Погледајте како се мултимедијална дигитална изложба Меморијалног центра Републике Српске креће улицама Менхетна, представљајући документоване чињенице о страдању српског народа милионима пролазника из цијелог свијета.
#LearnAboutSerbianSuffering#UpoznajteSrpskoStradanje
У ЊУЈОРКУ ЗАПОЧЕЛА СВЈЕТСКА КАМПАЊА МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА
По први пут у историји у Сједињеним Америчким Државама, прича о страдању српског народа представља се кроз велику међународну мултимедијалну кампању у самом срцу Њујорка.
Меморијални центар Републике Српске представља међународној јавности кампању „Learn About Serbian Suffering – Упознајте српско страдање“, у оквиру које се 10. и 11. јула одржава покретна мултимедијална изложба са документованим чињеницама о вјековном страдању српског народа.
Покретна изложба 10. и 11. јула саобраћа улицама Менхетна, једног од најпрепознатљивијих и најпрометнијих урбаних центара свијета, чија дневна популација, заједно са становницима, запосленима, туристима и посјетиоцима, достиже готово четири милиона људи. Садржаји кампање приказују се на најпознатијим локацијама Њујорка, укључујући простор испред сједишта Уједињених нација, као и бројне друге локације које представљају симболе глобалне дипломатије, медија и савременог урбаног живота.
На дигиталним екранима приказују се документарна грађа, архивске фотографије и историјске чињенице, праћени QR кодом који посјетиоце води на званичну интернет страницу Меморијалног центра Републике Српске, посебно припремљену за међународну публику.
Свијет познаје Николу Теслу, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, Новака Ђоковића и Николу Јокића. Али, да ли довољно познаје страдање народа којем припадају?
Посјетиоци имају прилику да се упознају са чињеницама о Геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској (1941–1945), страдању више од милион Срба током Другог свјетског рата, систему концентрационих логора, укључујући и чињеницу да је Независна Држава Хрватска била једина држава у окупираној Европи која је основала специјализоване концентрационе логоре за дјецу.
Представљају се и документоване чињенице о страдању више од 30.000 Срба током рата у Босни и Херцеговини, страдању Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, прогону више од 250.000 Срба из Хрватске, страдању Срба на Косову и Метохији, логорима, масовним гробницама, несталим лицима, учешћу страних муџахедина у рату у Босни и Херцеговини, као и НАТО бомбардовању Савезне Републике Југославије 1999. године.
Посебан сегмент кампање посвећен је страдању српске дјеце, са циљем да се кроз судбине најмлађих покаже људска димензија трагедија које су обиљежиле српски народ.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истиче да ова кампања представља најзначајнији међународни искорак Меморијалног центра Републике Српске од његовог оснивања.
„Свијет познаје велика имена српског народа и њихов допринос науци, култури и спорту. Наш циљ је да међународној јавности представимо и онај дио наше историје који је недовољно познат , страдање српског народа.
Дошли смо да документованим чињеницама, историјским изворима и свједочанствима дамо глас српским жртвама. Вјерујемо да свака жртва, без обзира на националност, заслужује истину, достојанство и памћење.
Мисија Меморијалног центра Републике Српске посвећена је томе да културу памћења изведе из локалних оквира и учини је дијелом свјетског дијалога о страдању цивила, људским правима и очувању историјског памћења. Зато покрећемо свјетску кампању „Learn About Serbian Suffering“ са намјером да документоване чињенице о страдању српског народа постану доступне међународној јавности. Уз подршку институција Републике Српске и српске дијаспоре широм свијета наставићемо да развијамо ову иницијативу и представљамо је у другим свјетским центрима“, поручио је Бојић.
Бојић се уједно захвалио Влади Републике Српске, Министарству за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске, Представништву Републике Српске у Сједињеним Америчким Државама, представницима српске дијаспоре, као и господину Александру Саши Јовичићу, који су пружили значајну подршку реализацији ове међународне кампање.
Кампања „Learn About Serbian Suffering“ означава и прво представљање дигиталне базе свједочанстава и архивске грађе Меморијалног центра Републике Српске међународној јавности. Након промоције у мају ове године, база се по први пут представља свијету као јединствен извор документованих чињеница и аутентичних свједочанстава о страдању српског народа.
