МАНИПУЛАЦИЈАМА СЕ НЕ СМИЈЕ ПОБИЈЕДИТИ ВОЉА НАРОДА!
Сви знамо шта се десило на пријевременим изборима за предсједника Републике Српске. На основу записника, бројева са терена и паралелних резултата, јасно је да је професор др Бранко Блануша стварни побједник, али оно што је народ изабрао – неки поново покушавају да прекроје.
Прекиди у уносу, „нестали“ листићи, неподударање потписа и гласачких листића, сумњиви скокови гласова у касним сатима… све то су механизми који немају никакве везе са демократским изборима. То су механизми страха и уцјена.
Ипак, једна ствар се јасно види: тамо гдје је народ чувао своје гласове – истина је побиједила. Теслић, Бијељина, Бања Лука, Источно Сарајево, Приједор, Модрича, Шамац, Лопаре, Прњавор и многа друга мјеста показала су шта значи организованост, упорност и одбрана изборне воље. Многа мјеста у којима је режим био неприкосновен су опасно пољуљана. Хвала сваком човјеку који је стао уз истину.
ШТА ДАЉЕ?
Нећемо стати. Нећемо се помирити са неправдом и нећемо дозволити да се воља народа брише.
* Покрећемо све правне кораке, у Републици Српској и на међународном нивоу. Не одустајемо од побједе професора Блануше.
* Јачаћемо контролу изборног процеса у сваком мјесту за све будуће изборе уз увођење скенера и биометријске контроле, јер се показало да тамо гдје смо присутни – крађе нема.
* Чуваћемо јединство опозиције, јер је ово борба свих грађана, а не једне странке или појединца.
Све што се дешава је доказ да се систем плаши промјена, а кад се власт плаши народа, онда је јасно да промјене долазе.
Поручујем свима: глас народа је јачи од сваке манипулације!
Истина се може одгодити, али се не може поништити!
Заједно ћемо довести Републику Српску до дана када ће се сваки глас бројати онако како је и дат. И зато – нема одустајања.
Идемо даље. За правду. За истину.
За поносну Републику Српску у којој се избори не краду, већ поштује ВОЉА НАРОДА!
КО ЈЕ СТРАНИ СЛУГА, А КО ЧУВА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ?
Бившем предсједнику Републике Српске и свим повезаним лицима и фирмама скинуте су америчке санкције. Колективно су скинути са ОФАК листе! Док Српска демократска странка, која је створила и с народом одбранила Републику Српску, и даље остаје под тим истим санкцијама.
Сада свако може да види праву истину — ко је заиста страни послушник , а ко брани интересе свог народа.
Санкције Српској демократској странци нити санкционисаним члановима Српске демократске странке нису скинуте јер ми не тргујемо интересима Републике Српске. Нисмо продавали ни народ, ни институције, ни природна богатства. Ми смо под санкцијама јер смо остали своји, јер нисмо клекли ни пред једним центром моћи, ни са једне стране свијета.
А шта је режим морао да прода да би добио овај ‘поклон’?
Да ли је у питању Електропривреда, коју већ годинама задужују, разграђује и предаје у руке појединцима и страним компанијама?
Да ли су у питању руде које распродају за шаку долара, док народ остаје без користи, чисте природе и без будућности?
Или су можда у питању наше шуме, које нестају под фирмама разних шумокрадица?
А можда је ипак највећа трговина она политичка — да ли је за скидање санкција продат дио територије Републике Српске ради стварања трећег ентитета, само да би спасили себе и своју империју?
Док они себи купују опроштај, Република Српска губи сваког дана — институције, достојанство и вјеру у правду.
Ми у Српској демократској странци нећемо пузити и молити за милост било кога, нити ћемо је плаћати. Ми смо под санкцијама зато што смо досљедни, зато што не прихватамо да будемо ничији вазали, и зато што бранимо оно што су наши очеви створили крвљу и жртвом.
Зато и питам — шта је заправо дато за ову услугу?
Јер ништа у међународној политици није бесплатно.
Народ треба да зна разлику између оних који бране Српску и оних који је продају под изговором да је штите. Издаја се не зове дипломатија. Издаја је — издаја.
А историја ће врло брзо показати ко је кога и за шта продао.
