Ovo je ozbiljan primer korišćenja obrazovnog sistema za promociju političkog projekta. Deca nisu statisti za marketing vlasti niti sredstvo za popravljanje imidža bilo kog projekta. Učenici ne bi smeli da budu sredstvo za bilo čiju kampanju.
Čista okolina ne nastaje sama od sebe, nastaje kada svako uradi ono malo što može. Juče smo dali svoj doprinos i čistili Rudnik.
Doprinosimo svaki dan.
Voli vas vaš SUSS! 💛💚
РАЗЛИЧИТИ У УВЕРЕЊИМА, УЈЕДИЊЕНИ У БОРБИ
Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице.
Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује.
Међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе се православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уверења чувају за себе. Не делимо исте погледе на сва питања, и управо зато наше заједништво има посебну вредност. Не повезује нас истоветност, већ спремност да поштујемо једни друге упркос разликама.
Зато не прихватамо да било ко буде понижаван због своје вере, као што не бисмо прихватили ни да неко буде нападнут зато што не верује. Без обзира на то да ли човек снагу проналази у вери, науци, породици, заједници или неком другом животном ослонцу, његово достојанство мора бити полазна тачка сваког разговора.
Људе који стоје у редовима не треба посматрати кроз политичку или идеолошку призму. То нису „ови“ или „они“. То су наши суграђани. Међу њима има студената, радника, пензионера, родитеља, младих и старих. То су људи различитих уверења и животних путева, које је на исто место довела потреба за духовношћу, надом или молитвом.
Слобода уверења једна је од темељних вредности сваког демократског и слободног друштва. Друштво у којем се људи исмевају због вере није ништа боље од друштва у којем се осуђују зато што не верују.
Србиј�� у којој желимо да живимо јесте она у којој су сви грађани једнаки; у којој се различитости не доживљавају као претња, већ као богатство; у којој има места и за оне који се моле у храму, и за оне који у храм не улазе.
Зато позивамо све да се уздрже од осуда, увреда и подела.
У том духу одјекује и мисао патријарха Павла: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.“ Зато је важно да у другоме видимо прилику да преиспитамо сопствену меру човечности.
Јер друштво не градимо тако што једни друге делимо на „наше“ и „њихове“, већ тако што једни у другима препознајемо човека.
Драги наши саборци, будуће колеге, а данас матуранти!
Затварате једно велико поглавље и стојите на прагу новог, а ми имамо потребу да вам кажемо једно велико хвала.
Претходних месеци нисте били само неми посматрачи. Стајали смо раме уз раме на улицама, делили транспаренте, хладне ноћи и топлу веру да ова земља може и мора боље. Показали сте храброст и зрелост какву многи старији немају. Нисте б��ли само подршка, били сте равноправни борци за прав��дније друштво и слободно образовање.
Својом енергијом и одговорношћу доказали сте да долазе генерације које не ћуте и не савијају кичму. Поносни смо на сваки заједнички корак који смо направили.
Сада су пред вама пријемни испити и важне животне одлуке. Желимо вам пре свега мирну главу, самопоуздање и срећу. Верујемо у вас и једва чекамо да се ускоро сретнемо у амфитеатрима и на ходницима факултета, не више само као саборци са улице, већ као колеге.
А посебну љубав и дивљење ове године шаљемо нашим малим матурантима! Завршили сте тек осми разред, а ваша креативност и храброст су нас потпуно разоружале. Гледамо вас како поносно носите беџеве и симболе „Студенти побеђују“ и знамо да за будућност ове борбе не морамо да бринемо. Ви сте доказ да се свест о праведности учи од малих ногу.
Хвала вам свима на сваком осмеху, сваком гласу и свакој шетњи. Наставите даље са истом одлучношћу и вером у себе.
Ускоро ћете нашим улицама шетати са индексима у рукама јер СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ!
С љубављу,
Ваши студенти❤️
Током викенда, у оквиру наше радне јединице „Студент у сваком селу“, обилазили мештане Невада код Горњег Милановца. Разговарали смо са људима, слушали њихове приче, бележили проблеме и трудили се да свакоме посветимо време. Ипак, један сусрет ће нам посебно остати у сећању.
Троје нас је обилазило удаљенији део села. Макадамски пут водио нас је до готово усамљене куће, окружене великим имањем и природом. Ушли смо у двориште и покуцали, али одговора није било. Већ смо помислили да нема никога, када смо на стаклу суседне кућице приметили силуету.
Врата су се убрзо отворила и пред нас је, полако се ослањајући на своје кораке, изашао дека од око 80 година, са искреним осмехом. Деда Рајко.
На наше представљање одговорио је;
„Студенти? Па знам да долазите. Прочитао сам у Таковским новинама.“
Уследио је позив који се на селу не одбија.
