Stolar Mile

Bez Boga ni preko praga, sa Bogom i preko mora.

[Stolar Mile @StolarMile]

Nosio sam mnoge terete i tuđe i svoje i video mnogo bola… ali ovo je bio trenutak kada se duša prvi put slomila.
A kad duša pukne, celo telo to oseti i zdravlje počinje da se rasipa jer od ovoga dana više ništa nije bilo isto… ni dan ni noć, ni san ni mir...

[Stolar Mile @StolarMile]

Nekada čovek misli da je kupio cvet a u stvari dobije priču... Zastaneš na minut, saslušaš nečiju muku, nečiju samoću ili uspomenu i shvatiš da su najskuplje stvari na ovom svetu upravo one koje ne mogu da se kupe a to su pažnja, poštovanje i malo ljudskosti.
Sve manje imamo vremena jedni za druge a sve više nam upravo to nedostaje.
Novac možda može pomoći čoveku da pregura dan ali lep razgovor i poštovanje nekad mu pomognu da pregura mnogo više od toga.
Cveće koje je baka Radina tog dana prodavala odavno je uvenulo ali trenutak u kome se neko prema njoj poneo kao prema majci sa poštovanjem koje svaka starost zaslužuje, ostao je sačuvan na ovoj fotografiji.

[Stolar Mile @StolarMile]

Magija ...😄

[Stolar Mile @StolarMile]

Trešnja...

Kupio sam jutros trešnje...
Video lepe, krupne, uredno složene u kutiji.
Privuku čoveka na prvi pogled a iskreno i uželeo sam ih se.
Jedem ih a nešto mi u glavi vraća godine u nazad.
Nekad, kad smo bili klinci, nismo trešnje tražili po marketima i pijacama...
Znali smo u selu svaku trešnju.
Koja je najranija...
Koja je najslađa...
Kod čije kuće može da se popne na granu a kod čije te dočeka pas pre domaćina.
Bilo ih je preko dvadeset i mislim da smo svaku obrali bar jednom.
Sa nekih su nas terali i vijali
a neke su nam bile bukvalno slobodne.
Znali smo da ih oberemo još kad malo požute,
kad još nisu ni sasvim pocrvenele.
Ma jeli smo ih i zelene i kisele i slatke.
Nije nama tada smetalo ništa osim da ih nema.
Pa eto… danas su spakovane u kutiju i na izvolite.
Lepe su i slatke ali opet kao da nisu onako slatke kao nekad.
Možda i nije stvar samo u trešnjama.
Možda su nekad bile slađe zato što nas je bilo više.
Puno dece, puno smeha i puno glasova po selu.
Sad kad pomislim,
možda su te trešnje nekad rasle tu baš zbog nas.
Jer danas vidim na pojedinim mestima stoje zrele i skoro
niko ih ne bere.
Kao da nema više ko da ih dočeka niti ko da se penje na granu zbog njih.
Možda mi nismo tada imali mnogo ali smo znali gde raste radost koja nije bila spakovana u kutiju već je rasla pored puta čekajući naše prašnjave patike i dečije osmehe...

Stvarno ne znam zašto sam ovo napisao ali ko zna...možda nekome i zatreba...

[Stolar Mile @StolarMile]

@KrstMar Isto sam to govorio svima...idite i uverite se. Na 1000 njih a samo dvoje mi se javilo da su bili i shvatili da govorim istinu.

[Stolar Mile @StolarMile]

