Čedomir Herceg

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

Izbori u Srbiji 2026- "crni labud" događaj.
Pobjeda Studentske liste bi mogla počistiti skoro čitav politički establišment sa scene, vlast i opoziciju. Nešto što se demokratski da ja znam nikada nije desilo, samo revolucijom. Zato me brinu dani posle izbora.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@PredragBrajovic Da dodam. S obzirom na nečasno ponašanje većeg dijela ovih opozicionih profi političara, koliko primjetim u javnosti se previdja politički momentum u kome se Srbija nalazi sa ovim izborima, dok glasači će to itekako razumjeti.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@PredragBrajovic Kao što je i sam Studentski pokret bio "crni labud", zbog događaja u zadnjih 10 dana vi ste u pravu kada kažete da su sva istraživanja oko izbora nevažeća već samo različiti psy-op pokušaji.
Samo hrabro, jako i fortuna istorijskog momenta će da odradi svoje.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@PredragBrajovic @alexandarsa Preteška riječ. Samo iritiraju hvalospjevi ovim Evropskim igrokazima dok nam energenti idu u nebo, ne mogu nigdje ni na šta od toga da utiču a tamo gdje mogu, kao u Srbiji, ljudi će da izvise kao onomad u Belorusiji i završe po zatvorima.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@studentblokade Odlična prilika. Ima vas dovoljno da napravite lažnu online kampanju za lažne liste ispred "studenata koji žele da uče" u zadnjih 15 dana kampanje. Ciljna grupa da budu neodlučni koji više naginju vlasti. Neka ih onda oni sami razotkrivaju.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@PredragBrajovic @serbiaireland Kad krene sledece ledeno doba ili kakvo drugo ekstremno vrijeme da se cuvaju zaposleni u CERN-u...

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@Shayan86 2018. semis all over again. Unbelievable.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

Mogao bi biti izborni spot Željke Cvijanović.
Vukanović će, ako bude forsirao a jedini je koji je otvoreno kritikovao užase u Gazi, samo na ovoj temi imati 100.000 glasova.

[Muhammad Mazen @mhmd_s09]

One of the most brutal scenes in human history has been leaked.

An Israeli soldier filmed this clip using a drone camera while proudly boasting about the destruction of all homes in Gaza.

A moment the world must never forget.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@sinisavukelic Realno gledano nijedna vlada koja nasledi ovaj ekonomski inferno, ako bi krenula po zakonu i popravljati situaciju, ne može politički preživjeti. Iz iskustva BL jasno je kuda će DS ići. Sa slabom većinom bez velike moći manervisanja i to je prihvatljivije od jos jedne SNSD vlade

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@alexandarsa Valjalo bi usput pomenuti i glavne zaštitnike toga režima: Macron, von der Leyen, EU birokratija...

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@BioSamBan @Vukan79 Sve tačno, užas je ovo u BL. Evo da ne ulazimo u politiku dalje, nikome bolje od vas lično nije jasnije da za bilo kakav pomak nam ne treba novi predsjednik ni premijer već tužilaštvo,nekoliko vrhunskih pravnika koji će preuzeti rizik čišćenja. Kad ce se to desiti pod Dodik i co

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@BioSamBan @Vukan79 Bilo kakva dinamika je potrebna i bolja od ove kartelske baruštine na periferiji Evrope. Lažni ponos i etiketiranje (ćaci, prava opozicija) nas tu drže. Kao što je u Srbiji potrebno široko okupljanje ( proEU, branitelja Kosova i nosioca loknastog Isusa) da bi režim pao i ovdje je

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@alexandarsa Ali real satisfaction dolazi iz činjenice da je pro-Ukraine Biden administration na svaki način sprečavala napade na teritoriju Rusije po savjetu svojih političkih"naučnika", a pro-Russia redneck Trump administration je to dopustila i sad gledamo ovo.

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

Ko se lača mati ...
https://t.co/gJd7UADP3N

https://t.co/bik1YrpO2L

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

Apocalypse now

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

@alexandarsa Način na koji upravo on održava režim u Srbiji u životu( zbog dilova da francuske firme izvode javne multimilionske radove) ne ulijeva baš previše nade.

[Predrag Brajovic @PredragBrajovic]

о роману Светислава Басаре
ЂИНЂИЋ: УБИСТВО КОЈЕ СЕ ПОНАВЉА
(Пажња: само за старије од 50 година)

Не, није Басара прешао у porno* индустрију, да читаоцима понуди фото роман с голишавим сликама, него је написао дело које преобилно реферише на поједине личности и догађаје из новије српске историје, и тиме читаоца ставио пред искушење (и благослав?) да се довија да растумачи о коме је и чему реч. Чак сам и ја, одвајкада као пратилац уроњен у политику, у првом покушају читања дигао руке од романа јер нисам успео да дешифрујем ко се налази иза појединих ликова, да бих му се тек касније успешно вратио. Заиста, заиста вам кажем, ако немате 50 и више година, или, добро, можда стармалих 45, најмање 40, овај роман указаће се као она заостала острига у тањиру која се није отворила.

