To tako zamišljaju i studenti; nemoj ništa da te čudi. 🤪
Svi su oni uglavnom izgubili kompas, a znanje o tome kako država funkcioniše im je na krajnjem minimumu. Oni se kao bore protiv diktature, ali sanjaju o tome da kontrolišu sve grane vlasti. Nisu mnogo bolji ni njihovi uzori u EU. Liberalima su izbori sve veći i veći teret. Daj da se mi slobodoumni dogovorimo kako ćemo da ukinemo sve što nam smeta.
To što su ti njegovi na ivici cenzusa je zaista odlično. Ali blokaderi nisu. To treba da nas brine. 🫤
Не знам за теорију завере, али имам потребу да реагујем првенствено на део око »сече либерала«. Нажалост, знам шта се тада дешавало баш из прве руке, па можда да кажем коју поводом пар поједностављивања и претеривања из вашег твита.
Тачно је да је Србија '72-ге остала без великог броја водећих кадрова. Лично мислим око 4.000, али било који број у хиљадама, а свакако је реч о хиљадама, јесте озбиљан ударац за сваки систем.
Али, чистка '72. године нема везе са русофилијом; напротив.
Искуство инвазије на Чехословачку 68-ме – када је ЈНА укопавала дивизије на нашим североисточним границама, и када је изгледало да је ��апад СССР-а неизбежан – било је превише свеже да би било ко одједном упао у антизападно расположење. Чак ни Титу то није падало на памет.
Тито јесте у тим својим позним годинама био нешто више окренут СССР-у него раније, али се треба сетитити да је 79-те, пред смрт, на самиту Несврстаних на Куби разбио Фидела кастра – преко кога је СССР хтео да преузме контролу над Несврстанима.
Треба бити опрезан око тога „шта би било кад би било” са Југославијом.
Титова концепција '70-тих има потпуну подршку не само огромне већине народа, него и руководстава свих других република, осим – у некој мери –Македоније.
Уместо стављања тежишта на русофилију ја бих пре свега проблем видео у одустајању од јачег ук��учивања тржишта у привредни систем. Ово је директно водило затварању републичких економија. Додајте томе одлуку из средине '70-тих – да се републике могу непосредно задуживати у иностранству.
Дакле, те '72. године ми имамо нешто преко 2 милијарде долара дуга, а у 81-ву улазимо с дугом од око 19 милијарди долара. Те економске чињенице и недорасли кадрови који су '80-тих испливали на површину – уз изузетно неповољну чињеницу да САД постају једина светска сила – су основни узроци распада Југославије, а не русофилија. Колико год Срби били привржени Русима, Србин у��ек брани своју слободу и државност.
Што се тиче данашње русофилије коју помињете, она је занемарљив феномен – спрам опчињености Западом која многобројне грађане који од ње пате онеспособљава да рационално сагледају последице интензивне прозападне политике коју Србија води више од 25 година. Неки би то назвали неоколонизацијом – рецимо ја – али и ви који прозападну политику подржавате, вероватно видите у каквом нам је стању привреда.
Могуће је да сте у праву, али свакако треба бити опрезан. Моје искуство каже да еуфорија по правилу рађа тешку апат��ју касније, а то увек буде јако лоше за политички живот једне земље. Треба имати у виду да реално ништа нити почиње, нити се завршава овим изборима.
Што се тиче ваше елаборације, ево мог размишљања на ту тему.
• Претходни парламентарни избори су одржани у децембру 2023. године, и оних који су постали пунолетни од тада до данас има максимално 160 хиљада. Ако из те популације на парламентарне изађе 50% – што се иначе никад раније није догодило – ми говоримо о неких 80 хиљада могућих гласача више за опозицију (под условом да 100% њих гласа за опозицију – небитно коју). Тај број не може имати довољан значај за промену власти.