Ovih dana se na sve strane deli priča o meni i mnogo ljudi mi šalje objave i komentare koje razni ljudi pišu.
Pre svega, hvala svima na podršci, lepim rečima i komentarima.
Ali uz sve to, pojavile su se i razne priče da pozajmljujem novac uz kamatu i da se bavim zelenašenjem...
Posle toga su mi se čak javljali ljudi tražeći da im dam novac „na kamatu“.
Kada sam im rekao da to nikada nisam radio i zamolio ih da mi pokažu ko je to rekao i gde je to napisano, jednostavno su me blokirali.
I nije se desilo samo jednom.
Društvene mreže su danas svima dostupne...
Svako može da napiše šta želi a nažalost često se nešto podeli i proširi pre nego što se iko zapita da li je to istina ili nije.
Pre izvesnog vremena nazivan sam i „crkvenim sendvičarem“ samo zato što sam rekao da manastir Svete Petke Izvorske nije prodat Arapima...
Veliki broj ljudi tada je poverovao priči jedne influenserke od koje je sve krenulo, iako niko nije zastao da se zapita da li je to istina ili nije a ko god je ušao na njen profil shvatio je i o kakvoj se osobi tu radi i nebih je komentarisao...
Nikome tada nisam govorio ništa ružno, nikoga nisam napadao.
Samo sam govorio istinu da manastir nije prodat i branio se istinom a evo manastir je i dalje tu gde jeste a nigde ni traga ni glasa od Arapa.
Da li neko veruje ili ne veruje u ovo što radim meni je to nebitno.
Bitna su dela iza kojih stojim i neka ona govore umesto mene.
Nemam potrebu nikome da se pravdam niti da bilo koga ubeđujem.
Na kraju, nije čovek taj koji daje poslednji sud i svi ćemo na kraju stavljati na vagu i svoje grehe i svoje vrline i samo je Bog taj koji će suditi i meni i vama.
Ko me poznaje, zna dovoljno a svima dobronamernima hvala na podršci, poverenju i lepim rečima.

[Stolar Mile @StolarMile]

https://t.co/zc3AgpRJBq

[Stolar Mile @StolarMile]

Pre jedanaest godina krenuo sam putem za koji nisam znao koliko je dug ni koliko će iskušenja nositi...
Danas, posle svih ovih godina, ne osećam potrebu da govorim koliko je učinjeno, već koliko sam zahvalan Bogu što sam na tom putu sretao dobre ljude.
Jer nijedno dobro delo ne može učiniti jedan čovek sam.
Za svaku pruženu pomoć, za svaku suzu koja je obrisana, za svaki osmeh koji se vratio zaslužni ste upravo svi vi!
Hvala svakome ko je pomagao u skladu sa svojim mogućnostima...
Nekome je to bila velika pomoć, nekome mala, ali pred Bogom se dobrota ne meri veličinom, već srcem.
Hvala i onima koji su slali reč podrške.
Nekada čoveka podigne upravo jedna iskrena reč više nego mnogo šta drugo jer za ovih 11 godina ništa se nije promenilo..
Živi se život isto onako kako ga živite svi vi...običan, sa svim brigama, umorom, borbama i malim radostima.
Ali ako smo kroz ovih 11 godina uspeli makar nekome da olakšamo teret života, da ga utešimo i podsetimo da nije sam, onda je ova misija imala smisla.
Molim se da ostanemo ljudi i da nikada ne zaboravimo da nije bogat onaj koji mnogo ima, već onaj koji ume da podeli i ono malo što ima.

Hvala vam što hodate ovim putem zajedno sa mnom ❤️

Stolar Mile

[Stolar Mile @StolarMile]

Nalonj
Drvo -bukva
Dimenzije 54 x 114 x 128

[Stolar Mile @StolarMile]

Trenutno smo na 13.000 din

[Stolar Mile @StolarMile]

Na fb kreće licitacija za Stefana...
Sveta Petka...rađena cnc obradom na drvetu trešnje sa dimenzijama 23 × 30 cm.
Licitacija je otvorena od sada pa do četvrtak 23. 04 u 20 časova.
Početna cena iznosi 5.000 dinara uz poštarinu za Srbiju.
Sve je samo dobra volja, razumevanje i želja da se pomogne.
Licitacija je moguća i anonimno.
Idemo ❤️
Tok licitacije možete pratiti na...
https://t.co/1ZSgjnvhjm

[Stolar Mile @StolarMile]

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Нека овај дан буде подсетник да после сваког пада постоји устајање, после сваке таме светло, а после сваке сумње вера.
Чувајте људе, праштајте лакше и волите више... ту је права победа.