Кампања је симболично покренута у јулу, мјесецу сјећања на страдање Срба у Средњем Подрињу и Бирчу, као знак поштовања према хиљадама српских жртава рата у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
На данашњи дан 1992. од стране муслимана у Коњицу је убијена породица Голубовић. Петар и Павле Голубовић имали су само 7 и 5 година. Њихови родитељи Ђуро и Власта били су професори у коњичкој гимназији и остали су у том граду, иако је већина Срба напустила Коњиц. Веровали су да су безбедни и да немају разлога за бригу и страх, јер никоме нису учинили никакво зло.
Припадници специјалне полиције су у ноћи 1. јула упали у њихов стан и одвели оца Ђуру, мајку Власту и њихове синове узводно уз Неретву и на 5 километара од Коњица их стрељали.
Игром случаја седмогодишњи Петар је преживео стрељање и када су злочинци отишли извукао се испод тела убијених родитеља и у пола ноћи пошао да тражи помоћ. Дошао је до полицијског пункта у селу Бијела и испричао полицајцима шта се догодило.
Ти полицајци су га изручили истим људима који су убили његовог брата и родитеље, тако да је мали Петар од 7 година по други пут стрељан!
О том злочину дуго се после рата ћутало у Коњицу. Тај мук први је прекинуо муслиман Анис Косовац! Анис је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама, друге вере, дечацима Петру и Павлу, која данас подсећа и опомиње на нешто што никада не смемо заборавити, ни опростити.
И немојте случајно да заборавите да навијате за репрезентацију БиХ на светском првенству у фудбалу...
🇺🇸🇷🇸“The Harvest” is directed by American writer, director, and producer Paul Kampf (Writers Guild of America), in collaboration with Serbian co-director Mladen Šević. Cinematography is led by Radan Popović, an acclaimed Serbian director of photography with over 30 years of experience in Hollywood.
📽️Casting was handled by Karla Hool, one of the most respected casting directors in the industry, known for major projects like Narcos, Gentefied, and American Carnage.
💫The film brings together a notable international cast:
🔸Matthew McNulty (The Terror, Domina, Peaky Blinders)
🔸Angus Macfadyen (Braveheart, Saw III, Equilibrium)
🔸Rebecca Calder (The Alienist, Love & Friendship),
🔸Paul Leonard Murray
Narod koji zaboravlja svoja stradnja, okreće glavu od njih dok se bavi svetskom politikom, osuđen je na gubitak identiteta i naposletku nestajanje. Žetva, film koji svaki Srbin i Srpkinja treba da pogledaju.
Pošto nema nikakve medijske podrške ovom filmu, ne ostaje nam ništa nego da ga sami promovišemo.
Since this film does not receive any media support, we have no choice but to promote it ourselves.
У нас нет другого выбора, кроме как продвигать его самостоятельно...
Nakon osam godina lavovske borbe, pritisaka, opstrukcija i odustajanja glumaca zbog straha za sopstvenu karijeru, film "Žetva" potresna priča o trgovini organima na Kosovu i Metohiji i zloglasnoj "Žutoj kući" konačno stiže pred publiku.⤵️
#žetva#žutakuća#KiM
Meanwhile in the Balkans:
Serbs from Serbia: for Iran
Serbs from Bosnia - Republika Srpska: for USA/Israel
Albanians from Kosovo: for USA/Israel
Muslims from Bosnia: for Iran
Thus:
Muslims from Bosnia are tweeting: Kosovo is Serbia
You can't make this s*it up.
Zapamtili su izdaju i Srbi iz doline Neretve. Večeras sam shvatila koliko bola nosimo u sebi, jecaj se oteo gledajući Tvrđavu. Naklon do poda, ovakvu seriju nismo imali.
Par detalja iz serije Tvrđava:
- Srpsku decu su ustaše odvodili, pokatoličili i svima pisali datum rođenja 10.04.1941., dan NDH...
