih država sa sličnim propisima.✨

[Formula 1 @F1]

GHOST 👻 CAR

Hamilton vs. Verstappen 🍿

#F1 #BahrainGP

[Yugoslavian Visuals @YugoslavVisuals]

Advertisement for Slovenian soft drinks company "Cockta".

[El Mejor del Resto 🏁 @elmejordelresto]

Mira el circuito del carajo que nos sacaron para meter las mierdas de Miami, Las Vegas, Madring, etc

Luche y vuelva Sepang, luche y vuelva!

#F1 #Sepang

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Dobro jutro.

[MÚSICA Y VIDA SILVESTRE 🎼🐺 @MIGUEL157955918]

Un clásico inolvidable

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Ko god je radio u Italiji, zna kako ovo funkcioniše.
Slično je i u modnoj industriji.
Bio sam u gradiću koji živi od prodaje vjenčanica, koje se mahom izvoze u USA.
Jedna kuća ušiva ukrase, druga radi sa čipkom, treća radi korset, četvrta velove itd.
Neko razvozi i prikuplja.

[Željko Kisa @ZeljkoKisa]

Fabrika koja se prostire na sto kilometara

U severnoj Italiji postoji pojas dug sto kilometara u kome se pravi osamdeset odsto svih italijanskih mašina za pakovanje. Nema tamo nijedne velike korporacije — samo stotine malih firmi po gradićima koje niko ne bi našao na karti.

Isto važi za susedne okruge: keramika, dvesta pedeset firmi i četiri petine italijanske proizvodnje pločica; motori — Ferari, Lamborgini, Mazerati, Dukati, i oko njih stotine radionica koje im prave delove.

Teorija bi rekla da to ne bi trebalo da radi. Stotinu firmi koje prave istu stvar na istom mestu trebalo bi da se unište cenom. Umesto toga, među najkonkurentnijima su na svetu.

Objašnjenje: istovremeno su konkurenti i delovi istog lanca. Ko pravi mašinu, ne pravi je celu — motore uzima od komšije, elektroniku iz susednog sela, brave od trećeg. Sutra su za drugi posao ta trojica konkurenti. Majstor koji ode i otvori svoju radionicu nije izdajnik nego dobavljač.

Nije to došlo od velikog investitora ni nacionalnog plana, nego od tehničkih škola koje decenijama školuju iste zanate, štedionica koje pozajmljuju čoveku koga poznaju i sajmova na koje se ide zajedno.

Rezultat: prva regija Italije po izvozu po stanovniku i po ulaganju u istraživanje. Industrija zapošljava četvrtinu zaposlenih, pri evropskom proseku od šestine.

Zemlje koje traže industriju obično traže jednog velikog investitora, jer je vidljiv i brz. Ovde je urađeno suprotno: umesto jedne fabrike sa hiljadu radnika, hiljadu radionica sa nekoliko. Prva može da ode za jednu noć. Druga ne može, jer nije zgrada nego mreža ljudi koji jedni druge poznaju.

Izvori: Invest in Emilia-Romagna (2025–2026); ISTAT.

[Mechanical Knowledge @mechanical_4u]

This is the sound of Formula One

Honda F1 V10 being pushed to 21,000 RPM

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Ovako se stvara životno djelo.

[The Martian @SeeOutThere]

Do poslednje decenije 19. veka, Đuzepe Verdi je verovatno bio najpoznatiji živi Italijan, nakon što je tokom svoje bogate karijere završio 28 opera. Posmatrajući pevače i muzičare čitavog života, dobro je znao kako se njihove karijere najčešće surovo završavaju: glas retko traje duže od dvadeset godina, a profesija većinu ostavlja bez ikakve materijalne sigurnosti. Odlučan da im pomogne, Verdi je 1896. godine kupio zemljište u Milanu i angažovao arhitektu Kamila Boita da sagradi poseban dom za umetnike, ne kao veličanstveni spomenik samom sebi, već kao jednu kuću sa sobama, kuhinjom i vrtom za osiromašene muzičare. Sam je finansirao celokupnu izgradnju, a testamentom je zaveštao autorska prava na svoju muziku kako bi se obezbedilo njeno trajno finansiranje.
Verdi nije dozvolio da se taj dom otvori za njegovog života, govoreći da ne želi da gleda zahvalnost na njihovim licima. Izgradnja je završena 1899. godine, a nakon što je Verdi preminuo u januaru 1901, dom je primio svoje prve stanare u oktobru 1902. Pred kraj života, Verdi je zabeležio da je od svih njegovih dela upravo ta kuća ona koja ga najviše raduje. Danas, Verdi i njegova supruga Đuzepina Streponi počivaju u kripti ispod nje. Casa di Riposo per Musicisti radi i danas; u njoj živi oko šezdeset penzionisanih muzičara, zajedno sa mladim studentima konzervatorijuma koji tu borave u zamenu za nastupe pred starijim kolegama. ✨

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Niče je gotovo uvijek u pravu, a ovaj zaključak je 100 % tačan.

