Стаменковић Милан

[Маријана @danubechild]

А сад један потез очајника.
Живим на селу, принуђена да радим од куће, тренутно без посла, ако је некоме потребан преводилац за енглески језик или лектор за српски језик или коректор за превод са енглеског, ту сам, јавите се.

[86 na 2407 za Jakova @ZSerija]

Molim vas, PODELITE OVAJ POST! Vama je to pola sekunde vašeg vremena, a Jakovu šansa da pobedi bolest i napravi svoj prvi samostalni korak!
86 na 2407 za Jakova.

[86 na 2407 za Jakova @ZSerija]

Molim vas, PODELITE OVAJ POST! Vama je to pola sekunde vašeg vremena, a Jakovu šansa da pobedi bolest i napravi svoj prvi samostalni korak!
86 na 2407 za Jakova.

[86 na 2407 za Jakova @ZSerija]

Molim vas, PODELITE OVAJ POST! Vama je to pola sekunde vašeg vremena, a Jakovu šansa da pobedi bolest i napravi svoj prvi samostalni korak!
86 na 2407 za Jakova.

[Покрет Живим за Србију-Др Јована Стојковић @ZivimZaSrbiju1]

*ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ НИЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТ : Не обавезној ХПВ вакцини*!

Позивамо вас на конференцију за медије поводом иницијативе за преиспитивање одлуке о увођењу ХПВ вакцине у календар обавезне имунизације.
⬇️

[Vladimir V. Vučetić 1 na 2407 @Vladano]

Bliznakinje Tijana i Emilija su prevremeno rođene i odmah reanimirane.

Pomozimo!

🇷🇸 Pošalji SMS: 97 na 2407
https://t.co/dN5Rpdtivq
(link za mobilne)

🇧🇦 Pozovi: 17079

Skeniraj QR kod - mBanking

E-Doniraj - VISA, MasterCard, PayPal:
https://t.co/EXLckZh2Po

[Cicibanka @Cicibanka1]

@Princip_shop koliko sad vode vucic i sns protiv kurtija?

[Markova Vizija @djukicmarkoo]

Jedna mama vodi najvažniju borbu, borbu za život. Jasmina se bori sa opakom bolešću, a njen mali dečak je čeka, i treba je, treba svoju mamu.
Postoje trenuci kada malo za nekoga znači sve. Danas jedan SMS može biti nada, podrška i korak bliže ozdravljenju.
Pomozimo Jasmini 🙏

[Vladimir V. Vučetić 1 na 2407 @Vladano]

Jakov boluje od SMA, koja se manifestuje gubitkom osnovnih životnih funkcija - disanje, hodanje...

Pomozimo!

🇷🇸 Pošalji SMS: 86 na 2407
https://t.co/nhGQY1BhTb
(link za mobilne)

🇧🇦 Pozovi: 17086

Skeniraj QR kod!

E-Doniraj - VISA, MasterCard, PayPal:
https://t.co/LSZEuBdniL

[Marija @egobobica]

Red u pošti laganih 40min stajanja, žena dolazi sa malim detetom, tri baba tetke ispred mene joj ne daju da prodje, ona ćuti, ja pitam zaposlenu u Pošti da ih pusti ona kaže mi to ne možemo dogovorite se sami. Babe zadovoljne, ja pošizim, i nije me mrzelo da izguglam Poštin Pravilnik o prednosti trudnicama, korisnicima s decom i osobama s invaliditetom, pa opet kucnem gospodji i kažem joj da ->mora<- da ih propusti, i žena to onda uradi, a babe dožive apsolutni nervni slom😆 Ajde da je neko nadrkano muško nego žene ne daju ženi da prodje. Sad vidim da nas ima raznih zapravo. Jednog dana kada izgubim energiju za ovakve stvari znaću da sam umrla ili da su me oteli vanzemaljci.

[Инжењер 🇷🇸 @Ortodox_Serb]

Ви сте наша пропаст. Вуци у јагњећој кожи. Гори сте од Куртија. Он је јавно и поштено наш непријатељ. Ви глумите да сте Срби, Православци, наши пријатељи, браћа. Ви сте у ствари, окупатори Трона Св. Саве. Узурпатори наше Свете Цркве. Велеиздајници. Кољачи наших вечних душа. Продавци наших светиња. Једном речју ви сте зло.
И јадан овај ГЛУП народ којег варате сваки дан.
Али нећете још дуго...

✍️ Глас Косова и Метохије

[rabbitholebot @rabbitholebot]

The pandemic was fake.
The tests were fake.
The mask science was fake.
The social distancing was fake.
The vaccine science was fake.
The news was fake.
The CDC &amp; FDA were fake.
Climate science is fake.
It's all fake.