[Stolar Mile @StolarMile]

Od njih se uči, kako se ide kroz život bez predaje.
Pogledajte emisiju i možda baš tu pronađete odgovore koji vam trebaju...
https://t.co/BNvMoH313M

[Stolar Mile @StolarMile]

Radili smo...

[Stolar Mile @StolarMile]

Zastani na trenutak… i pročitaj ovo...

Dobili smo pismo koje vam u celosti prepisujemo zbog boljeg čitanja...

Poštovani gospodine Mile...

Obraćamo vam se ovim pismenim putem kao komšije jedne porodice iz mesta Bogosavac kod Šapca.
Vi ste ranije posetili porodicu pokojne Mirjane Mitrović i zahvaljujući vama i drugim humanim ljudima, ta porodica je tada dobila osnovna sredstva za život.
Nažalost, majka ove porodice, Mirjana, preminula je 30. decembra 2025. godine od karcinoma dojke, u 43. godini života.
U kući su ostala troje maloletne dece, uzrasta 8, 11 i 15 godina, kao i baka od 72 godine, koja je maltene nepokretna i ima ozbiljne zdravstvene probleme. Nisu u mogućnosti da joj obezbede ni lekove, niti pelene za odrasle.
Sa njima je i otac, samohrani roditelj, koji ima zdravstvene probleme sa kičmom i želucem, zbog čega nije u mogućnosti da radi.
Najveći problem je što je dovedeno u pitanje i školovanje ove dece, iako su dobri đaci.
Ovim putem vas molimo da, kada dobijete ovo pismo, ako ste u mogućnosti, što pre posetite ovu porodicu, jer im preti isključenje struje.
Zahvaljujući dobrim ljudima, urađene su dve dečije sobe, ali je potrebno završiti plafone i zidove gipsanim pločama. Sobe su oko 20 i nešto kvadrata. Spolja je kuća delimično urađena – postavljen je stiropor i lepak, ali su radovi stali nakon tragičnog događaja.
Porodica je u veoma teškoj i neizvesnoj situaciji – bez hrane i osnovnih higijenskih sredstava, jer nemaju nikakva primanja.
Potrebna su i obična drvena vrata za dečije sobe.
Molimo vas da, u skladu sa vašim mogućnostima, pomognete i da alarmirate druge ljude kako bi se ovoj porodici pomoglo.
Mi, kao komšije, nemoćni smo da učinimo više, a kada vidite u kakvom stanju žive, srce se stegne.
Nadamo se da ćete nas razumeti i da ćete, kao i do sada, pomoći ovoj porodici.

Porodica pokojne Mirjane Mitrović
Bogosavac kod Šapca
Ulica Pocerska 27
Telefon: [phone]

S poštovanjem,
komšije
Slavko i Radenka

Ne moram ništa da dodam…
Pismo je reklo sve.
Ako možeš – pomozi.
Ako ne možeš – podeli.
Nek ova deca osete da nisu sama.

[Stolar Mile @StolarMile]