• Могуће је да ће један број оних који су гласали за власт сада бити разочаран, али међу њима је веома мало оних који ће гласати било за бриселску опозицију, било за ту неку као студентску листу. Ти који иду на митинге на силу су и раније у неком проценту гласали против Вучића, па је врло вероватно да на предстојећим изборима то неће урадити у много озбиљнијем проценту него што се десило 2023. године.
• С обзиром да скоро извесно на изборе неће изаћи само једна листа де��ларисана против власти, већ најмање три стварне (и још пар измишљених), излазност уопште не мора да буде велика. Плус ће они који ће бити на про-бриселским листама бити апсолутно неприхватљиви за велики број оних који су заиста против власти, па ће и то оборити излазност.
• Идеја да сви апстиненти који изађу на изборе гласају за једну страну је статистички неозбиљна.
• Број оних који су спремни да гласају без програма, с идејом да једноставно буду против власти, ће отприлике бити исто као и оних који су гласали за екстремно про-бриселске партије пре три ��одине.
Али вероватно најважнији параметар који не узимате у обзир је чињеница да Вучић уопште расписује ванредне парламентарне изборе (ако их заиста распише); зашто би их расписивао ако нема истражиивања која му говоре да побеђује?
Његова истраживања су се до сада увек показивала тачнима. Мислите ли да ће стварно сад одједном тако жестоко погрешити?
Све у свему, ако бисмо причали о редовним изборима, можда бих и могао мало да поверујем вашој елаборацији; али мени се чини да ви говорите о ванредним парламентарним изборима, па не могу. 🧐
Преведите ми, молим вас, те слабости у проценте. Колико ће стандардних процената Вучић изгубити због тих слабости своје листе, и куда ће отићи ти проценти?
Ја мислим да би Вучић требало да изгуби проценте не због ��воје листе, већ због своје политике, али изгледа да се у Србији нити добијају, нити губе проценти због политике, већ углавном због маркетинга – поготово када је маркетинг праћен финансијски.
Коментарисао сам резултате анкете по којој 56% испитаника подржава такозвани европски пут Србије.
Више од трећине тих испитаника вероватно подржава приступање ЕУ, зато што Вучић инсистира на томе да Србија мора у ЕУ. А вероватно знатно више од половине њих не узима у обзир да то морање подразумева да ћемо трајно остати без КиМ. Када бисте их у анкетном питању подсетили на то – многи од њих би одговорили другачије.
Ево инсерта од пар минута, у коме сам то укратко елаборирао:
https://t.co/EOwUqf6dMo
Branko Pavlović komentariše istraživanje po kome 56% građana podržava ulazak Srbije u EU – i objašnjava kako bi se rezultat promenio kada bi pitanje uključilo Kosovo i Metohiju.
https://t.co/QG0Wybvb02
#BrankoPavlovic#Srbija#EU#Kosovo
@bborovic3 Дакле, нема оправдања за оне који су за наставак придруживања Србије ЕУ (СНС), нити за оне који су против тога („неутрални”).
Шта по том питању очекујете од оних које подржавате?
»Потребно нам је да се захвалимо ММФ-у и преузмемо монетарну политику у своје руке и тиме релаксирамо потребу за комерцијалним задуживањем у значајној мери, и потребан нам је план изласка из замке фиксног курса.«
Цитат из: https://t.co/fEeKf0zztM
Слажем се, и делим ваше мишљење да то никако не би требало да буде случај.
Али не делим очекивање да ће студенти то променити.
Првенствено зато што они нису довољно ван утицаја страног фактора, ако су уопште. Ту, наравно, не мислим на студенте по дубини, где има сјајних младих људи, сасвим патриотски оријентисаних (неке и сам добро познајем), већ на нешто што би се могло назвати 'управљачким структурама'. Срећом ни оне нису монолитно под утицајем страног фактора, али рекло би се да то јесу у већој мери него што би се то мени свидело, а можда чак и вама.
А тек ћете видети колико ће под утицајем страног фактора бити они који буду на првих сто места те њихове листе.
Укратко, с погрешне стране очекујете 'спас'.