Српска демократска странка је настала на идеји слободе. Основана је у времену када је српски народ морао да се политички организује да би опстао. Данас, 35 година касније, с поносом могу да кажем да та идеја није нестала. Жива је у сваком од нас, у сваком мјесту гдје Српска демократска странка има свог човјека, у свакој борби за правду, истину и достојанство народа.
Обиљежавамо нашу крсну славу – Свете апостоле Петра и Павла – као симбол трајања и духовне снаге. Петар и Павле били су различити по много чему, али једнаки у вјери и жртви за оно у шта су вјеровали. Таква је и Српска демократска странка – пуна различитих људи, али чврста у намјери да се бори за Републику Српску у којој ће сви живјети слободно, без страха и неправде.
Сви смо ми привремени, али идеја за коју се боримо мора остати. Она идеја због које је основана Република Српска, она странка која ју је створила, она застава под којом је народ устао – морају остати. Без компромиса.
Хвала свим члановима, оснивачима, саборцима и пријатељима Српске демократске странке. Хвала што чувате вриједности, име и част наше странке.
Живјела Српска демократска странка! Живјела Република Српска!
Срећна нам крсна слава и овај јубилеј!
Изненађен сам позивом првог човјека ПДП-а Драшка Станивуковића о бојкоту пријевремених избора уколико до њих дође!
ПДП има право на свој став и да ли је он исправан или не одлучиће бирачи. Не ликујемо нити смо икада подржавали процес који се води против Додика, а у којем је добио првостепену пресуду, нити прижељкујемо да она буде потврђена. Уколико та пресуда буде потврђена, она ће имати и политичке посљедице у смислу расписивања избора. Својим учешћем у том процесу, као и појављивањем пред Тужилаштвом и Судом БиХ, Додик је пристао да прихвата и њихове пресуде, ма какве оне биле. Не видим разлога да опозиција брани Додика од самог Додика.
Не видим ни шта би ни Република Српска или опозиција добила бојкотом избора.
У случају потврђене пресуде, ЦИК ће расписати изборе. Теоријски, може се пријавити један независни кандидат, неки Перо Перић, и он је изабран. Зато је бојкот бесмислен и штетан. Јесмо ли спремни да позицију предсједника Републике препустимо партијама са сједиштем у Сарајеву? Зашто би је препуштали без борбе и СНСД-у? Чим је то СНСД заслужио, посебно након овог што брутално гази Народну скупштину и институције Републике Српске, и што сваки дан економски девастира Српску кроз разне афере – од Виадукта, преко Рашида Сердарова до криминала у јавним предузећима. Против накарадне власти се треба борити сваког дана, на сваком мјесту, а не само свако четири године на редовним изборима.
Ако је неко нефер, то је свакако СНСД, који сваки дан девастира и дерогира Републику Српску. Што прије то зауставимо, то ће прије сванути читавој Српској. Зато не разумијем позив за бојкот избора.
Републику Српску не може уништити ни спољни фактор нити ФБиХ, али је урушавају режим и највиши носиоци власти. Да живимо у уређеном друштву у којем постоји одговорност и у којем се поштују институције - предсједник Републике, премијер и предсједник Народне скупштине поднијели би оставке јер су потпуно дерогирали институције Републике Српске својим појављивањем пред Тужилаштвом и Судом БиХ, и поиграли се и судбином народа и судбином Српске!
Народна скупштина није и не смије бити пијаца. Она мора служити народу и Републици, а не личним интересима однародованог режима. Недопустиво је доносити законе о забрани рада Суда, Тужилаштва, СИПА и ВСТС на територији Републике Српске, доводити ситуацију до усијања и Републику Српску изложити спољним притисцима и санкцијама, а онда подвити реп, погазити те законе и отићи пред тај исти Суд и Тужилаштво које не признају.
Републиком Српском се нико не смије играти нити њом трговати! Данас ће нас убјеђивати како је ово још једна побједа Републике Српске јер су погазили оно што су усвојили и појавили се пред онима којима су до јуче пријетили прогоном и одузимањем имовине. Увјераваће нас да је страх народа и питање - да ли ће бити рата – обична параноја, и да се 100.000 људи иселило из Републике Српске без разлога. О Рашиду Сердарову, Виадукту, кумовој згради за УИО – ћутаће и наставити трговати, надајући се да ће избјећи одговорност.
