Видовдан није једанпут речено, већ вјечно казивање. Он нас изнова сабира око темеља, као што се сабирамо око Хљеба Живота. Он је и молитва и опомена, и путоказ и сведочанство. Јер није Видовдан само прошлост, он је критеријум за будућност. И биће нас, док год Косовски завјет траје у нама.
Већ 637 година мошти Светог кнеза Лазара свједоче његово опредјељење за Царство Божије.
637 година. Није изгубљено док га се не одрекнемо. А пут ка повратку нам показују ове свете руке.
Слава свим јунацима српским од Косова до данашњих дана! И, најприје, слава Богу!
Синоћ заспим слушајући Хисторикаст на Јутјубу,али су алгоритам и аутоплеј имали друге планове.
Јутрос око 5 кроз сан чујем православно појање, помислио сам да сам умро