„Хајде, децо, седите мало. Хоћете нешто да попијете? Немам богзна шт�� спремљено, али седите под вињагом да попричамо.“
Убрзо смо седели за столом у хладу винове лозе, уз хладну кока-колу коју нам је донео из куће. Разговор који је требало да траје свега неколико минута претворио се у дубок, емотиван сусрет.
Овај витални осамдесетогодишњак причао нам је о свом животу, деци и унуцима, као и о временима када је кућа била пуна чељади. Са посебним поносом је помињао унука који је отишао у Америку да игра кошарку. Ипак, поделио је са нама и тежину тишине која је у кући остала након што су деца отишла својим путевима, а нарочито након што је пре неколико месеци изгубио супругу. Разговарали смо о пољопривреди, свакодневним изазовима на селу, а ми смо га слушали пажљиво, свесни колико људима значи када их не��о заиста чује.
Када је дошло време за покрет, замолио нас је за нешто необично. Желео је да му запишемо своја имена и факултете. Пошто нисмо имали оловку код себе, он је ушао у кућу и донео папир. Симболично, била је то полеђина рачуна за струју. Тек тада смо сазнали његову праву нам��ру. Рекао нам је да жели да напише текст захвалности и пошаље га Таковским новинама, како би јавно поменуо студенте који су свратили у његово двориште и провели време са њим.
Остали смо затечени. Током претходних месеци посетили смо многа места и упознали велики број људи, али ретко шта може да се пореди са осећајем када схватите да је некоме ваш долазак вредео толико да пожели да о томе пише у локалним новинама.
При одласку смо му, у знак захвалности, поклонили наш беџ „Студенти побеђују“. Пуног срца, ходајући лаганим и отежаним кораком, испратио нас је све до капије. Пожелео нам је све најбоље и сву срећу у животу, а тај призор како стоји на излазу и маше нам дуго ћемо памтити.
Овај сусрет нас је подсетио на суштину нашег рада. Подсетио нас је да иза сваке капије живи човек са својом причом и потребом да буде примећен. Управо због оваквих тренутака настављамо да обилазимо српска села, сигурни да ово што радимо има дубок смисао.
ШТА ЋЕ СТУДЕНТИ ДА УРАДЕ
ЗА ЗДРАВСТВО?
Клинички центри су преоптерећени пацијентима које би требало збринути ближе дому, јер систем испод њих једноставно не постоји.
Док велики градови имају приватну апотеку на сваком кораку, народ у мањим местима нема приступ лековима који су им неопходни за живот.
Новца има, али не иде тамо где треба. Уместо у едуковане људе, улаже се у окречене фасаде и намештене тендере. Резултат: лекари и медицинске сестре напуштају земљу у најпродуктивнијим годинама.
Тренутни систем:
1.Напуштене амбуланте
2.Гашење државних апотека
3.Нема опште болнице
4.Новац у фасаде
5.Здравствени радници одлазе
Шта ће студенти да ураде за здравство?
1.Здравствени радници у сваком селу
2.Приступачни лекови за све
3.Болница доступна у свим регионима
4.Улагање у кадрове и знање
5.Систем који здравственим радницима даје разлог да остану
Решења постоје и нису неостварива. Потребна је паметна прерасподела средстава, неговање кадрова и искрена воља за бољу будућност.
Наша визија је здравство по мери човека: доступно у сваком селу и граду, транспарентно у сваком динару и одлуци, достојанствено за сваког
пацијента и сваког здравственог радника.
Здравље није и не сме бити привилегија. Када ��истем постане отворен, праведан и заснован на знању, тада ћемо имати и здравство које заслужујемо.
Ваши студенти❤️
„Србија побеђује”, а иза билборда на Палати Албанија умиру младунци строго заштићених белих чиопа док родитељи панично покушавају да дођу до гнезда.
Симболика издајничке ћаци власти у једној слици, њихова „победа” значи да живи свет нестаје!
BITNO, MOLIMO RT‼️
Matiji je dijagnostikovan maligni tumor mozga, meduloblastom.
Matija ima samo pet godina.
HITNO je potreban novac za lečenje u Turskoj‼️
Prave fabrike za robote, a ljudi u Srbiji nemaju da piju vodu.
Oni ne vode državu, nego ispunjavaju svoje dečačke snove!
Da država oživi-STUDENTI POBEĐUJU!
Medicinske sestre i tehničari su početak i kraj zdravstvenog sistema. Bez njih, sistem ne postoji.
Od početka protesta upravo su oni najviše na udaru od ćaci lekara i direktora bolnica, a sada je na udaru i njihova komora.
SUTRA U 17H
JEVREJSKA 2
„Zahtevi odavno više nisu samo studentski, već zahtevi pobunjenog naroda.“
- studentkinja Elena, 23.05.
Pobunjeni narode, snagu smo pokazali, ostala je još samo mobilizacija⬇️⬇️⬇️
https://t.co/qRP2SXH6m9