Вријеме је за буђење Републике Српске из кошмара у који су нас увели, а у којем су спремни на још луђе потезе! Вријеме је за људе који ће стварати формације паметних и образованих, а не формације полиције која треба да брани режим. Вријеме је за људе који ће јачати и градити институције Републике Српске, и вратити повјерење грађана у институције и систем! Вријеме је за власт која ће служити народу! Вријеме је да памет, знање и одговорност замијене бахатост, патрократију и клептократију!
По ко зна који пут Милорад Додик је погазио Републику Српску, Народну скупштину РС, законе које је лично предлагао и усвајао, погазио је народ Републике Српске.
Под окриљем ноћи прелетио је, нашим хеликоптером, нашу понижену Републику Српску, отишао у Тужилаштво БиХ и Суд БиХ које не признаје и поклонио му се.
Продао нас је поново, понизио нас је поново и представиће свима да је то све урадио и интересу заштите Републике Српске и народа.
Да ли још постоји неко ко му вјерује?
И даље ће смишљати сулуде приче да смо угрожени од унутрашњег и вањског непријатеља и да нас само он може спасити.
Мобилисаће помоћни састав МУП-а, хапсиће нас, забрањивати да мислимо, говоримо, слободно ходамо, испираће нам мозак преко јавног РТВ сервиса, доносити још луђе законе од досадашњих, избацивати из НСРС опозиционе посланике који се усуде да мисле!
До када?
Гдје је граница лудила?
Доста је било и превише свега!
Вријеме је за буђење Републике Српске!
Као предсједник Српске демократске странке и као човјек који дубоко вјерује у идеале слободе, истине и правде – данас осјећам моралну обавезу да пружим пуну, безрезервну и братску подршку Небојши Вукановићу.
Сраман чин насилног удаљавања Вукановића из скупштинске сале, од стране предсједника скупштине Ненада Стевандића, није само атак на једног посланика – то је атак на истину, на част, на институцију Народне скупштине, и на саму идеју Републике Српске за коју се боримо.
Вукановић је постао симбол истрајности, храбрости и борбе за праведно друштво. Његов глас је глас хиљада грађана који немају прилику да их неко чује. Његова упорност да разобличи криминал, корупцију и неправду, без обзира на цијену, заслужује поштовање сваког искреног човјека.
Не смијемо заборавити — након што му је претходно са говорнице претио предсједник Народне скупштине, Вукановићу је запаљен аутомобил испред породичне куће у којој су боравили његова супруга и мајка. То није политичка борба – то је отворени прогон човјека који мисли својом главом и говори из срца. Стевандић својим поступцима злоупотребљава своју позицију и понижава један од главних стубова институција Републике Српске.
Вукановићеве ријечи можда неке боле и пеку, али су искрене. Његова појава у скупштини буди наду да нисмо сви продани, уплашени или ућуткани. Он је доказ да у овој земљи и даље има оних који не пристају на компромис са неправдом.
Стојим уз Небојшу Вукановића – не само као колега, већ као пријатељ, као борац за исту ствар. Вјерујем да ћемо заједно, сваки на свој начин, наставити борбу за Републику Српску у којој ће истина бити закон, а не сметња.
Позивам и друге да дигну глас. Да покажемо да Република Српска није власништво једне партије, нити једног човјека, већ дом свих нас који желимо бољу будућност.
Сада схватам зашто Милорад Додик измишља причу о мигрантима из Велике Британије које би тобоже да доведе опозиција. Док пажњу јавности усмјерава на једну страну, на другој страни очито нуди прихват миграната у замјену за скидање њега и његове породице са америчке црне листе.
Сигурно је да Америка неће у Европу транспортовати мигранте из Латинске Америке јер је њих лакше вратити кући која је близу. Након што је Американцима понудио минерале и природна богаства Републике Српске, а понуда остала без реакције, Додик је сад повећава изражавајући спремност да прихвати и мигранте са Блиског истока само. Ријеч је о најобичнијем трговцу интересима Републике Српске за своје и породичне личне интересе.
Република Српска није приватна својина ни Милорада Додика ни било кога. Република Српска није на продају и нема цијену. Неће Република Српска даривати ни минерале нити ће прихватати мигранте, јер народ је изнад свега и народ ће се питати. Сувише је велика жртва плаћена за Републику Српску да би је трговци распродавали.
