mirka

[mirka @bbb_mirka]

@MilevaE @good_neighbor Mama❤️

[mirka @bbb_mirka]

@_Kurzschluss_ "da, sluĉajno" 😅

[Zaštitimo Jadar i Rađevinu @JadarRadjevina]

Чувар од праискона, живи фосил и суверени владар влажних рађевских маховина

Док мислимо да шума спава, он стражари и за свој дом бира само најбоље: нетакнуте потоке, здраву земљу и чист ваздух.
Кажу да га стари Словени нису узалуд везали за дажд – кишу која живот значи. Он је тајни знак да је природа још увек жива, чиста и дивља.

Није ми жао, @RioTinto @ukinserbia @EAFergusonUK, даждевњак је овде био много пре вас и вреди више од литијума
Рудника неће бити.

[mirka @bbb_mirka]

@NSVeselko @studentblokade Vidi Veselko, već sam te otpratila.
Nemaš ti više ništa vredno čitanja da napišeš, a da se tiče Srbije.

[mirka @bbb_mirka]

@Introvertna1 Upravo tako. Bas malopre sam jednog sto skiči (kako su to ćorava posla i da gledaju budućnost) otpratila. A bio je tako uvek na protestima..

[mirka @bbb_mirka]

@NSVeselko @studentblokade Ovaj:
https://t.co/gg6HJLVEfs

[Veselko Pešut @NSVeselko]

@studentblokade Manite se ćorava posla, gledajte budućnost.

[mirka @bbb_mirka]

@NSVeselko @studentblokade Ovaj komentar je sraman.
Nepatriotski, nenarodan, stran, tudj.. ko da ga je ubačeni element na kvarnjaka, a kobajagi finjaka spustio.

[Studenti_u_blokadi @studentblokade]

Меморандум о Косову и Метохији.

Ми, студенти Србије, окупљени у Крагујевцу, првој престоници модерне Србије и средишту српске државотворне мисли, свесни своје личне и колективне одговорности и историјског дуга према прецима и потомцима, донели смо овај Меморандум као израз јединствене воље.

1. Косово и Метохија су неотуђиви и саставни део Републике Србије
Ова чињеница није само уставна категорија, већ историјски и морални императив који не подлеже преговорима о суштини.
Очување уставног поретка Србије на простору Косова и Метохије темељ је опстанка српске државе и залог праведног мира у региону.

2. Косово и Метохија нису само простор они су компонента српског националног идентитета.
Као град у којем је утемељена модерна српска државност, Крагујевац баштини дужност да буде чувар заветних вредности које су никле на Косову и Метохији, не само на крвљу натопљеном бојном пољу, већ и на духовном обзорју са којег нас и данас обасјавају призренске цркве, пећке припрате, бањско злато и стубови грачанских сводова. Без Косова и Метохије, наш културни и историјски код губи своје извориште и смисао.

3. Као зрео и историјски народ, свесни смо да се питање Косова и Метохије не може решавати у изолацији, већ искључиво унутар сложених токова међународне заједнице. Србија мора активно и конструктивно арађивати са свим релевантним међународним организацијама, препознајући их као незаобилазне партнере у проналажењу најадекватнијег и одрживог решења у оквиру свог Устава. Наш циљ је модел који ће, уз доследно поштовање међународног права осигурати мир, безбедност и пуну заштиту права за народ који живи на овој територији.

4. Питање Косова и Метохије тиче се сваког грађанина ове земље.
Наша веза са јужном покрајином не произилази искључиво из својства држаоца пасоша Републике Србије, већ из суштинског својства чиниоца српске историје и културе. Сваки појединац, као носилац колективног сећања, има дужност да допринесе очувању ове духовне и културне баштине, која превазилази границе административних докумената.

Овај Меморандим служи као подсетник да је наша борба за Косово и Метохију истовремено борба за наш образ, нашу културу и нашу будућност у породици равноправних народа света.

