TN

[Elvis Mvoi @elvismvoi]

😅😅😂😂

[Инжењер 🇷🇸 @Ortodox_Serb]

Знате ли шта је Јасеновачко сунчање?

[Duki07 @Duki07202]

Punih 67 god, Dejl Šreder je svakog jutra parkirao isti zarđali Chevrolet ispred stolarske radionice u Ajovi. Njegov čitav imetak činili su kutija za užinu, iznajmljena soba i 2 para farmerki: jedne za piljevinu i jedne za crkvu. Dok su ga sugrađani smatrali osobenjakom koji živi

[Грба @grba1968]

Слава херојима.

[TN @TN03627707]

@enginceyhan1903 😂

[TN @TN03627707]

@Fun_Viral_Vids 🤣

[HOUSE PORN @HOUSEPORN___]

omg 😭

[Жељко Бошковић @ZeljkoBosk10720]

Nezvanično: Vesna Gosdsvorti, srpsko-britanska književnica kandidat je za Nobelovu nagradu za književnost! Bravo 💪

Vesna Goldsvorti (rođena Bjelogrlić) je istaknuta srpsko-britanska književnica, pesnikinja, memoarista i redovna profesorka engleske književnosti i kreativnog pisanja.

Ona je jedna od najcenjenijih autorki sa naših prostora koja stvara na engleskom jeziku, a njena dela su prevedena na više od 20 svetskih jezika.

Vesna Bjelogrlić (udato Goldsvorti) rodjena je 1. jula 1961. godine u Beogradu. Odrasla je u Žarkovu u porodici gde je otac Miloš bio vojno lice (radio je u Generalštabu JNA kao šifrant- kriptograf), a majka Nada bila je finansijski direktor u GSP Beograd. Diplomirala je jugoslovensku i opštu književnost (smer za teoriju i komparativnu književnost) na Filološkom fakultetu u Beogradu 1985. godine. Tokom studija pisala je književnu kritiku i radila kao glavni urednik studentskog časopisa Znak.

U London se Vesna seli 1986. godine, kada je imala 24 godine. Nakon udaje za supruga engleza Sajmona Goldsvortija, profesora PR , počinje da piše na engleskom jeziku. Prvih nekoliko godina radila je kao urednik u dve akademske izdavačke kuće Chadwyck-Healey i Editions Alecto. Od 1990. godine počinje da radi na BBC World Service, gde je provela deset godina kao producent i voditelj.

Kada joj je u 40. godini dijagnostikovan rak dojke, odlučila je da napiše autobiografiju za svog dvogodišnjeg sina kako bi ostavila trag o sebi. Tako nastaje svetski bestseler Černobiljske jagode (2005), koji je serijalizovan na BBC-ju.

Njena zbirka pesama Solunski anđeo (2011) dobila je Međunarodnu nagradu „Robert Krošou“ i proglašena je za knjigu godine od strane uglednog časopisa The Times. Nakon poezije i memoara, ostvaruje ogroman uspeh i kao romanopisac.

Njena tri najpoznatija romana čine neformalnu trilogiju koja spaja britansku i balkansku istoriju: “Gorski” (2015): Moderni rimejk Velikog Getsbija sa ruskim oligarsima u Londonu. Bio je u užem izboru za Women's Prize for Fiction, “Gospodin Ka”( 2018): Roman koji se nastavlja na priču o Ani Karenjinoj, smešten u posleratni London i “Gvozdena zavesa” (2022): Ljubavna priča iz doba Hladnog rata za koju je dobila Nagradu „Momo Kapor“.

Vesna Goldsvorti živi u Čiziku, u zapadnom Londonu. Članica je Kraljevskog književnog društva (Royal Society of Literature).

Šta reći sem sretno! 🤞

[TN @TN03627707]

@MetDemonRakac 🤣

[TN @TN03627707]

@MnogoNebitanLik 😂

[Skye @skye0xz]

Just a little bundle of joy. 🌸

[Milan Ćopić @MCopic]

Danas,na rodjendan naše Vojvodine jedna priča iz Bačke.
Priča koju vrlo rado pričam 😊

Petar Božanić "Boža Pub" (1895-1975) rođen je u Lici, u selu Tuževići,nedaleko od Gospića a svoju ličku neustrašivost, prešavši Albaniju, pokazao je na Solunskom frontu.
Kao i mnogi drugi solunski dobrovoljci, agrarnom reformom dobija devet jutara zemlje u srcu Bačke i sa još 20 saboraca osniva Novo Selo.
Bio je kockar, boem, kavaljer, uvek na strani slabijeg, sem kada nisu za istim kartaškim stolom.
Čovek velikog srca i široke ruke, koji je uvek govorio da ne možeš dobiti ako ne daš.
Vodila ga je karta u Srbobran, Vrbas, Novi Sad, Sombor...Kada su igrali najveći majstori Kosta Gavaski iz Srbobrana, Šandor Tarko iz Feketića i Petar Božanić znalo se da što padne pod sto, tu i ostaje. Nijedan se neće sagnuti da podigne svoje, jer bi zbog toga morao da prekine partiju.
Davao je 500 dinara onome ko bi otišao njegovoj kući da nahrani stoku i živinu samo da ne bi ustao od stola. A za te novce tada se mogao kupiti najbolji konj !