Данас су посланици режима још једном показали оно што сви грађани већ знају – да не постоји ни трунке воље да се јавно и одговорно расправља о криминалу, корупцији и колапсу у јавним предузећима. Одбијањем да се на дневни ред уврсти тачка о стању у јавним предузећима, власт поручује грађанима да ће све учинити да сакрије истину. Али ми их нећемо пустити да побјегну од одговорности.
Не дозволити ни расправу о јавним предузећима значи покушати сакрити оно што већ сви виде: да су та предузећа постала легла партијског запошљавања, задуживања без покрића, губитака и системске пљачке.
Електропривреда Републике Српске биљежи губитке који се мјере стотинама милиона, закључују се нетранспарентни уговоро, узимају се сумњива задужења и врше се све већи притисци на грађане кроз најаве поскупљења. Умјесто стабилности, имамо пропадање у континуитету које кроз партијско управљање води ка потпуном колапсу.
Шуме Српске су претворене у извор незаконите зараде за уски круг партијских људи – од нелегалне сјече без икакве контроле и санкција до продаје сировине испод цијене. Жељезнице РС су вишеструко задужене, технолошки запуштене, а новац од међународних кредита нестаје без ефекта. Здравствени систем је у расулу – болнице су презадужене, без основних лијекова, док се новац преусмјерава у мегаломанске бизнис подухвате појединаца блиских режиму.
Исто се дешава и у Путевима и Аутопутевима РС – милијарде марака су потрошене, а резултати су скромни и често упитни. Инвестиционо-развојна банка РС годинама служи као банкомат за подобне. Ово су само најупадљивији примјери – листа је дуга, а одговорни још дуже ћуте.
И док се бјежи од истине о предузећима, истовремено се најављују шизофрени закони на редовној сједници – закони који вријеђају здрав разум и права грађана. Закони који имају за циљ контролу, страх и дисциплиновање народа, а не развој. Закони које пишу људи који су одавно изгубили контакт са стварношћу и са грађанима.
Српска демократска странка неће ћутати. Нити на покушаје да се јавна предузећа претворе у гробнице народне имовине, нити на законодавни терор који овај режим покушава провући кроз институције које су изгубиле легитимитет. Ми остајемо досљедни – уз народ, против оних који од народа бјеже.
Народна скупштина није њихово приватно власништво, већ институција свих грађана Републике Српске. И зато ћемо се за ту институцију, и за истину, борити – до краја.
Специјално тужилаштво и Специјални суд за заштиту уставног поретка, и Удба за заштиту уставног поретка под директним патронатом предсједника Републике!
У срцу Европе, у XXI вијеку, враћа се дух сибирских логора и Голог отока. Република Српска од свог настанка била је бастион слободе и то ће и остати.
Закон, који је већ пао на Уставном суду Републике Српске, а од којег успаничени режим не одустаје, служи за застрашивање народа и политичких противника с циљем гушење сваке критичке мисли. Кривична дјела рушења уставног поретка већ су прописана Кривичним закоником Републике Српске, а специјалне службе, тужилаштва и судови нису се правили ни у околностима ратног стања. Јасно је да је циљ застрашивање народа и формално увођење диктатуре по угледу на многе диктаторе у историји људског рода. Ко се дрзне да другачије мисли и супростави се режиму, у кући ће имати режимску Удбу, а онда завршити у неком новом гулагу.
Слобода нема цијену, а само кукавице се плаше свог народа. Овај закон неће и не смије никада заживјети. Постоје правни механизми да се он обори и све ћемо их искористити. Приједлог закона само осликава да је режим дошао у терминалну фазу лудила и да у народу Републике Српске види непријатеље. Данас је највећа патриотска дужност борити се против оваквог лудила и сачувати мирну, слободну и демократску Републику Српску.
Власт баца десетине милиона КМ на лобирање, а све дубље гура Републику Српску у изолацију !
Власт у Републици Српској поново без срама планира бацити новац грађана у црну рупу звану „лобирање“. Још 40 милиона марака, уз десетине милиона већ потрошених претходних година, иде у џепове страних фирми и посредника чији једини резултат је – драстично погоршан положај Републике Српске у свијету.
Ово више није питање бахатости него отворене пљачке. Годинама нас убјеђују да плаћају лобисте због „снажења позиције Српске“. А шта смо добили за те милионе? Санкције. Забране уласка. Срамоту. Изолацију. Јавну прозивку од стране најважнијих међународних фактора. Умјесто отворених врата – зид. Умјесто сарадње – блокирани пројекти за развој, блокиране инвестиције. И то све у режији једног човјека који води личну битку, а све рачуне шаље грађанима.