Са овог места, из срца Шумадије, поручујемо да је очување Косова и Метохије заједнички именитељ свих наших настојања.

[Zaštitimo Jadar i Rađevinu @JadarRadjevina]

Бопал као путоказ - профит изнад живота, тада, сада и овде

Америчка хемијска фабрика у Индији испустила је токсични гас у поноћ. Двадесет пет хиљада људи је умрло. Извршни директор се повукао у Хемптонс. Сигурно сте већ посмислили на Бопал и Индију? И у праву сте.
Катастрофа се десила у хемијској фабрици Јунион Карбајд (Union Carbide) у Бопалу, у Индији, 3. децембра 1984. године, када је 27 тона гаса метил-изоцијаната исцурило из фабрике пестицида у власништву америчке компаније Union Carbide Corporation.
Гас је пекао очи, разарао плућа и ослепео преживеле. Становници су боси трчали кроз мрак без икаквог система упозорења. Пет стотина хиљада људи било је изложено гасу.
Извршни директор компаније Јунион Карбајд, Ворен Андерсон, ухапшен је у Бопалу, пуштен након шест сати и пребачен кући владиним авионом. Индијски захтев за екстрадицију остао је без одговора 30 година.
Андерсон је умро 2014. године уживајући у пензији у Хемптонсу. Компанија Дау Кемикал (Dow Chemical) купила је Јунион Карбајд 2001. године и прогласила ствар правно затвореном.

Лоше одржавање и занемаривање сигурносних протокола у фабрици, а све како би се уштедео новац, били су главни узрок "несреће". Жртве никада нису добиле одговарајућу одштету, нити је руководство компаније сносило пуну кривичну одговорност.

У корпоративном свету се од Бопала до данас променило неколико ствари, углавном у козметичком смислу - метафорички и буквално. Уведени су нови протоколи и прописи - на папиру и у електронском облику, као нпр. концепт ESG (Environmental, Social, and Governance), тј. заштита животне средине, социјална одговорност и корпоративно управљање. Уживо их готово нико није видео и сви ти спискови лепих жеља којима корпорације воле да се заките на крају послуже за еколошку манипулацију, односно green washing - компаније тврде да јесте и да ће све бити у најбољем реду зато што тако пише у њиховим фасциклама и то је све.

Али све оно што се десило у Бопалу, од игнорисања сигурносних протокола ради уштеде, па до тога да одговорни никада нису изведени пред лице правде, до данас је остао модел по којем велике корпорације функционишу.
По закону, оном корпоративном, основни циљ сваке корпорације јесте да остварује ПРОФИТ својим акционарима. Корпоративно право (мада би стварности много више одговарало да га назовемо сила), конципирано је тако да штити како компанију, тако и појединце унутар ње. Када компанија направи штету, она плаћа казну из свог буџета (који је често осигуран), док људи који су доносили одлуке ретко завршавају у затвору, готово никад. Они се третирају као "заступници" који су радили у име фирме, а не као појединци са кривичном одговорношћу, што у стварности јесу.
За многе велике компаније и милијарде долара казне су само "трошкови пословања".
Након изливања нафте у Мексичком заливу (BP, Deepwater Horizon), компанија је платила огромне суме, али је наставила да послује и остварује рекордне профите. Систем је постављен тако да је казна довољно велика да умири јавност (такође ретко), али недовољно велика да заиста угрози опстанак корпорације или промени њен начин рада. Ако је потенцијални профит од кршења прописа већи од казне коју ће можда платити након десет година суђења, они ће свесно ићи у ризик. То је чиста математика, а не случајност.

Затим, корпорације имају неограничене ресурсе за адвокате који могу да развлаче процесе деценијама (као што је био случај у Бопалу). Жртве, с друге стране, немају ни времена ни здравља да чекају 30 година. На крају се све заврши "вансудским поравнањем" где компанија исплати одређену суму, али званично не признаје кривицу што је кључна реченица у скоро сваком великом спору. Појединац или локална заједница немају ресурсе да се боре против правних тимова који вреде милијарде. О томе је сулудо и размишљати.