Feketićani još uvek prepričavaju kako je bio široke ruke prema onima koji su ga čuvali od prevare, jedino što je mrzeo više od politike. Priča se da je jednom dok je igrao iza leđa imao ogledalo, kojim su kibiceri pratili karte. Kada su ga upozorili na to, nije rekao "razbij staklo", već "razbij, evo para". Tom čoveku dao je četiri hiljade tadašnjih dinara, a kada je ovaj rekao da je mnogo, dodao mu još dve.

Nagrađivao je i one koji su ga čuvali od "pubova", koje takođe nije voleo. Čim su čuli da negde igra, išli su da mu oduzmu pare, ali su im posete bile jalove.

- Jedne noći dok su igrali ajnc popeh se na banderu da popravim kvar. Čim videh žandare kako prilaze njegovoj kafani, ono što sam popravio ja ponovo pokvarih da ne bi mogli da ih uhvate - sećao se njegov savremenik. - Kada sam mu ispričao šta sam uradio, gurnuo mi je kamaru para sa stola i rekao da uzmem koliko mi drago.

- Bilo je to u njegovoj kafani negde oko 1938, partija je trajala od subote do ponedeljka, a u njoj je Živko Mudrinski, veleposednik iz Srbobrana, izgubio sve što pesma kaže, pa i slugu pride. Deda ga je pustio da se dva dana znoji zbog gubitka, pa mu onda sve poslao natrag - seća se unuka samo jedne od legendi o Boži Pubu.

Početkom Drugog svetskog rata, Petar i njegova porodica doživljavaju sudbinu ostalih kolonista. Odlaze u logor Šarvar u Mađarskoj, gde provodi četiri godine. Ni tamo se, međutim, karte nije manuo.

- Mađarski vojnici su brzo saznali da govori njihov jezik i igra karte, i ubrzo su se toliko "navukli" na partije da niko nije smeo da ih prekida. Na početku je namerno gubio, a kada su zagrizli, iako je bio njihov zatvorenik, znali su da mu daju sve što su imali - kaže Slavka. - Kartao je i u pare i u hranu. Time je pomagao porodici i zemljacima da im ti logoraški dani budu bar malo lakši.
Pričalo se da se iz logora vratio sa "pola lotre (merdevine) forinti" koje je uzeo od jednog mađarskog oficira. On, međutim, tu priču nikada nije potvrdio, ali narodu je bilo lakše da u nju veruje, da i u tim strašnim vremenima ima svog junaka.

Posle rata, bez struje, vode i puta, gasilo se Novo Selo i Petar ostavlja sve što je stekao na parčetu solunske zemlje i sa porodicom dolazi u Feketić. Tamo se ponovo kući.
- Pričaju da je tu kuću jednom prilikom izgubio na kartama. To je bio izuzetak. Ali sutradan je baba Marta sela za taj isti sto, odigrala partiju i povratila kuću - seća se dalje unuka. - Ona mu je bila glavni oslonac, i za veliko čudo, nije mu branila. Kako je ušao u pesmu i kako je Balašević saznao za priču o dedi, ne znam, ali priče o njemu kružile su svuda.

Nije Boža Pub ni u Pragu, ni u Beču. Više od četiri decenije počiva na seoskom groblju u Feketiću.
Igra se i dalje ajnc, ali ne s takvim žarom.
Ali i danas se svi slažu, nema više takvih kao što je bio Boža zvani Pub.
Autor teksta Jelena Lemajić.

[Massimo @Rainmaker1973]

POV: Cliff Jumping 1 Meter -> 30 Meters

[📹 sendybenji]

[Вучко Курјачки @Vucko_Kurjacki]

Фотографија Београда из ваздуха,
јул 1914. године

[Duki07 @Duki07202]

Svaki put kada čujete ono snažno, metalno „šištanje“ voza koji ulazi u stanicu, vi zapravo prisustvujete trijumfu jednog Srbina nad zakonima fizike. Taj zvuk je potpis Dobrivoja Božića, čoveka koji je rešio najveću zagonetku industrijske revolucije: kako zaustaviti stotine tona

[HUMOR CANALLA @jcarlos2001]

La camiseta perfecta no exist...
EYYYYYYYY

[TN @TN03627707]

@TrollFootball 🤣