Ниједан једини доказ о користи од ових „представништава“ и „лобистичких уговора“ не постоји. Република Српска се не развија, не добија подршку, не привлачи инвестиције. Али добија нове рачуне, јер ова власт сваку кризу коју сама изазове покушава платити новцем народа.
Колико још новца треба да потрошите да би вас неко примио на ходнику, а да се то представи као дипломатски успјех?
Ово није борба за интересе Републике Српске – ово је борба за голи политички опстанак једне корумпиране власти која нас води у дужничко ропство и све дубљу међународну изолацију.
Не можемо дозволити да се све ово крије иза флоскула о „очувању институција“ и „заштити Српске“. Једина институција коју ова власт жели сачувати је фотеља.
Сваки нови милион за лобирање је директан удар на интересе народа и најочитији доказ да се ова власт не бори за Републику Српску, него само за себе.
Народна скупштина не смије постати машина за пумпање пара у пропалу политичку авантуру. Позивам све народне посланике да подигну глас против овог срамног приједлога, а грађане да не дозволе да их поново преваре – јер ово није борба за Српску, већ борба режима за опстанак у изолацији коју су сами створили.
Грађани Републике Српске неће више да плаћају нечији страх од посљедица своје неодговорности и мањка политичке и дипломатске мудрости. Вријеме је да овоме дође крај.
Видовдан је подсјећање на част, жртву и вјечну обавезу да чувамо оно што је створено у најтежим временима.
Борци Војске Републике Српске, знају шта значи стајати у строју, дијелити хљеб и невоље са саборцима, знају зашто се бори и за кога.
Данас, када обиљежавамо крсну славу Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука, наша је дужност да не дозволимо да борци буду заборављени или понижени.
Поштовати борце значи поштовати Републику Српску.
Свака породица која је дала борца, сваки човјек који је стајао под заставом Српске, заслужује достојанство и поштовање.
Честитам Видовдан свим борцима, породицама погинулих бораца и ратних војних инвалида. Нека нам овај дан буде подсјетник да слободу чувамо дјелима, а не ријечима.
Честитам градоначелнику Бијељине Љубиши Петровићу на успјешно добијеној правној битци. Пут до правде није лак, али када знате да се борите за свој град и свој народ онда се сваки труд и свака мука исплате. Бијељини и Бањалуци ће бити враћено оно што им је отето, а градоначелник Петровић је показао како се бори, не само за свој град, него за читаву Републику Српску, једнакост свих и владавину права.
Наиме, Уставни суд Републике Српске данас је, на иницијативу градоначелника Петровића, неуставним оцијенио одредбе Закона о буџетском систему којима се Бијељини и Бањалуци за седам одсто умањују коефицијенти расподјеле прихода. Јасно је да се режим на овај начин хтио обрачунати са два највећа града у Републици Српској и осветити се њиховим грађанима зато што у тим градовима доживљавају поразе.
Само у овој години од Бијељине су отели седам милиона КМ и тај новац није отишао неразвијеним и изразито неразвијеним општинама, него на рачуне Рашида Сердарова. Срамотно је да живимо у друштву у којем је буџет предсједника Републике једнак буџету Бијељине у којој живи више од 107.000 становника.
Одлука Уставног суда Републике Српске улива наду и даје елан да од Републике Српске направимо мјесто гдје ће сви бити равноправни, гдје ће владати једнакост пред законом и гдје сила и безакоње неће бити толерисани.
Очување Дејтонског мировног споразума највиши је интерес Републике Српске, јер само тако имамо заштиту и његових гараната – у првом реду Србије, Русије, па и осталих држава. Без Дејтонског споразума, остајемо и без те заштите без које је постојање Републике Српске неизвјесно. Зато Дејтонски споразум за српски народ треба да буде свето слово.
Економски урушена, демографски опустошена Република Српска и под санкцијама дијела европских држава, Република Српска тешко да би могла изаћи неокрњена из постојећег уставног уређења БиХ.
Популистичка и уху угодна прича о независности PC и пропасти БиХ не значи да је и одговорна и државотворна. У постојећим геополитичким околностима једино мудро и одговорно јесте да својим поступцима и својим политикама покажемо да свако отварање Дејтонског мировног споразума је отварање Пандорине кутије. Свака блокада институција на нивоу БиХ неодговорна је и противна интересима Републике Српске јер даје аргументе онима који би жељели неки Дејтон 2 и нестанак Републике Српске.