- Nemac, ubačen u Beograd da rovari kaže onom iz DB-a:
"Ni ne znate šta vas još čeka. Deca vaše dece će vas optuživati za sve i kod nas bežati"...
ИТАЛИЈАНСКА НОВИНАРКА О САРАЈЕВУ:
„Најопаснији снајперисти били су муслимани – истина коју је Запад прикривао”
Италијанска новинарка и публицисткиња Жанин Тоски Марацани Висконти годинама прати Балкан, и посебно оно што назива „највећим медијским фалсификатом рата“ – приче о снајперистима у Сарајеву и феномену који се последњих година назива „сарајевски сафари“. Њена лична сведочења и искуства из опкољеног града осветљавају детаље који су деценијама били систематично скривани од западне јавности.
„Новине су говориле једно – УНПРОФОР друго”
Тоски Висконти се први пут нашла у Сарајеву крајем 1992. године, у делегацији која је допутовала са Елијем Визелом.
Сарајево је било замрачено, авиони су морали да слећу стрмо „да снајпер не би испалио ракету“, а новинарку је изненадило нешто што јој је касније постало кључ у разумевању целе ратне пропаганде.
Док су западне новине свакодневно понављале да „снајпери долазе са српских положаја“, војници УНПРОФОР-а који су их дочекали на терминалу рекли су јој – сасвим супротно:
„Најопаснији снајперисти у граду били су муслимани.”
Тај раскорак између онога што је видела на терену и онога што је Запад пласирао као истину натерао ју је, како каже, да први пут посумња у комплетну званичну нарацију рата у Босни.
Није била једина која је видела да ствари не стоје онако како се представљају – али мало ко је смео да проговори.
Ко је пуцао, а ко је од тога правио спектакл?
У валу сведочења, Тоски Висконти наводи да је већ тада постојала прича међу страним војницима о организованим „лововима“ на цивиле – о странацима који долазе, добијају положај и оружје, и пуцају из чистог хира.
Страни војници су, како каже, причали о случајевима унутрашњих муслиманских јединица које су отварале ватру по деловима града под сопственом контролом због политичких користи, медијских ефеката или као облик застрашивања.
Тоски Висконти не тврди да је све видела својим очима – али сведочанства УН војника, дипломатских кругова и локалног становништва поклапала су се у једном:
слика рата коју је Запад продао није била ни близу стварности.
„Гледали смо исти рат, али као да смо гледали два различита филма“
Новинарка истиче да је већ у првим данима на терену схватила да:
-постоји организовани механизам за подметање кривице,
-медији су једнострано и наручено формирали перцепцију,
-снајперски напади су често били инструмент унутрашњих обрачуна и контроле.
Управо ти моменти – које је касније и филм „Сарајево сафари“ искривио и политички искористио – представљају, по њој, највећу забрањену истину рата.
Прича о тројици снајпериста из Приједора
Своје разумевање „сарајевског сафарија“ повезује и са једним сусретом из 1994. године. Тројица младића – преживели су масакр у касарни у Загребу, где их је њихов муслимански старешина продао за 200 долара.
Када су се после година фронта спремали да поново изађу на положај, рекли су јој нешто што је, каже, одредило њено схватање снајперског рата:
„Не идемо на линију фронта.
Ми смо снајперисти"
Зашто су ове приче важне данас?
Тоски Висконти сматра да се управо преко теме снајпера и „сафарија“ најјасније види како је рат у Босни коришћен као политички и медијски инструмент, а не само као сукоб на терену.
По њој:
Запад је створио симболичку причу у којој постоје само „нападачи“ и „жртве“, муслиманске јединице које су имале унутрашње снајперске групе биле су табу тема, УН војници који су знали истину били су приморани да ћуте, запаљиви наративи служили су за интервенције и политичке преседане.
Управо због тога њена сведочења данас имају посебну тежину – јер долазе од Италијанке коју не могу оптужити за „локалне пристрасности“.
„Коридор” – књига која је настала из потребе да се прекине тишина
Један од разлога зашто је написала књигу Коридор био је, како каже, да да глас причама које су Запад и међународне институције гурале под тепих.
А управо прича о снајперима и лажним медијским наративима стоји у самом средишту њене мотивације.