Када америчка или европска компанија направи катастрофу у "земљама у развоју" (ту смо и ми, сетите се да су све ове компаније овде "инвеститори" у наш развој :) ), оне користе рупе у закону. Одговорност се пребацује на локалну филијалу, а не на матичну компанију у Лондону или Њујорку.

Савршен простор да се одговорност загуби.

Корпоративна одговорност је скуп илузија сачињен од студија, стандарда, сертификата, извештаја о одрживости и сличних празних прича које служе као правни штит за корпорацију, а не као гаранција сигурности за народ и природу јер ето, они су имали студије, десио се људски фактор или још боље - "акцидент". Осмишљени су тако да пребаце кривицу на "непредвиђене околности" или "индивидуалну грешку радника", чувајући систем нетакнутим.

Почела сам текст са Бопалом, али корпоративни образац "профит сада-последице никада", остао је непромењен и томе сведочи превише примера. Ево неколико: изливање токсичног муља у Мађарској 2010, пуцање бране на јаловишту на Столицама 2014. - Фармаком, пуцање бране Фундао и изливање јаловине у Бразилу 2015, опет пуцање бране Брумадињо у Бразилу 2019. и опет изливање јаловине, изливање нафте деценијама у делти Нигери - Shеll и тако даље.

Сви ови случајеви имају нешто заједничко:
1. Сав новац иде акционарима, а сав ризик (смрт, болест, уништење природе) сносе грађани.
2. Држава је саучесник. Државни органи се постављају као услужни сервис према корпорацијама. Има више комбинација ко-коме-колико, најчешће директна корупција, а ту је и колонијални положај.
3. Нико не сноси одговорност. Чак и када убију стотине људи, корпорације настављају да постоје под истим или новим именом.

Бопал није био изолован инцидент, већ је постао стандардни оперативни поступак у случају када ствари крену по злу. Исти поступак би важио за Рио Тинто и све друге компаније. Нису ли челници Рио Тинта из Папуа Нове Гвинеје збрисали тако што су само сели у авионе и отишли остављајући за собом уништену природу и грађански рат. Профит су понели.

Правно посматрано, једини стварни помак, мада недовољан, јесте увођење концепта Екоцида (уништавање природе као злочин против човечности) у међународно право. Неке земље почињу да усвајају законе који омогућавају да се директорима суди лично за еколошке катастрофе. Зашто би и овај помака, премда значајан, био недовољан? Зато што ниједан закон не може да оживи мртву реку, отровану земљу или људе који су већ сахрањени.

Стога, наша једина шанса да сачувамо ово живота што још има у Србији јесте превенција: нема рудника - нема катастрофе.

[Shalter Ego @Tochkonja]

Kakva fotka! Beograd, aero snimak sa početka pedesetih godina XX veka...

[mirka @bbb_mirka]

@Perodeformero4 @n1srbija Jeste, u pravu ste. Moj previd.

[mirka @bbb_mirka]

@udo_brinkman Ne vredi, sledeće pitanje će biti: koji horoskopski znak ima najbolje sise

[mirka @bbb_mirka]

@NekaJelena Nećemo preterivati:)
Jednom godišnje se da izdržati

[mirka @bbb_mirka]

@NekaJelena Moja frizerka razumela kad joj rekoh: - ošišaj me tako, da kad izadjem, izadjem sa dužom kosom nego što je sad.

[nemiposmatrač 🇷🇸🇪🇺 @mavkoo]

Kakva jedna prelepost BRAVO 💪💪💪

[mirka @bbb_mirka]

@udo_brinkman E moj ti.. ti si zgotovljen:)

[mirka @bbb_mirka]

🤗

[Блокада ПБФ @blokada_pbf]

Дошли смо и овде да мало блОКАДИМО

[mirka @bbb_mirka]

@SnezanaMolnar Auuuu🥰
Predobro!