Република Српска има све механизме заштите својих интереса. Те механизме је недопустиво злоупотребљавати зарад личних позиција и страначких интереса јер то је најснажнији аргумент онима који би жељели ревизију Дејтона и нестанак постојећег уставног уређења без којег је упитна и будућност Републике Српске.
У којем правцу би ствари ишле говори Бриселски споразум од прије три године који је прихватио режим у Републици Српској под пријетњом санкцијама. Тачно су три године од како су прихватили Бриселски споразум, док су причали о независности Републике Српске. Тим споразумом су се обавезали да ће спровести препоруке Венецијанске комисије, а то значи: један предсједник БиХ, свеобухватан пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ, пренос финансијских ресурса, укидање Дома народа ПС БиХ и укидање ентитетског гласања у Представничком дому. Дакле, док су причали о референдумима и независности, прихватили су централизацију БиХ и разградњу Републике Српске.
Ово што данас ради режим у Републици Српској није ништа друго до урушавање позиције Републике Српске и давање аргументације онима који би да на бази тог Бриселског споразума распакују Дејтон. То нећемо дозволити. Република Српска је функционалнији дио БиХ захваљујући свом уставном уређењу које је утемељио СДС, а не захваљујући режиму. Наша обавеза је да будућим генерацијама оставимо Републику Српску с постојећим уређењем и надлежностима, а не да је водимо путем неизвјесности и провалије.
СНСД ПОНОВО ПОГАЗИО ОДЛУКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ - МИНИСТАР МУП-а МОРА РЕАГОВАТИ!
Данашње гласање делегата СНСД-а у Дому народа ПС БиХ за Закон о ВСТС потпуно је оголило лицемјерство политике СНСД-а, и што је још горе – њихово поигравање судбином Републике Српске и њеног народа.
Само прије два мјесеца, режим је у Народној скупштини Републике Српске усвојио законе којим су забранили дјеловање СИПА, ВСТС, Суда БиХ и Тужилаштва БиХ на територији Републике Српске, и основали су ВСТС Републике Српске. Резултат ових закона су нове санкције Републици Српској које се шире и на средства из фондова ЕУ и европске инвестиције, због чега ће испаштати наши привредници и грађани.
На истој сједници, усвојене су и допуне Кривичног законика којима је предвиђена казна од шест мјесеци до пет година за функционере које не изврше одлуке Народне скупштине.
Данас су делегати СНСД-а у Дому народа, њих тројица, гласали за Закон о ВСТС, што је дијаметрално супротно ставовима и политици СНСД-а у Народној скупштини.
Позивам министра унутрашњих послова Републике Српске Синишу Карана да поступи по службеној дужности и поднесе извјештај о почињеном кривичном дјелу против делегата СНСД-а. У супротном, сматраћемо то признањем о прихватању одлука Уставног суда БиХ и одбацивањем Закона о неприхватању одлука Уставног суда БиХ. Ако је тројка на централној потјерници и због оспоравања ВСТС на нивоу БиХ, како то да су делегати СНСД-а гласали за Закон о ВСТС?
Од тога што се режим данас оголио заплитањем у сопствену мрежу разних трикова и хазардерских потеза, нажалост, грађани Републике Српске немају користи. Због неодговорне политике затегни-капитулирај, посљедице трпе народ и Република Српска.
Нама не треба власт која ће се, за личне интересе и због личних хипотека, поигравати судбином народа и државе. Републици Српској треба власт која ће служити народу. Након данашњег поступка СНСД-а који није ништа друго до признање да су Републику Српску увели у највећу кризу од Дејтона до данас, борећи се преко њених леђа за личне бенефите, а не опште добро, једини исправан потез режима био би – колективне оставке.
Република Српска за нас је на првом мјесту - разговарамо разумно и одговорно према свом народу!
У разговору са представницима Савјета за имплементацију мира (PIC) истакао сам да Српска демократска странка не тражи од међународне заједнице да рјешава унутрашња питања, али очекује поштовање демократских принципа, Устава и воље народа Републике Српске.
🔹 Не подржавамо политику сукоба, изолације и авантуризма.
🔹 Не пристајемо на колективне казне због појединаца.
