Сунце над Бањалуком, град који не стаје и људи око нас који потврђују слику Српске какву желимо и градимо: ведру, сложну, усправну.
Ово је наша земља. Наша Бањалука. Наша Република Српска. И сваки њен камен, свака њена улица и свако њено јутро припадају народу, који је никада није престао вољети.
Бескрајно сам захвалан народу који је препознао и наградио сваку борбу које се нисмо уплашили и сваку побједу коју смо заједно са нашим народом извојевали. А дан је сунчан, небо ведро - као да и сама Српска каже: идемо даље, у нове побједе.
Живјела Бањалука. Живјела Република Српска.
Хвала грађанима Републике Српске који су нам указали повјерење и били уз нас. Више од 120.000 људи прошло је кроз наше скупове - то је снага народа и потврда политике коју водимо.
Заједно с коалиционим партнерима имаћемо двије трећине у Народној скупштини Републике Српске. Наши политички ставови се не мијењају: дали смо завјет народу и наставићемо да радимо за добробит Републике Српске и свих њених грађана.
Постоје грађевине које нису само зидови и камен. Оне постају стубови државности, мјеста на којима се вријеме, институције и идентитет једног народа спајају у једну причу.
Палата Републике је управо то. Подигнута 1936. године, прошла је кроз различите епохе, ратна разарања, обнове и промјене намјене, а од 2008. године званично је сједиште предсједника Републике Српске. Данас је један од препознатљивих симбола њеног институционалног живота.
Зато изложба "Палата - кроз врата времена: од Хипотекарне банке до Палате Републике" није само прича о једној згради. То је прича о континуитету, трајању и институцијама које дају снагу и озбиљност државности.
Јер држава не живи само у законима и одлукама. Живи и у мјестима која памте њену историју и свједоче њеном трајању.
Ово су први избори од Дејтона без високог представника у БиХ.
То је побједа Милорада Додика. И народа Републике Српске.
Наш народ ће у недјељу гласајући за Жељку Цвијановић и Саву Минића потврдити ту побједу, или гласајући за друге изабрати повратак високих представника и отимање имовине Републици Српској.
Не смијемо никада заборавити да су у јеку њихових најјачих напада на Републику Српску, Драшко Станивуковић, Јелена Тривић и Маринко Божовић примали, угошћавали, ишли им на ноге и уважавали Кристијана Шмита и Мајкла Марфија и од њих тражили да, мимо народне воље, уклоне Милорада Додика.
Не смијемо заборавити ни да је Бранко Блануша у сарајевским студијима обећавао да ће питање тзв. државне имовине рјешавати у институцијама БиХ, чиме је директно пристао на отимање имовине Републике Српске. Јер сви знамо да онај ко се за грунт пита, да је грунт његов.
Република Српска је побиједила и Шмита и Марфија, са себе скинула окове санкција, отворила многа врата широм свијета и налази се само на корак до коначног политичког, дипломатског и економског тријумфа.
Сигуран сам да ће наш народ то препознати и подржати и да никако неће гласати за пораз Републике Српске.
Живјела Српска!
У јуну сам у Палама рекао да ће се СРНА вратити тамо гдје је настала. Данас се то обећање испуњава.
Пале нису само адреса. Оне су дио темеља Републике Српске, мјесто на којем су у најтежим временима настајале и чуване њене институције. А СРНА је од првих дана била свједок и хроничар стварања Републике Српске.
Зато повратак агенције СРНА у Пале није само пресељење сједишта. То је повратак коријену, поштовање према људима и мјесту из којег је почела једна велика државотворна прича.
Знамо гдје смо почели и куда идемо.
СРНА се вратила кући.
С тугом сам примио вијест о смрти Биљане Плавшић. Њено име остаје уписано у историју Републике Српске - као име жене која је припадала генерацији која је у најтежим временима градила прве институције, прве темеље и прву свијест о томе да српски народ мора имати сопствени институционални оквир у којем ће сам одлучивати о својој судбини. То је генерација којој дугујемо свијест и одлучност да као народ ударимо темеље вјечности Републике Српске.
Својом појавом, образовањем и одлучношћу показала је да у пресудним тренуцима нема мјеста колебању. Била је ту када се Република Српска рађала, када су се доносиле одлуке историјске тежине и када је требало заступати политички положај српског народа пред свијетом.