HITNO!
Ovo je apel koji se ne piše lako ali se mora napisati.
Pavle Vlaškalin vodi bitku koju malo ko od nas može i da zamisli. Pavle je dete leptir. Njegova koža je krhka poput krila leptira i svako trenje, svaki dodir može da izazove bolnu ranu. Rane prekrivaju njegovo telo, prsti srastaju jedan sa drugim a svaki dan za njega i njegove roditelje je borba da mu olakšaju bol i da mu daju bar malo mira i što srećnijeg detinjstva.
Ko jednom vidi kako izgleda Pavlovo previjanje, nikada to ne zaboravi. Krvave rane a roditelji paze na svaki pokret da mu ne otkinu i deo kože zajedno sa gazom.
Često vraćaju gaze koje su „još mogle“ da posluže ne zato što žele već zato što nemaju druge.
Ono što je Pavlu hitno potrebno i jesu posebne gaze – Mepilex (srebrna gaza, dimenzija 20x50 cm). To nisu obične gaze već one koje ne lepe rane i ne cepaju kožu i jedine su koje mu mogu doneti bar malo olakšanja. Ali te gaze su izuzetno skupe.
U Srbiji koštaju oko 38.000 dinara (4 folije)
U Mađarskoj oko 250 evra
U Americi oko 100 dolara
Jedna kutija se potroši u letnjem periodu za samo jedan dan a mesečno troškovi prelaze 800 evra.
Roditelji su iscrpljeni ne od brige i neprospavanih noći jer to podnose već od osećaja nemoći pred cenom koja je previsoka. Pavlov otac mi je jednom rekao... Mile mi hleb ne moramo da imamo na stolu ali te gaze moramo!
I to je Pavlova realnost!
Sada vas molimo ako iko od vas ima mogućnost da obezbedi ili donira Mepilex gaze ili da na bilo koji način pomogne ovoj porodici javite nam se u inbox stranice. Svaka pomoć, svaki deljeni apel, svaka reč podrške sve znači.
Znamo da vremena nisu laka ali Pavlu je svaki dan bolniji od onoga što mi možemo i da zamislimo a uz našu pomoć, možemo bar malo smanjiti taj bol.
Slike koje su objavljene sam lično slikao i delimo ih uz saglasnost roditelja!
Gaze koje su potrebne su isključivo u veličini 20x50!
Hvala od srca svima koji ćete podeliti, pomoći i biti deo ovog apela. ❤️
Branislav Vlaškalin
Brigadira Ristića 85
23272 Novi Bečej
0601580221
Namenski Br.računa
Pavle Vlaškalin
Raiffeisen banka
265-0000006655167-16

[Stolar Mile @StolarMile]

Ja ne prozivam nikoga svojim tekstovima,
ali eto… volim da stavim na papir ili danas moderno na ekran svoje misli baš onako kako ih osećam i kako sam kroz život naučio da ih razumem.
Ne da bih sudio,
već da kažem ono što mnogi prećute.
A ako se neko u tim rečima pronađe…možda to nije do mene, već do istine koju već nosi u sebi.
Jer istina uvek pronađe put do onih koji pokušavaju da je zaobiđu.
Ako vam se moje reči dopadaju... drago mi je.
A ako ne… i to je u redu.
Ja ću svakako pisati ono što osećam...

[Stolar Mile @StolarMile]

Neke ljude, koliko god upozoravao...
stani, ne radi to, ne idi tim putem...
oni jednostavno ne vide kuda idu.
I tada shvatiš…
nije svakome data reč da ga zaustavi.
Jer neke stvari ne možeš objasniti.
Može ih razumeti samo onaj
ko je to već prošao.
Nije to tako jednostavno
kako nekome sa strane izgleda.
Ponekad ih treba pustiti.
Ne zato što ti je svejedno,
već zato što neke lekcije
čovek mora da doživi
da bi naučio sam.
I da…
poneke od tih lekcija
znaju biti veoma bolne.
Ali čovek, nažalost,
često kasno shvati.
I koliko god bilo teško gledati,
ne možeš svakoga spasiti od njega samog.
Zato…
ko razume... shvatiće.
A ko ne razume... doživeće

Pustiti ili spasavati...interesuje me kako vi gledate na ovo ?

[Stolar Mile @StolarMile]

Koliko ćeš mi još krstova natovariti na ova ramena, Bože.
Ne pitam zato što bežim od tereta.
Navikao sam ja da nosim i ćutim.
Ali čovek je ipak samo čovek.
Umore se i ruke i leđa.
Pa nekad malo i sebično pomislim… možda bi bilo lakše
kada bi još neko poneo makar mali deo.
Ali kad vide koliko sam natovario mnogi se samo sklanjaju u stranu ne znajući da ono što ja ne ponesem ti ćeš natovariti na njih...
Samo mi daj snage
da pod svim tim krstovima ostanem čovek.
Jer na kraju…
nije važno koliko krstova nosimo,
nego kakvi ljudi ostanemo dok ih nosimo...