[The Martian @SeeOutThere]

Istorijski krivični postupak u Francuskoj mogao bi promeniti način na koji globalni tehnološki giganti proizvode elektroniku, pošto se Epson suočava sa optužbama za namerno izazivanje kvarova na svojim uređajima.
Postupak u Nanteru pokrenut je po prijavi udruženja HOP (Halte à l'Obsolescence Programmée). Tužioci tvrde da je Epson ugrađivao softverske mehanizme koji su veštački skraćivali vek uređaja:
- Softverski brojači proglašavali su kertridže praznim na osnovu broja odštampanih strana, iako je u njima često ostajalo i do 20–40% upotrebljivog mastila;
- Interni program bi potpuno zaključao štampač (pa i skener) kada dostigne određeni broj ciklusa čišćenja, tvrdeći da su jastučići za otpadno mastilo puni, bez obzira na njihovo stvarno stanje;
- Onemogućeno je crno-belo štampanje ako nedostaje jedna boja, a alati za resetovanje brojača bili su zaključani kako bi se korisnici primorali na kupovinu novog uređaja umesto servisa;
Ovo je prvi put da velika korporacija krivično odgovara po francuskom zakonu iz 2015. godine, koji planirano zastarevanje kažnjava novčano i zatvorom do dve godine. Osuđujuća presuda mogla bi da primora proizvođače širom sveta da uklone softverske blokade i omoguće lakšu popravku uređaja.

[The Martian @SeeOutThere]

Toliko su se usavršili da prave Evropu bolje od originala.
Ovo je HUAWEI-jev kampus Ox Horn u Dongguanu, u Kini, kampus za istraživanje i razvoj površine 300 hektara sa zgradama u evropskom stilu, sopstvenim tramvajima, kafićima, restoranima, pa čak i pravom bibliotekom.

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Evo gdje smo mi, naravno pri dnu skale.
Valjda je sada i neupućenima jasnije zašto je Island glasao protiv priključenja EU.
Oni već imaju sve što EU može da ponudi, a ne žele da im neko sa strane ograničava kvote za ribolov od koga žive.

[The Index Insider @TheIndexInsider]

Average Salary in Every European Country

🇨🇭 Switzerland — €107,487
🇮🇸 Iceland — €85,950
🇱🇺 Luxembourg — €77,844
🇩🇰 Denmark — €71,961
🇳🇱 Netherlands — €69,028
🇳🇴 Norway — €68,420
🇩🇪 Germany — €66,700
🇬🇧 United Kingdom — €65,340
🇦🇹 Austria — €63,054
🇧🇪 Belgium — €62,348
🇮🇪 Ireland — €60,258
🇫🇮 Finland — €55,462
🇸🇪 Sweden — €50,338
🇫🇷 France — €45,964
🇵🇱 Poland — €45,646
🇨🇿 Czechia — €43,155
🇸🇰 Slovakia — €40,369
🇸🇮 Slovenia — €40,308
🇪🇪 Estonia — €37,838
🇮🇹 Italy — €36,594
🇱🇹 Lithuania — €36,469
🇱🇻 Latvia — €34,586
🇭🇺 Hungary — €34,290
🇪🇸 Spain — €32,678
🇭🇷 Croatia — €32,343
🇲🇹 Malta — €32,360
🇵🇹 Portugal — €31,386
🇷🇸 Serbia — €31,345
🇷🇴 Romania — €31,708
🇲🇪 Montenegro — €30,103
🇬🇷 Greece — €28,944
🇲🇩 Moldova — €28,348
🇧🇦 Bosnia & Herzegovina — €28,421
🇧🇬 Bulgaria — €26,675
🇹🇷 Türkiye — €26,070
🇺🇦 Ukraine — €25,589
🇲🇰 North Macedonia — €25,443
🇦🇱 Albania — €24,875

Source: OECD, Taxing Wages 2026 — 2025 gross average wages.

[Sinisa Odalovic @SinisaOdalovic]

Dobro jutro.

[🎼🌺Music Love♥️ @ThoNg676733]

This song is brilliant on so many levels... 💕

[Matija Ratkovic @sellific]

If someone asked for a list of every AI tool connected to your business, where would you look?

Paid subscriptions are easy.

Browser extension, agent connected to a shared folder, automation running under a former colleague’s account — not so much.