Басара, као што сам наслов романа говори, исписује Ђинђићеве мемоаре с ону страну гроба, дајући самом Ђинђићу прилику да опише и растумачи пропадање Србије у данашњи и јучерашњи политички беут. Као стари ма��стори, тај онострани Ђинђић у перо диктира своју исповест писару Берхтолду, из перспективе и тачке властите смрти, у коју су се стекле и оне претходне две деценије али и године после ње, и целокупна модерна српска политичка историја. Басарин Ђинђић: мемоари… је пандан Доктору Фаустусу Томаса Мана, у ком узлет, пропаст и смрт генијалног композитора Адријана Леверкина испричани гласом његовог пријатеља Серенуса Цајтблома казују и разлажу пут у слом немачког друштва и фашистичке Немачке. Добро, Немци имају Томаса Мана, ми Светислава Басару: то нам је што нам је.

Склон сам да верујем да је ово најзначајнији Басарин роман. Зашто? Рецимо, у њему су се напокон посложиле све тезе и перспективе кроз које Светислав Басара гл��да на савремену Србију, толико и тако да је могућно замислити и предвидети свако друго његово будуће дело? (Ово је вероватно претеривање, али мислим да разумете на шта циљам.) Догађаји и јунаци у њему уклапају се са таквом хируршком убедљивошћу, да постаје видно оно што Басара хоће да каже: Зоран Ђинђић је морао бити убијен. А ко га је убио? Па, поред непосредних починилаца, убили су га Ћосићи, Тијанићи, УКС, завичајни песници-академици на раду у државној безбедности, задригле ЈНА главурде, светосавске трибине и косовска нарицања, креманско пророчанство и удружење пчелара. (Откуд ови последњи? Отуда јер су сви у Србији били саучесници убиства тог човека, који је у трену смрти имао 7% по��ршке у народу, а ујутро се, мртав, пробудио са 97%. Прекасно.)

Гледајући у Србију крајем осамдесетих, комунистички генерал Коча Поповића у свом дневнику је записао да су “башибозлук, багра и брабоњци устали да обнове Душаново царство”. Те речи су често понављани мото Басарине књиге, констатација да су тада плитки национализам и аљкави, ментално штрокави Србенда постали најмоћнији делатници историје Србије. На њеним границама, парафразирам писца, с падом Берлинског зида освануо је фантом слободе, неко ко ће Србенду ослободити од рђаве менталне матрице у ��ојој туђи свет гледа као непријатеља, будућност као проклетство, а слободу као казну. Авај, Србија се одбранила од те пошасти.

Наша отаџбин�� данас понавља обрасце 80-их и 90-их. Славна историја у њој се приказује још славнијом до отужности, она срамотна без стида скрива и уклања, живи се и размишља у маглама BRICSA, мајчице Русије и “посебног пута” који је историјски додељен Србији, док “просвећена” мањина зелотски и једнако накарадно навија за Европу и модерни свет. Као некад, личности из јавног и културног живота стварају болесну атмосферу и неснађену Србију, са грозничавим халуцинацијама и химерама о властитој величини и историјском задатку. Оно што нарушава ову басаријанску слику из недавне Србије данас потиче од сила технологије и картографске случајности, да смо ипак усред Европе и да интернет не признаје државне, републичке и покрајинске границе. Садашњи фантом слободе је витални, жилави електронски диверзант за ког географске међе не постоје.

Басарин роман се неприродно брзо окончава и сјури према свом крају, као да је аутору дозлогрдило да даље пише о задатој теми, и гледа само да попуни број страница до за роман комерцијално потребних 200+. Отуда у његовом финалу затичемо причу о неапокрифним полним подвизима једног нашег председника (не, није Тома Николић нити Војислав Коштуница) и сличне епизоде. Привлачност Басарине прозе долази баш отуда што онај 50+ читалац препознаје ликове и догађаје из романа, те и сам постаје његов учесник, окаснели воајер и сведок. Крунски сведок био је, каже Басара, ипак баш свако од нас, који је тог 12. марта 2003. година апостолски потврдио пресуду: Зоран Ђинђић мора бити убијен. Јер његова насилна смрт је математички исход познатих и скриваних силница српске историје, помоћу балистичких табела прецизирана тачка у којој се сусрећу Милошево убиство кума Карађорђа, Милошевићево убиство кума Ивана Стамболића, метак за краљицу Драгу и оба краља Александра, смрти Славка Ћурувије, Оливера Ивановића, Владимира Цвијана или Мише Огњановића, злочини из Сребренице и Вишеграда, батине за студенте и Ђиласових 619 милиона… и свашта може у тај метак и у ту смрт да стане, и није, на жалост, омеђено тренутним или ондашњим временским видокругом.

Када тог 12. марта Зоран Ђинђић крене у влад��, њега довозе на властито стрелиште а читава Србија је публика његове смрти, са унапред плаћеним улазницама. Ђинђић је морао бити убијен, како би га после три дана грађани са сузама испратили, али истовремено и одахнули: ништа у Србији неће морати да се мења.

Којег ћемо Ђинђића сутра убити?

* честити басаријански српски домаћин не зна шта је то porno индустрија, па се зато та реч мора писати туђим писмом, на српском она не постоји

(текст објављен у Danasu, 16-17. мај 2026)

[Čedomir Herceg @cedomirherceg]

Rukovodstvo Elektroprivredu Republike Srpske je pretvorilo u kriminalno preduzeće. Posle tri mjeseca nenormalno visokih računa struje pošaljem dokaze greške popisa, oni naprave korekciju 100 KM i opet ovaj mjesec uvećaju račun za skoro duplo kw nego što je potrošeno. Dokle ljudi!