Њен одлазак је још један подсјетник на вријеме борбе, одрицања и великих изазова на путу стварања Републике Српске. Вријеме које је обликовало судбину нашег народа и које не смијемо заборавити.
Породици Плавшић изражавам искрено саучешће. Нека почива у миру.
СРНА сутра званично почиње рад у новим, модерно опремљеним просторијама на Палама, чиме се, одлуком Владе Републике Српске и на иницијативу предсједника Милорада Додика, враћа у своје изворно сједиште.
https://t.co/K0PIgdNdvj
Два питања за Бранка Бланушу.
1. Ако Блануша тврди да састанак са Додиком није био тајан и конспиративан, зашто је онда његов правни тим поднио кривичне пријаве против оних који су о том састанку упознали јавност?
Или Блануша ипак нешто крије?
2. С обзиром на то да је тврдње о дезертерству, као и кривичну пријаву коју је због тога против њега тадашње Министарство одбране Републике Српске поднијело у октобру 1995. године, Блануша демантовао печатом у војној књижици у којој је само потврдио да је свој ангажман у ВРС окончао још у јулу 1995, питање је гдје је био када је падала Република Српска Крајина, када су падали Дрвар, Гламоч, Грахово, Мркоњић Град, Шипово, Сански Мост, Јајце... када је протјеран највећи број Срба и погинуо велики број војника ВРС?
Гдје је био Бранко Блануша када је Србима и Републици Српској било најтеже?
У Кремљу сам с предсједником Русије Владимиром Путином потврдио да цијена гаса за Републику Српску остаје иста.
Разговарали смо и о проширењу сарадње са Ваздухопловним заводом "Орао" из Бијељине. Руска страна ће нам показати одређене могућности за наставак и проширење тог посла.
Ово је био мој 29. састанак с предсједником Путином. Потврдили смо сарадњу на политичком, економском и свим другим пољима. Русија остаје привржена партнерству са Републиком Српском, без застоја и институционалних сметњи.
Потврђено је и опредјељење за наставак сарадње у гасном сектору, укључујући и изградњу гасних електрана.
Данима ме зову да прокоментаришем изјаву Бранка Блануше о сусрету са Додиком.
Нису нам уопште битне Бланушине изјаве и чињеница да не говори истину, битно нам је само да се држи договора.
Толико.
Састанак с представницима Руске академије наука, који је предводио њен предсједник Генадиј Красников, био је прилика да разговарамо о даљем јачању научне сарадње Републике Српске и Руске Федерације.
Посебну пажњу посветили смо сарадњи научника из области медицине, размјени знања и искустава, као и заједничким пројектима који могу донијети конкретну корист нашим грађанима.
Са катедре МГИМО-а, институције која је деценијама ковала руску дипломатску елиту, послао сам јасну поруку: пријатељство Републике Српске и Русије није само историјска успомена - оно је стратешко опредјељење за будућност.
Српски и руски народ су братски народи. То није фраза - то је чињеница потврђена вијековима. На нама је да ту чињеницу претворимо у још чвршће везе: у заједничке пројекте, студентске размјене, инвестиције, енергетску сарадњу. У све оно што грађани могу да виде и осјете.
Посебно сам поносан што Русија има радну групу за сарадњу са Републиком Српском. То је порука да Москва разумије ко смо и поштује нас као равноправног саговорника. А ми то умијемо да цијенимо.
Република Српска зна ко су јој пријатељи. И пријатељство се не напушта, оно се чува када је тешко. Русија и Република Српска својим односом то доказују.
НЕМА ПРАВДЕ СА ОНИМА ЧИЈИ СУ ЈЕДИНИ ПОЛИТИЧКИ ПОТПИС СКРИВАЊЕ И ЛАЖ
Бранко Блануша је кандидат за предсједника Републике Српске којег су очигледно савјетовали да константно бјежи и да се скрива од јавности, камера и предизборних дуела. Да се скрива од сваке ситуације у којој би морао одговорити на било које питање или рећи било шта осим унапријед написаних говора и испразних порука.
Он је једини кандидат за којег су процијенили да ће више политичке користи имати уколико га нико не види и не чује.
И као такав би да буде предсједник Републике Српске?!
Ова стратегија није без основа, јер још нико није успио у тако краткој политичкој каријери направити овако опширан списак превара и лажи.
Бранко Блануша је до сада слагао:
- СДС и цијелу опозицију - представљао се као бескомпромисни противник Додика с којим нема разговора, а онда отишао Додику на ноге да од њега тражи услугу.
