На данашњи дан, 1937.године догодила се "Крвава литија", дан када су СПЦ и народ одлучно устаоли против политичке одлуке, Конкордата, жестоко сукобили са полицијом и победили. Владика Николај Велимировоћ био је на челу колоне, народ није могао сам, време јединства против издаје
Петрова црква у Старом Расу, данашњем Новом Пазару, из 6. века. У тој цркви се крстио Стефан Немања. Петрова црква је била саборно место и центар Рашке епископије. На сабору 25.марта 1196. Стефан Немања је предао престо свом средњем сину Стефану Првовенчаном и замонашио и узео име Симеон. Након његове смрти у Хиландару 1199. проглашен је за Светог Симеона Мироточивог.
Вукан, најстарији син Стефана Немање, је осећао да престо припада њеме, а не његовом брату, али није могао против оца. Стефан Првовенчани је био ожењен са Ромејском принцезом (термин Византија за Ромејско царство са центром у Константинопољу је измислио Немац у 16.веку и до тада се тако никада нигде није користио) и Стефан Немања је мислио да је због тога за Србију и њене интересе боље да Стефан Првовенчани преузме престо.
Вукан је сачекао смрт оца, па је уз помоћ Ватикана и Угарске 1202. заузео Рас, збацио брата са престола и у том рату међу браћом је опустошена и ослабљена Србија. Ово је искористио угарски краљ Емерик који је тада присвојио титулу Краљ Србије. Стефан Првовенчани се вратио на престо 1204.
Њихов најмлађи брат Растко се замонашио 1192. и узео име Сава. Он је вратио мошти њиховог оца Стефана Немање у Србију 1208. и измирио браћу. Вукан је тада признао Стефана Првовенчаног као краља Србије. Мошти Стефана Немање, Светог Симеона, почивају у манастиру Студеница.
Званична титула свих српских краљева и цара, у свим званичним документима, онако како су сами себе звали и како су се потписивали на свим хрисовуљама и повељама, је била: Краљ самодржац свих србских земаља и поморских. Ово ни дан данас не учимо децу у школама, већ се подмећу титуле које нису коришћене да би се умањио значај српске државе (краљ Рашке итд.).
Ако се питате за реч србски, када је у српски језик уведено накарадно правописно правило једначења по звучности у Вуковој реформи, звучни сугласник б је прешао у свој безвучни парњак п испред свих безвучних сугласника (у овом случају с): Србија, Србин, Срби али Срп-киња и Срп-ски. Вајни стручњаци за правопис су одлучили да неправилан говор у коме људи искривљено звучне сугласнике пребацују у безвучне ради лакшег изговора, претворе у правило. Па уместо срб-ски, под-председник, раз-ставити, правилно буде срп-ски, пот-председник, рас-ставити. Чудо да нису прписали да се каже "наврата" (како се рецимо често среће у Херцеговини) уместо "на врата" или "мајца", уместо "мајица".
Реч самодржац значи независан, самосталан у одлучивању : "држи сам себе". Ова реч се данас практично не користи, већ употребљавамо реч суверен.
Догодило се на данашњи дан, 1998.
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Космету.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у "Орвину", нестао тог 10. јула.
Недељу дана касније, терористи из УЧК, после тродневних борби, силазе из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, после поноћи, напали на куће Костића. Прво су на кућном прагу убили шездесетдвогодишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли, међу њима и 14 Костића.
Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје - троје људи је, под пратњом терориста УЧК, одведено на гробље, да ископају раку. Срби су потерани на сахрану, која је обављена без свештеника и српских обичаја.
Затим су враћени у центар села и постројени. Жене су се поздравиле са синовима и мужевима. Мушкарци су утоварени у камион о одведени у правцу села Оптеруша.
Никада више нису виђени.
У тој акцији УЧК-а од 17, 18. и 19. јула 1998. године, киднапована су 43 Србина, чија је судбина до данас остала непозната.
Ко ће водити Србију?
