Zafranović: Ovaj posljednji film koji sam radio... Ne samo da znam da će izazvati ogromne probleme, nego znam i da će me nazivati najpogrdnijim riječima, i to upravo moji ljudi. A ja sam film radio upravo za njih.
Novinar: Da, bićete nazvani srpskim propagandistom?
Zafranović: Ja sam film radio za svoj narod, za Hrvate. Jednostavno, želim da vide šta rade, šta znači taj poklič „Za dom spremni“, šta stoji iza toga i kakvo se zlo u njemu krije.
Novinar: Kako kažu Vaši glumci, to je bilo čudovišno zlo.
Zafranović: Nepojmljivo zlo. Nešto zbog čega ste se, kada ste sve to saznali i vidjeli, postidjeli što pripadam ljudskoj vrsti. Postidjeli ste se što ste čovjek.
Novinar: Da li ste videli Jasenovac?
Zafranović: Da. Bilo me je stid.
Novinar: Kada?
Zafranović: Kada sam prvi put obišao Jasenovac. Tada sam shvatio da sve što sam naučio, sav autoritet koji sam stekao i sve što sam postigao moram staviti u službu istraživanja tog zla. Jer, to zlo nije negdje daleko. Ono je ovdje, u mom dvorištu. To je radio moj susjed. To su bili obični ljudi, nisu se rodili kao zlikovci. Postali su monstrumi pod određenim okolnostima, a upravo te okolnosti film istražuje.
Kako se od sasvim običnog čovjeka, mirnog susjeda, pametnog i pristojnog čovjeka koji s tobom pije kafu u kafani, stvara ubica? Kako se taj čovjek odjednom uspravi i kaže: „Došlo je naše vrijeme“?
Šta znači ta rečenica: „Došlo je naše vrijeme“? Tada sve počinje. Zatim država donese zakone po kojima takav pojedinac može da ubija bez ikakvih posljedica. Nema sankcija. Rasni zakoni daju mu osjećaj dozvole.
I onda ubijanje postaje uživanje, gotovo poput lova na divljač. Zanimljivo je kako, čim država donese takve zakone, mnogi ljudi osjete slobodu da postanu ubice.
Ne ubija on samo zbog ideologije. On pljačka. Gramzivost je duboko usađena u čovjeka. Nevjerovatno je koliko ljudi žele da prisvoje sve što mogu i gdje god mogu. A kada im se širom otvore vrata, spremni su da uklone svakoga ko im stoji na putu. Ako imaju državnu dozvolu, to ide još lakše. Nema sankcija. Nema kazne. Naprotiv – takav čovjek često postaje heroj i dobija ordenje.
---
Veličanstveni Lordan Zafranović završio je svoj dugoočekivani igrani film „Zlatni rez 42: Djeca Kozare“. Ovo monumentalno ostvarenje o stradanju srpske dece i anatomiji zla u koncentracionom logoru Jasenovac imaće svoju veliku svečanu premijeru 2. oktobra u Plavoj dvorani Sava Centra, čime će zvanično biti otvoren ovogodišnji 53. FEST.
Beskompromisni umetnički krik i filmsko svedočanstvo o „anatomiji zla“ koje je autor pripremao decenijama.
Svaki put kada uključite Bluetooth, na ekranu vam se pojave inicijali danskog kralja starog više od hiljadu godina.
Godine 1996. Intel, Ericsson i Nokia pokušavali su da standardizuju tehnologiju koja će bežično povezivati računare i mobilne telefone.
Džim Kardač iz Intela predložio je privremeno ime: Bluetooth.
Inspiracija je bio danski kralj Harald „Bluetooth“ Gormson, koji je 958. ujedinio Dansku i Norvešku.
Nadimak je, prema Bluetooth SIG-u, dobio po mrtvom zubu tamnoplave/sive boje.
Ideja za ime bila je jednostavna: kao što je Harald ujedinio dve zemlje, nova tehnologija trebalo je da poveže računare i mobilne telefone.
Ime je trebalo da bude privremeno.
Razmatrani su RadioWire i PAN — Personal Area Networking. PAN je već bio previše rasprostranjen termin, a provera zaštitnog znaka za RadioWire nije mogla da se završi na vreme.