[Маја Марић @majamaric]

Да ово срање ваља,
коштало би милионе....
Не би га џабе дијелили!
Сиктер багро ☠️💉☠️💉☠️

[MYLO @just__mylo]

Jel imamo ikoga da radi u PIO fondu? VRLO JE HITNO. RT pls, hvala

[Srbi za Srbe @SrbiZaSrbe]

„У опасности смо!” – Николина (8) и Лара (6) стрепе од ВУКОВА и да им КЛИЗИШТЕ не однесе кућу!

„Вук нам је једном дошао у двориште и напао јагње. Много сам се уплашила и од тада не смемо да идемо далеко од куће. А у њој има пуно пукотина јер је клизиште помера. Буквално се цела кућа креће и попушта полако. Тата каже да смо у опасности и да не би требало овде да живимо. Али, немамо где...”

Овако је описала ситуацију у којој живи осмогодишња Николина Станковић, ускоро једини ђак школе у селу Станце код Врања.

Наставак приче: https://t.co/osWK60xOzj

[drobnjakusha @drobnjak996]

kome se pije domaće mleko i jede domaći sir (koji je odličan btw), neka podrži

[Ћацијарх Профитије @Profitije12]

Ако данас кажеш истину против свог епископа, да ли си веран или бунтовник?

Шибеник, 1821. година, први дан Духова по православном календару, и кроз град који споља делује мирно, пролазе кочије далматинског епископа Венедикта, док се испод те тишине већ осећа нешто што људи не умеју још да именују, али препознају.

Владика Венедикт није био човек који се везује за једно име, један став или једну верност, него за оно што му у датом тренутку обезбеђује положај, па је тако без много оклевања променио грчко презиме Пачавура у српско Краљевић, затим је од бонапартисте постао човек одан Бечу, и све то без видљиве унутрашње борбе која би указивала да постоји граница коју не прелази.

Та граница је, међутим, постојала само за друге.

Јер последњи корак који је био спреман да учини није био политички, него суштински, и тицао се вере коју је требало да чува.

Унија са римокатолицима већ је била практично договорена, а богословија у Задру, са грко-унијатским учитељима из Галиције, требало је да буде круна тог процеса.

Све је могло да прође тихо, кроз одлуке и потписе, без отпора и без буке, онако како промене пролазе када их нико не заустави на време.

Али план није остао скривен.

За њега је сазнао Кирил Цвјетковић, протосинђел манастира Савине, човек који је био везан заветом послушности и који је врло добро знао шта значи када се тај завет прекрши.

Ипак, одлучио је да то учини.

Не из побуне.
Не из жеље за сукобом.
Него зато што је препознао шта се заправо дешава.

Није писао прогласе нити је окупљао људе.

Само је рекао истину.

Обавестио је народ шта се спрема.

И то је било довољно.

Реакција није дошла кроз институције, него нагло, прво у Шибенику, затим у Задру, а онда и широм Далмације, где су људи и ниже свештенство реаговали не чекајући да им неко каже како треба да мисле.

У том метежу неко је запуцао на владичанске кочије, и док се извори разилазе око тога да ли су биле празне или је било жртава, једно остаје јасно.

План је прекинут.

Венедикт је побегао, богословија је затворена, а оно што је требало да постане нова стварност распало се пре него што је заживело.

После тога долази оно што увек долази.

Казна.

Побуњеници су тражили заштиту и добили је, захваљујући интервенцији митрополита Стефана Стратимировића, па је већина избегла најтеже последице.

Скоро сви.

Кирил није.

Он је морао да послужи као пример.

Четири године истражног затвора, затим двадесет година робије, од којих је дванаест провео у Градишки, а остатак у манастиру Бездин, затворен у импровизованој ћелији на тавану, одвојен од света, као да је његова одлука нешто што мора да се сакрије.

Ни после казне није му било дозвољено да се врати кући.

Умро је у Бездину.

Сахрањен без обележја.

Црква је ћутала.

Народ није.

Сећање је остало живо, мимо одлука и мимо институција, и људи су долазили, и Срби и Румуни, јер су препознали оно што није било званично признато.

Годинама, па и деценијама, то ћутање је трајало, док су се истовремено налазили други, погоднији, бржи за проглашење светима.

Кирил је чекао.

Предуго.

Тек недавно његово име је изговорено онако како је одавно требало да буде изговорено, и без обзира на разлоге који су можда стајали иза те одлуке, чињеница остаје иста.

