@NebojsaMedojevi Slogan nije iz 1998. nego iz 1990. pa koliko je Milov toliko je i Momirov.
Vi to sigurno znate, ali se služite neistinama.
Ostaje nedoumica da li to radite zbog kompleksa koje Vam je Milo nabio ili samo radite svoj posao na žeton?
Kad slušate Vučića u kampanji prosto se zaprepastite koliko toga nije urađeno u Srbiji u poslednjih 14 godina samo zato što on nije bio na vlasti, a sa druge strane, koliko toga je urađeno samo zato što jeste bio na vlasti.
#kampanja#izbori
Студенти се припремају за изборе као за судњи дан .
Добио сам план и програм за 25.Буквслно у детаље су разрадили сваки могући сценарио.
Не видим сценарио у коме губимо.
БРАВО БРЕ ДЕЦО!!!
Nije kraj ni za milion godina.
Kraj je kad mi kažemo.
https://t.co/mfgWtvHaT1
Pripremili studenti FDU u saradnji sa UU i BU. Ideja je potekla od studenata Ekonomskog fakulteta.
U Veterniku na Pasuljijadi gradonačelnik Novog Sada i funkcioner SNS Žarko Mićin drži govor, a ekipa "Gospodara kotlića", koju čine predstavnici zborova građana, ostale učesnike razigrava pesmom "Tri poljupca za sreću".
Министарство спољних послова не жели да дозволи грађанима у дијаспори да гласају.
Критеријуме за отварање бирачког места у иностранству испуњава чак 130 места, а срамни предлог МСП-а РИК-у подразумева отварање само 90.
Јутрос је требало да се одржи дискусија, представници МСП-а се нису појавили, а одлука се доноси вечерас.
Зашто се толико боје бирача из дијаспоре? Зато што управо они који нису могли да граде будућност у сопственој домовини најбоље виде да нешто не ваља, и знају да је ова власт одговорна за то.
Право гласа је Уставом загарантовано право.
Не играјте се са Уставом јер нисте од њега већи нити важнији!
КО СЕ БОЈИ СТУДЕНАТА?
Студент је данас, током акције од врата до врата на територији општине Гроцка, нападнут косом за траву
Наши студенти су се уредно представили човеку који им је отворио врата. Рекао им је да зна ко су и да 30 година ради на Универзитету, а затим је гурнуо једног од студената.
Када му је други студент рекао: „Господине, немојте то да радите“, човек је узео косу за траву и њоме га посекао.
Студент је задобио посекотину шаке, која је документован фотографијама.
Колега се налази у Ургентном центру, где чека ушивање. Тамо је полиција узела изјаве.
Ови напади не дешавају се у празном простору. Скоро две године гледамо како се насиље над студентима релативизује, оправдава и представља као прихватљив одговор на политичко неслагање. За атмосферу у којој људи мисле да могу некажњено да насрну на студенте политичку одговорност сноси власт која такво понашање нормализује. За сваки напад постоји одговорност.
Али једно мора да буде јасно: нисмо се уплашили и нећемо одустати.
Сваког дана, широм Србије, на вратима нас дочекују осмеси, загрљаји, разговори и људи који желе да нас чују и да ми чујемо њих. То је стварна слика онога што видимо на терену.
Појединачни напади неће нас натерати да престанемо да разговарамо са грађанима.
Наставићемо да идемо од врата до врата, од места до места, широм Србије, јер студенти побеђују!