Драшко Станивуковић немушто објашњава своје дружење са Kристијаном Шмитом. Није му као легитиман, а водао га по Бањалуци, јер је то кобајаги дипломатија. Очито није разумио да ономе кога сматра нелегитимним управо даје легитимитет тиме што му је отворио врата Бањалуке. Он је у Шмиту видио могућност да се обрачуна са његовим политичким противницима. Тиме је политичке процесе свео на микрослику, а занемарио макрослику у којој су смјештени Република Српска и њена тешка борба за опстанак. То је непознавање процеса, а не дипломатија. Увлачи Србију у причу, а не разумије зашто Србија нешто може, а он не може. Око лобиста прича глупости, усвојио је сарајевску причу. Потцјењује САД ако мисли да се скидање санкција плаћа. Показао је неспособност да повезује догађаје који су дио јединственог процеса. Зато је искулирао чињеницу да Kристијан Шмит одлази под притиском. Зато што је претјерао! И зато што је неко морао ући у битку коју Драшко не разумије, да би тај што сад одлази, претјерао. Скидање санкција није неки прости уступак појединцима. То је значајно другачији однос према Републици Српској и настојању да сви народи имају исти третман у оквиру БиХ. ТО ЈЕ ДИПЛОМАТИЈА, а не водање Kристијана Шмита по Бањалуци док се он обрачунава са Републиком Српском. Ни о законима није схватио поенту, а прича о њиховом повлачењу. Прича о дипломатији о којој ништа не зна. Управо је Република Српска отворила врата дипломатији и она даје резултате. Да је кадар анализирати, проучио би задњих барем седам мјесеци. Нећу коментарисати ову небулозу коју говори о Дејтонском споразуму и његовим анексима. Зато што овако прича незналица, што Драшко Станивуковић и јесте. Препун флоскула, без икаквог суштинског знања, што се најбоље види по томе како одговара на конкретна питања. Задњи пут сам га коментарисала кад је исијецао мој интервју да би лажирао моје одговоре. Тад је био дјечак који се служио преварантским триковима, за које се, иначе, у свијету одраслих, одговара. Вечерас је показао да је само амбициозни дјечак, препун научених фраза, али које не могу прекрити ни сакрити дефицит знања.
Наша обавеза је омогућимо да се свако дијете правилно развија, учи и израста у здраву и одговорну особу.
Васпитање и образовање нису само дужност школа и наставника, већ заједнички задатак цијеле заједнице, која мора створити услове у којима ниједно дијете неће бити запостављено.
СНСД је обезбиједио комби за превоз ђака Основне школе “Петар Кочић” у Ситници код Рибника, као и спортску опрему и опрему потребну за рад у наставним активностима.
Посвећени смо пружању подршке малим општинама, јер управо тамо живе, одрастају и стасавају најмлађи – они који представљају будућност Српске.
Данас су у Доњу Градину дошли пријатељи, који су поручили да се злочин не смије заборавити.
Хвала пријатељима из Израела, САД, Русије, а посебно предсједнику Србије Александру Вучићу.
Истину о Јасеновцу нико неће моћи да заташка јер српски народ има Републику Српску и Србију, имамо достојанство и нећемо допустити ревизију историје.
Владо Ђајић је дволична особа и фолирант.
Гнушам се лицемјерства и лажног душебрижништва.
А, управо те особине показује Владо Ђајић.
Када смо буџет УКЦ Републике Српске повећали са 80 на 220 милиона, тражио сам да се повећају плате љекара и медицинских сестара, а он да се гради гаража. Он зна зашто му је то било важније од плата колега. Жао ми је што смо попустили и што смо му то дозволили.
Док је био директор, све што је тражио за УКЦ, Влада му је дала.
Тада није предлагао да плате љекара буду 5.000 КМ, имао је прече ствари.
Сада глуми бригу.
Овим је Владо Ђајић показао да није један од нас, ако је то икада и био. Сада сам сигуран да му је СНСД био само параван.