ЗАУПОКОЈНА СЛУЖБА ЗА ЖИВИ
Замислете сцена...
Група од 70 храбри мажи, облечени во комитски униформи, стојат исправено во црква. Свештеникот не држи молитва за здравје и среќа, туку им одржува опело.
Да, заупокојна служба за луѓе кои сè уште дишат, чии срца сè уште чукаат силно за слободата. Тие свесно, со чиста мисла и цврста вера, прават завет дека нивните животи се веќе положени на олтарот на татковината.
Дали некогаш воопшто сте чуле за човекот кој го повел овој бесмртен одред?
Станува збор за РАДОН ТОДЕВ, учител, револуционер и разлошки војвода од Банско (1872-1903).
Во виорот на Илинденското востание, додека илјадници луѓе, пред се жени, деца и старци бегале пред јатаганот на турската војска и башибозук, на Радон Тодев и неговата чета им била доверена најтешката, речиси самоубиствена задача.
Тие требало да го чуваат преминот во планината Рила, над селото Годлево, и да бидат жив штит за да може народот од Македонија да се извлече на сигурно.
Свесен дека одат во нерамноправна битка против далеку поброен непријател, војводата го направил овој несекојдневен, потресен чин, ги одвел своите борци во црквата „Света Троица“ во Банско за да примат последна причест и да си го слушнат сопственото опело. Тоа не бил чин на страв, туку на врвна саможртва и завет за бесмртност.
Со денови, на местото денес познато како „Радонова позиција“, 70-те јунаци воделе херојски борби. Тие успеале во својата мисија, го задржале непријателот и ги спасиле бегалците од Македонија.
Цената била огромна. На 4 октомври 1903 година, војводата Радон Тодев загинал херојски, заедно со речиси целата своја чета.
Нивните тела останале на планината, но нивниот дух останал вечен. Тие се опеани во народните песни, а нивниот подвиг е една од најсветлите и најтрагичните страници на нашата историја.
Радон Тодев и неговите комити се луѓе кои умреле уште пред да загинат, за да можеме ние денес да живееме.
I told the prison guard I enjoy sitting by myself and staring at walls.
He said "I think you enjoy a different type of life"
I told him I changed my mind then smiled at him.
He closed my window and never replied.
It is the most adaptable that survives.
I know talented men who are unsuccessful.
I know smart men who are unsuccessful.
I do not know a single man whos genuinely persistent that doesn’t have a fantastic life.
Persistence is the measure of man.
It trumps talent and intelligence
If you never give up
You never lose