- Вукановића и Петровића - тражио им подршку уз обећање да се Божовић неће кандидовати.
- Божовића - обећао му да ће убиједити Вукановића да одустане од кандидатуре.
- Станивуковића - обећао му кандидатуру за премијера уколико одустане од кандидатуре за предсједника Републике, а од чега нема ништа.
- Борце ВРС - тврди да има чисту ратну биографију, а против њега постоји пријава за дезертерство, показао Војну књижицу којом је само потврдио оптужбе да је ВРС напустио још у јулу '95.
- Народ Републике Српске - у Сарајеву рекао да Парламентарна скупштина БиХ треба да донесе одлуку о тзв. државној имовини, а након повратка у Бањалуку тврдио да то није рекао, иако постоји снимак његове изјаве.
- Цјелокупну јавност - тврди да се у вријеме власти СНСД-а нигдје не може ништа постићи уколико ниси члан владајуће странке, а он лично био декан факултета.
- СДС, СНС и ПОЛИГРАФ - из СНС-а Адама Шукала прешао у СДС, а из којег је затим прешао у владајући ПОЛИГРАФ, па се послије потопа на изборима вратио у СДС.
И за крај, слагао је чак и Бранка Бланушу - иако је тврдио да жели бити кандидат за предсједника, послије убјеђивања и понуде Драшка Станивуковића, лично гласао и лобирао код других против самог себе.
Потпуно сам сигуран да ће народ Републике Српске у недјељу 4. октобра ставити тачку на ову краткотрајну, али никако малу серију обмана, скривања и лажи. Доста је било.
У Источном Сарајеву сам, заједно са Савом Минићем, разговарао с амбасадором Руске Федерације у БиХ Игором Калабуховом. Истакли смо висок ниво сарадње и разумијевања. Амбасадора смо замолили да jош једном пренесе честитке предсједнику Путину на успјешно спроведеним изборима и на још једној величанственој побједи Јединствене Русије. Русија данас посебно показује оно што смо и ми овдје научили - да народ не може бити поражен када зна ко је, када чува своју вјеру и када има лидера којем вјерује.
Задовољство нам представља чињеница да Русија има посебну радну групу за сарадњу с Републиком Српском у свим областима и на свим нивоима. То је јасан знак да Москва разумије и поштује равноправност народа овдје, за разлику од оних који су годинама радили и подстицали мајоризацију у корист Бошњака, гурајући Србе у подређен положај. Разговарали смо о састанку ове радне групе, који ће бити одржан на Јахорини.
Истакли смо нашу пуну подршку циљевима специјалне војне операције. То је још један историјски допринос руске снаге рушењу хегемоније центара моћи који су хтјели да униште Русију као брану породице, традиционалних вриједности и хришћанства. Преварили су се и то се јасно види. Русија побјеђује сву војну моћ Запада предату у украјинске руке, а широм Европе и свијета јачају снаге здравог разума, политике засноване на хришћанским вриједностима и одбрани породице, које одбијају социјалне, вјерске и политичке експерименте над својим народима.
Задовољан сам што ће разговори Руске Федерације и Републике Српске бити настављени на највишем нивоу у најскоријем могућем року. Пријатељство са Русијом није ствар дневне политике - то је стратешко опредјељење слободне и поносне Републике Српске.
Колико празних ријечи да би прикрио једно једноставно "НЕ СМИЈЕ"!
Тужно је да је некоме ко се нуди да буде први међу нама заправо једина тактика та да нико нико не чује и не види - КОЛИКО ОН НЕ ЗНА.
Нека се Блануша настави играти жмурке, а Минић нека настави водити Републику.
Срби и Јевреји су браћа по историји и браћа по будућности. Иза оба народа стоји једна ријеч: борба. Борба за право да постојимо, да памтимо, да се не извињавамо због властитог опстанка.
https://t.co/wLBl5r5ei3
Република Српска мора да остане своја и слободна. То је завјет генерација које су се бориле да српски народ на овим просторима сам одлучује о својој судбини.
Не тражимо ништа туђе и никоме не оспоравамо његова права. Али нећемо дозволити ни да нама одузимају наша права, идентитет и слободу.
Српска ће бити јача што више будемо чували своје јединство, своје националне вриједности и везу са Србијом.
Јака Србија значи снажнији српски народ, а снажна Република Српска значи сигурну будућност нашег народа.