РАЗЛИЧИТИ У УВЕРЕЊИМА, УЈЕДИЊЕНИ У БОРБИ
Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице.
Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује.
Међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе се православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уверења чувају за себе. Не делимо исте погледе на сва питања, и управо зато наше заједништво има посебну вредност. Не повезује нас истоветност, већ спремност да поштујемо једни друге упркос разликама.
Зато не прихватамо да било ко буде понижаван због своје вере, као што не бисмо прихватили ни да неко буде нападнут зато што не верује. Без обзира на то да ли човек снагу проналази у вери, науци, породици, заједници или неком другом животном ослонцу, његово достојанство мора бити полазна тачка сваког разговора.
Људе који стоје у редовима не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани. Међу њима има студената, радника, пензионера, родитеља, младих и старих. То су људи различитих уверења и животних путева, које је на исто место довела потреба за духовношћу, надом или молитвом.
Слобода уверења једна је од темељних вредности сваког демократског и слободног друштва. Друштво у којем се људи исмевају због вере није ништа боље од друштва у којем се осуђују зато што не верују.
Србија у којој желимо да живимо јесте она у којој су сви грађани једнаки; у којој се различитости не доживљавају као претња, већ као богатство; у којој има места и за оне који се моле у храму, и за оне који у храм не улазе.
Зато позивамо све да се уздрже од осуда, увреда и подела.
У том духу одјекује и мисао патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“ Зато је важно да у другоме видимо прилику да преиспитамо сопствену меру човечности.
Јер друштво не градимо тако што једни друге делимо на „наше“ и „њихове“, већ тако што једни у другима препознајемо човека.
Препоручујемо вам да прочитате текст нашег колеге Милановчанина, који је учествовао на СУСС акцији на Косову и Метохији:
Током претходног викенда студенти из радне јединице „Студент у сваком селу”, поново су обишли села и градове на територији Косова и Метохије. Том приликом посетили смо Косовску Митровицу, Зубин Поток и Читлук, Штрпце и Готовушу, Призрен и Грачаницу.
Разлог наше посете био је, пре свега, да остваримо контакте са нашим суграђанима са територије Косова и Метохије и нешто више сазнамо о животу „доле”, а тиме и да им пошаљемо поруку да нису сами и да неко ипак мисли на њих.
Већ годинама људи из остатка Србије немају довољно информација о томе како изгледа живот нашег народа тамо. Пропагандна машинерија нам шаље само информације које одговарају властима, а права слика живота остаје у сенци између покривања заставом и кићења ордењем.
Ово се огледа у томе што смо пред полазак од пријатеља и породице испраћани речима попут: „Чувајте се!”, а када смо стигли у Митровицу дочекани смо одушевљеним матурантима, који су брже-боље похрлили за налепницима и беџевима, јер: „Студенти побеђују!”. Оно што ја на нас оставило главни утисак је то што подршка студентима не јењава. Све акције су прошле без инцидената, изузев једне, када је припадник Српске листе позвао полицију и на тај начин хтео да нас отера и омета у нашим добронамерним разговорима са становништвом, ипак, и та, и свака следећа акција се завршила изузетно успешно.
Из разговора са људима закључили смо да се, нажалост, и не живи тако лако. Млади одлазе због лоших пословних прилика и самим тим прилика на нормалан и достојанствен живот. Народ је огорчен на Српску листу, која се по њиховим наводима бави криминалом, а не очувањем права Срба. Људима са факултетским дипломама или средњим стручним школама тражи се и чланска карта или веза из странке. Често смо могли да чујемо како народ не сме да приђе из страха да их не виде „они”.
Срби са Косова и Метохије се осећају издано. Издано од стране власти у Србији, издани од стране Српске листе. Али, то није главни утисак који смо стекли... Главни утисак је нада коју ти људи имају... нада да ће се нешто променити, нада у наш народ и нада у студенте. Ту наду чули смо у разговору, видели у очима и осетили у осмесима тих људи, наших људи.
Све акције завршавали смо посетама неким од наших предивних манастира и цркава и доста тога научили о њима, а симболично, за крај смо у Призрену захватили воде са чесме у граду, за коју се каже да ко пије воду са ње, вратиће се у Призрен.
Захваљујемо се свим дивним људима који су помогли да ова акција прође најбоље могуће и свим људима који су застали и попричали са нама. Хвала за сваку понуђену кафу и ручак. До следећег виђења, СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!
Најјачи утисак са Косова и Метохије оставили су разговори са свим људима које смо тамо упознали.
Срби из Призрена, Косовске Митровице, Грачанице, Штрпца и других места говорили су о изазовима свакодневног живота, осећају несигурности, али и одлучности да остану на својој земљи.
Упркос различитим ставовима и бројним проблемима, код многих је била присутна нада да су промене на боље могуће и вера да млади могу донети другачију будућност.
Сусрети са Албанцима додатно су показали сложеност живота на Косову и Метохији и парадоксе свакодневице, често другачије него што је то кроз политичке поделе приказано.
Сви ти искрени разговори пружили су реалну слику живота и оставили дубок траг на све нас.
Када се политике воде нетранспарентно, медији користе искључиво у пропагандне сврхе, а људи остају изопштени у корумпираној атмосфери где одговорности нема, једини начин да се види права слика реалности, те солидарно и ефикасно приступи решавању проблема, јесте директан разговор са свима који ту реалност заједно живе.