Он је био сведок.

И то не зато што је био послушан.

Него зато што није био.

Данас ти се говори да је послушност највиша врлина, да је свако неслагање опасно и да се јединство чува ћутањем, и све то звучи мирно и разумно, као реченице које не праве проблем.

Али постоји граница.

Постоји тренутак када послушност престаје да буде врлина и почиње да буде издаја.

Тиха, упорна, готово неприметна.

Кирил је ту границу видео.

И није је заобишао.

Није имао сигурност.
Није имао подршку.
Није имао гаранцију.

Ипак је рекао.

И због тога је платио.

Али захваљујући тој одлуци, нешто је остало сачувано.

Не положај.
Не структура.
Него истина.

Можда проблем није у томе што не знамо шта је исправно.

Можда је проблем што знамо, па ипак бирамо да ћутимо.

[Горан Давидовић @GoranDvd]

Ставите се у кожу убијене Ноелије Кастиљо.Твоји родитељи те воле. Западају у тешка финансијске проблеме.
Имаш 13 година и Влада Шпаније те одузима од родитеља.
Твоја бака и мама плачу и моле.
Доводе 12 полицајаца да зауставе сваки отпор. Смештена си у „тинејџерско склониште“ пуно муслиманских миграната. Није ти дозвољено да одеш.
Особље се према теби понаша као да си безвредна. Муслимански тинејџери одлучују да те групно малтретирају да
Мислиш да ћеш добити помоћ?
Нико не долази. Нико не слуша.
Поново те силују, овог пута са још више људи. Покушаваш да пријавиш.
Жене које воде склониште су антифа либерали. Одбијају да пријаве како би избегле да муслимански имигранти изгледају лоше. Неће ништа да ураде.
Падаш у посттрауматску депресију. Не можеш да живиш са тим. Скачеш са петог спрата зграде. Божјом милошћу, преживиш. Остајеш инвалид због повреде кичме. Трпиш болове, године пролазе. Држава ти говори о могућности еутаназије. У почетку је одбацујеш. Траума се стално понавља у твом мозгу. Ипак, нико не помаже.
Осећаш се безнадежно.
Шпанија пропада.
Одлучујеш се да то урадиш јер се осећаш безвредно и под боловима. Физичким и душевним. Твој отац се годинама бори да те одржи у животу.
Губи на два различита либерална суда.
Заказана ти је еутаназија. Имаш 25 година и не желиш да живиш.
Дани пролазе.
Дајеш интервју, што је заправо очајнички вапај за помоћ.
Ипак, нико не помаже.
Датум се приближава.
Држе те изолованом тако да немаш појма да постоји толико љубави и подршке је напољу.
Твоја најбоља пријатељица очајнички покушава да разговара са тобом.
Блокирају је лекари који изгледа уживају у моћи коју имају.
Процес почиње.
Сами сте и вероватно сте прилично уплашени.
Осећате се као да немате избора
Седатив почиње да делује.
Последње што видите је хладна, мрачна болничка соба.
Токсин се даје.
Твоја плућа полако престају да раде.
Умирете у сну.
Ваши злостављачи се и даље не суочавају са последицама.
Постајеш споменик неуспеху државе која је требало да вас заштити.
Твоји органи се продају...

[Katarina Petrovic @petrovickaca23]

Pošto su se ovih dana oglašavali odrasli ljudi koji su kao deca maltretirali drugu decu i na to sada gledaju kao naivni nestašluk, samo ću vas podsetiti na Aleksu Jankovića koji bi danas imao 29 godina, nadam se da niko nije zaboravio ovaj slučaj?

[Народни непријатељ 🇷🇸 @PrijateljNaroda]

Хрватска тражи од Србије да јој врати Мештровићева дела за која постоје рачуни да их је краљ Александар Карађорђевић уредно платио (купио) као наручилац.

С друге стране, Хрватска академија знаности држи у поседу Иловачки препис Законоправила Светог Саве, најстарији препис Савиног Номоканона из 1262. године, без икаквог правног основа.

Иловачки препис је у ХАЗУ завршио као део збирке Антуна Михановића, аустроугарског конзула у Солуну, који је до њега дошао илегално - крађом.

Такође, у Архиву ХАЗУ и другим загребачким депоима држе се стотине рукописних књига украдених из српских манастира на Фрушкој гори од стране усташа, претежно 1941. и 1942. године. Ту су и богате збирке старих икона и других црквених предмета.

Кад Хрватска мисли то да врати? Ево нека узму Милу Пајић и екипу у замену за то.