Bluetooth je ostao.
A onda je dobio i znak koji danas svi prepoznajemo.
Logo je spoj dve nordijske rune:
ᚼ — Hagall, H
ᛒ — Bjarkan, B
Harald Bluetooth.
Jedan od najpoznatijih tehnoloških simbola zapravo nosi inicijale kralja iz 10. veka.
Izvor: Bluetooth SIG, „Origin of the name“.
[1]: https://t.co/xFsHk34wxO "Origin of the name | Bluetooth® Technology Website"
Гламочко немо коло — србска Морзеова азбука ка Богу
Гламочко немо (глуво) коло јединствено је у свету по томе што нема никакву инструменталну нити вокалну пратњу. Свирача нема. Текст се не пева док траје онај кључни део. У Гламочком немом колу сваки покрет, правац кретања, па чак и положај тела играча носе дубоку, прастару симболику која превазилази пусту забаву и заправо представља живу космолошку драму.
У србској традицији, тишина није празнина — тишина је простор када говори Бог.
Ударац петом о земљу је дуги, тешки знак (оно што је „црта“ у Морезовом коду) . Ситни кораци и звекет накита су брзи, краткотрајни знаци („тачка“). Тајац и прекид је пауза која раздваја поруке или речи.
Ако се посматра структура ударца у Гламочком колу, она није произвољна. Играчи хватају ритмички образац који се понавља у тачним интервалима. У древним временима, пре појаве писма какав данас познајемо, ритам је био писмо, порука.
Играчи су у једноме тренутку лицем окренути унутра, а у следећем окрећу леђа. Када су сви окренути ка унутрашњости, круг је затворен. Играчи се гледају, прате ритам и заједно ударају у земљу. То је симбол саборности, заједништва и посвећености унутрашњем завету заједнице. Овде је центар тачка молитве — заједнички олтар.
Када коло направи заокрет па су играчи леђима ка центру, а лицем ка спољашњем свету, створена је тврђава. То је живо србско заштитно бедем-коло. Они чувају свој центар (огњиште, светињу, кућу) тако што су лицем сврстани ка свим спољним претњама и непријатељима. Измена „лице-леђа“ представља вечиту смену рата и мира, одбране и сабирања. Заједница мора да гледа унутра да би се духовно нахранила, а мора да се окрене ка споља да би се одбранила.
У србској предхришћанској и ранохришћанској традицији, Земља није само мртва материја, већ Жива Мајка — креација Божија. Када играчи у Гламочком колу сложно, физичком снагом десетина људи, ударају петама о камен и земљу, они шаљу сеизмички сигнал. Ударац иде надоле (ка земљи), али одјек и вибрација кроз кости играча и камени простор Динаре одлазе нагоре — ка Небу. Женски накит (тешки сребрни новац) и мушке токе на грудима током скакања производе посебан, метални звук високог фреквентног опсега. То ствара двоструку фреквенцију: ниски тупи ударац пете о земљу (земља) и високи звон сребра (небо). То је савршена хармонија два звучна кода.
Зашто се коло игра у затвореном кругу? У србској староверној традицији, круг је симбол Сунца, Вечности и Бога (Коло = Сунце, одатле и речи коледо, коловрат).
Круг који се скупља и шири, спирала која се увија ка праизвору и развија ка вечности, као и играчи који час чувају свој центар, а час бране своје границе — сви они заједно чини необорив доказ да је ово коло много више од народног плеса. То је обредна хроника у којој је читав поглед на свет и космос преточен у физички покрет.
Музика је одбачена да би остала чиста, сува истина — завет урезан у камен кроз корак. Гламочко немо коло јесте звучно-ритмички систем комуникације (претеча онога што данас зовемо Морзеовим кодом).
То није била обична забава за народ, већ обредна шифра — порука, молитва, кодирана реч упућена Творцу.
МРТВА УСТА НЕ ГОВОРЕ
Да ли пљачка српских пара са Кипра има везе са убиствима директора ЈАТ-а и
министра полиције, као и сумњивом погибијом прве банкарке Србије ?
Да ли ћемо икад сазнати ко је подигао овај силни новац и коме је подељен ?