Годинама режимски медији понављају исту поруку: да Србија не може без једног човека и да је држава јака само онда када је власт концентрисана у његовим рукама. Истина је ипак другачија. Србију, по Уставу и закону, не сме да води појединац, већ институције.
Питања попут „Да ли би ректор Ђокић боље водио Србију од председника?“ су бесмислена, почевши од тога да председник не би смео да води Србију.
Србија није приватна фирма. Није аутократија. Није држава једног лица.
Србију воде институције кроз поделу власти:
Законодавна власт – Народна скупштина.
Извршна власт – Влада.
Судска власт – независни судови.
Сваки посланик у народној скупштини представља само једног од 250 људи, од којих нико не доноси одлуке у име целе државе самостално
И управо је то суштина.
Србији није потребан нови „вођа“. Србији је потребан систем. Систем у којем институције функционишу без обзира на то ко је на власти. Систем у којем се Устав поштује, закони примењују једнако на све, а политика престаје да буде екстрапрофитна професија и постаје јавна служба.
Зато је одговор једноставан.
Ко ће најбоље водити Србију?
Водиће је независне институције. Слободно правосуђе. Народна скупштина састављена од стручних и одговорних људи. Влада која ради у складу са законом, а не по вољи појединца.
То је држава у којој нико није изнад Устава.
И да, такав систем би Србију водио далеко боље од било ког појединца који данас, кршећи дух и слово Устава, покушава да себе представи као незаменљивог.
U Srbiji se duže vreme vodi autošovinistička kampanja za promenu himne.
Umesto Bože pravde-da bude Vostani Serbie. ( ..."pokaži Evropi svoje krasno lice" itd...)
Alergični su i na Boga i na pravdu, a posebno na srpski rod.
Samo hoću da vam kažem na vreme, da obratite pažnju.
Znate li da je ovoj crkvi ubijeno 1700 Srba poimenice kada su ih Hrvati nacisti pozvali na prekrštavanje.
Svi su bili klani u novim odelima.
Svi su otišli da ne bi ispali bele vrane u društvu.
Crkva iz Gline je srušena 1941. a spomenik 1991.
Како год се завршило финале Светског првенства, сви учесници су сагласни око три чињенице:
1) Gibraltar es español;
2) Las Malvinas son argentinas;
3) Косово је Србија.
ЗАЈЕДНИШТВО НЕ МОЖЕТЕ ВЕТИРАТИ
Поводом навода који круже у јавности у вези са писмом Бојане Маљевић и њеним наводним ветом који јој је уложен на студентској листи, ми, студенти у блокади у Нишу, имамо обавезу да се огласимо и разјаснимо ситуацију.
Прво и најважније: апсолутна је неистина да смо ми ставили вето на њено име.
Оно што, међутим, јесте тачно, то је аутентичност њеног писма које је исцурело заједно са овом дезинформацијом. У том писму, Бојана је учинила нешто што би сваки грађанин требао да учини када се не слаже са неким - упутила нам је критику. Желимо да јој се искрено захвалимо на тој отворености.
Наша борба темељи се на правди, демократији и правима сваког појединца. У складу са тим, не бежимо од преиспитивања, јер је прихватање критике једини начин да унапредимо сопствено деловање, покажемо одговорност и ојачамо покрет који заједно градимо.
Нисмо и нећемо насести на режимске малициозне покушаје уношења раздора. Овим путем преносимо свим нашим колегама, суграђанима и саборцима: немојте бринути, студенти су уз вас.
И у праву сте, председниче, Србија је уједињена, на страни студената, и победиће мафију!
Rejtinzi stranaka su najzanimljiviji, ali ne i najvažniji nalaz ovog istraživanja. Zato o njima neću.
Ono što je za mene najvažnije jeste da Srbija danas živi kao dve paralelne stvarnosti. Oni koji se informišu preko provladinih medija i oni koji prate nezavisne izvore imaju gotovo suprotne poglede na iste činjenice. Bitka za demokratiju zato prolazi kroz jednu tačku, a to je pristup pouzdanim informacijama. Baš zato će u ovoj kampanji biti presudna direktna komunikacija sa biračima.