🔹 Не преговарамо о интересима Српске иза затворених врата – говоримо отворено, јасно и у име грађана.
Наш народ заслужује политичко вођство које зна да разговара – и у Бањалуци, и у Сарајеву, и пред сваким међународним форумом. Данас смо то још једном показали.
Не правимо разлику између неодговорних политичара, за стање у држави су једнако криви они који опструишу процесе и у Федерацији БиХ!
🟦 Српска демократска странка остаје досљедна политици мира, дијалога и институционалне борбе за Републику Српску.
✅️ Данас сам имао прилику разговарати са амбасадором Швајцарске Габријелом Деригетијем, амбасадорком Шведске Хеленом Лангерлоф и генералним конзулом Турске у БиХ Џаном Ајгуном.
✅️ Апострофирали смо до сада урађене заједничке пројекте и вишемилионска улагања њихових земаља у инфраструктуру, водоводне и канализационе мреже, пречишћавање отпадних вода, јачање мјесних заједница и бројне друге пројекте.
❌️ Нажалост, због блокаде институција и неодговорних политичара пројекти од којих зависи квалитет живота грађана сада су на чекању. Наш је задатак да све учинимо да се понашање неодговорних политичара, који се боре за себе, не ставља на терет грађана Републике Српске.
➡️ Локалне заједнице су темељ демократије, развоја и живота грађана. Наш развој не смије да стане због блокада на државном или било којем нивоу власти, заснованих искључиво на заштити личних интереса!
НАПАД НА ДИЈЕТЕ – СРАМНА СЛИКА МРЖЊЕ
С тугом и огорчењем осуђујем напад на српског матуранта у Косовској Митровици. Напасти дијете само зато што је Србин – срамно је и трагично у 21. вијеку!
Као неко ко је боравио на Косову и Метохији, поклонио се светињама у Дечанима, Грачаници и Пећкој патријаршији, знам колико наш народ тамо страда – али и колико истрајава, као што смо и ми у најтежим временима чували своје огњиште.
Молимо се Богу и људском разуму да агресивни људи буду кажњени којој год вјери припадали и гдје год били, а данас је то на Косову и Метохији.
Патње, тешка егзистенција и непроспаване ноћи чине живот Срба на Косову и Метохији.
Сви имамо одговорност да ријечима осудимо злочине, а својим дјелима помогнемо.
Теслић је увијек имао велико срце за дјецу са Косова и Метохије пружајући им гостопримство у нашим породицама и шаљући мале, ситне поклоне.
данас им шаљемо поруку разумијевања, туге, али и бијеса.
Косово и Метохија као симбол српске културе и цивилизације не заслужују тугу и несрећу своје дјеце.
Они који оптужују СДС за корупцију, нека пречешљају прво себе - надам се да ће правосуђе испитати и мене и њих!
Они који су патентирали политичку корупцију немају право никога оптуживати за то. Прво треба испитати њихов начин пословања, формирања локалних и државних власти. Потпуно сам релаксиран када је у питању прича о било каквој корупцији, па тако и оној у Теслићу. Све што радим у животу, радим у складу са прописима и законима.
Када "они" формирају скупштинске већине све је регуларно, а када то ради неко други онда је то криминал. Срећом по Републику Српску, њихов политички пут је на крају. Ми смо сасвим сигурни у оно што радимо и спавамо потпуно мирно.
Част је била бити са својим народом у најтежим временима!
Данас, на Дан Војске Републике Српске, с поносом се сјећамо свих који су носили униформу и стали у одбрану свог народа, слободе и права на постојање.
У тим тешким годинама, био сам уз своје саборце не само као љекар, већ и као човјек који дијели исту судбину – хладне ровове, бол рањених, тугу за изгубљенима, али и несломљив дух који нас је држао на ногама.
Војска Републике Српске није настала само из идеологије, већ и из нужде – да заштити свој народ. Зато је наша дужност данас да сачувамо истину, достојанство и сјећање на све оне који више нису с нама, али и да обезбиједимо правду и поштовање за све живе борце.
Хвала саборцима, херојима, породицама палих бораца. Јунаштво смо некада цијенили, дезертерство презирали. У овим тешким и мутним временима, када је много тога заборављено, важно је да не изгубимо вјеру да може бити боље и праведније за оне који су створили и одбранили Републику Српску - наши борци и њихове породице.