ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ

у тој борби једини савезник им је Бог... Под таквим притисцима какве они трпе, верујте, многи би га се одрекли...Чини се да су они спремни да отрпе до краја.

[ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ @esfigmenaton]

Ево пар књига, ко воли.

#србијаусрцу

https://t.co/GVtoC17oB8

[Бог и Кинжали ☦ 🇷🇸 🇷🇺 @brveljkovic]

- Дужност сваког Србина, родољуба, је да брани своју Отаџбину Србију, од своје власти.
- Дужност сваког Православног Србина, је да брани своју Цркву, од екуменистичке јерархије Београдске Патријаршије.

[ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ @esfigmenaton]

@jebacevasbrat2 @DrAni007 Ел то усташија била код својих налогодаваца? Не изненађује...

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Ко и како је сакатио србски језик

Некад: „И бјаше благовјеран и христољубив ратник воистину, испуњен благости и милосрдија к сиромашнима, неодступно чувајући корен вјере србске.”

Данас: „Био је стварно добар и побожан борац, помагао је сиротињи и стално је чувао корен српске вере.”

Како смо дошли до тога да изрази који су настали у медијском полусвету, жаргони са улице или потпуно непотребни англицизми, улазе у норму.Како је дошло до радикалног популизма у језику, где нормативисти уместо да чувају узвишене, математички прецизне и логичке форме старог језика, једноставно капитулирају пред свакодневним говором маса.

Вук Стефановић Караџић (1787–1864). Увођењем радикалног фонетског принципа „пиши као што говориш“, потпуно је одбацио дотадашњи богати и сложени књижевни језик србске елите и цркве. Озаконио је искварене говорне форме неуког народа из свакодневног брзог говора, чиме је зачето етимолошко сакаћење корена речи.

Људевит Гај (1809–1872). Као вођа Илирског покрета, овај Немац је у потпуности одбацио изворни хрватски кајкавски говор Загреба и за основу свог новог латиничног правописа преузео србску народну штокавицу. Тиме је направио вештачки мост који је латинском и ватиканском инжењерингу омогућио да србско језичко стабло без муке припише новој хрватској нацији.

Ђуро Даничић (1825–1882). Био је главна стручна подршка Вуковој реформи и својим огромним научним ауторитетом довршио је потпуно укидање коренског правописа. Својим радовима је легализовао тријумф уличних говорних форми над узвишеним, логичким законима изворне србске писмености.

Стојан Новаковић (1842–1915). Као министар просвете Кнежевине Србије, донео је 1868. године званични државни декрет којим је у школама потпуно забрањен дотадашњи правопис и насилно уведен Вуков фонетски систем. Тим Новаковићевим државним пером србски народ је и законски натеран да своје сопствено национално име гази и пише у исквареном облику „српски“.

Александар Белић (1876–1960). Као водећи међуратни лингвиста и дугогодишњи председник Српске краљевске академије, стао је на чело изградње вештачког „југословенског“ језичког компромиса. Својим Правописом из 1923. године додатно је разводнио србску језичку норму и отворио врата масовној латинизацији која је касније послужила комунистима за напад на ћирилицу.

Михаило Стевановић (1903–1991). Одиграо је улогу главног србског стручног преговарача и потписника срамног Новосадског договора из 1954. године. Капитулирао је пред Титовим партијским декретом и озаконио стварање вештачког „српскохрватског“ језика, чиме је почела планска, државна деградација ћирилице у медијима, школству и јавном животу Југославије.

Иван Клајн (1937–2021). Као највећи модерни правописни ауторитет и председник Одбора за стандардизацију језика, наставио је праксу радикалног језичког популизма у другој половини 20. и почетком 21. века. У званичне речнике и норму константно је уводио уличне неправилности, жаргоне и стране речи, правдајући то тиме да их „народ свакодневно користи“, уместо да је језик бранио и подизао писменост на виши ниво.

Ова хронологија је фактографско огледало. Она показује непрекинути лук од скоро два века током којих је србски језик систематски спуштан са својих царских и етимолошких висина на ниво обичног свакодневног поједностављивања.

[ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ @esfigmenaton]

Слава Богу! ☦︎♡☦︎

[Оливера 🇷🇸 @Olivera__R]

То је тај ред.

[Jana na cestě za světlem / светлопис 📷 @lily_was96718]

Призрен град Цара Душана и Св.Архангели☦️
Тако некако изгледало за време Цара Душана.
(Аутора ове дигиталне реконструкције нажалост незнам)
Каква лепота стајала поред реки Бистрице❤️

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Кад Србин постане гори од хрвата

Најжешћи удари на србско национално биће често нису долазили од страних освајача, већ од појединаца који су потекли из самог србског биолошког корена.

Анте Старчевић (1823–1896) — Отац хрватског екстремизма
* Човек који је у Хрватској званично проглашен за „Оца домовине” и који је утемељио радикални антисрбски шовинизам, био је србског порекла по мајци, а према некимистраживањима можда и по оцу. Рођен је у Лици. Његова мајка, Милица Старчевић (рођена Богдан), била је православна Србкиња. Упркос пореклу, Анте Старчевић је основао Странку права и развио застрашујућу теорију по којој Срби уопште нису народ, већ „наказна пасмина” и „славеносрбско смеће” које треба истребити или насилно похрватити. Његова идеологија је неколико деценија касније постала директна арматура за усташки геноцид у НДХ.

Секула Дрљевић (1884–1945) — Творац црногорског сепаратизма
* Секула Дрљевић је најекстремнији пример како се ватрени србски родољуб под утицајем неостварених амбиција претвара у заклетог непријатеља свог народа. Рођен је у Колашину, у старој србској црногорској породици. На почетку каријере био је ватрени заговорник уједињења Црне Горе и Србије, величајући србство и пионирску улогу краља Николе. Након што у новој Краљевини СХС није добио министарску фотељу коју је желео, доживљава потпуни слом идентитета. Постаје заклети антисрбски сепаратиста, одлази у Загреб и под патронатом усташког покрета развја теорију да Црногорци немају никакве везе са Србима, већ да су „Црвени Хрвати”. Током Другог светског рата био је директни сарадник Анте Павелића у НДХ. Аутор је текстова који су касније уобличени у данашњу верзију црногорске химне.

Савић Марковић Штедимлија (1906–1971)
* Још један Црногорац који је прошао исти идентитетски инжењеринг као и Секула Дрљевић. Рођен у Стијени Пиперској, Штедимлија одлази у Загреб тридесетих година 20. века, где пада под утицај хрватских праваша. Тамо објављује књиге попут „Црвена Хрватска”, покушавајући да научно докаже да су Срби у Црној Гори окупатори и да је србство наметнуто. Током рата је радио на државном радију НДХ, а касније га је Титов режим амнестирао и дозволио му да ради у Лексикографском заводу у Загребу код Мирослава Крлеже, где је наставио да кроји антисрбске енциклопедијске одреднице.

Рођени од србских мајки и у србским племенима, ови изроди, постали су архитете најсуровијих антисрбских идеологија. То доказује да је верски и политички инжењеринг Ватикана и Аустроугарске смислено користио србску дедовину како би од ње направио најбоље убојито оружје против Србије.

[Vesna Bratić @vesnabratic1]

Драга браћо и сестре,

дугујем неизмјерну љубав и захвалност због ваше показане бриге и подршке, свим порукама и позивима који су хранили душу. Захваљујем на свакој молитви која је стизала до мене и свакој сузи проливеној бринући за моје стање.

Не мислите, осјећам се добро и већ се спремам за нове активности. Попустити пред криминалним полусвијетом у овом животу нећу, једном морамо видјети од чега смо саткани. Више ме је од тешких тјелесних повреда погодило што сам морао да обријем браду у сусрет операцији. 😏

Не зовите на печења следећа три мјесеца, ужицу замијених сламчицом.

Будите ми лијепи и насмијани, а ја вам се ускоро прикључујем са истим оним пркосним осмијехом пред новим искушењима!

Главу горе, нема предаје!
Христос Воскресе!

[Ивана Бојовић 🇷🇸🇷🇺 @Ivana_Bojo]

Жељко Утвар: Истерали су нас, заробили предмете и прерађују натписе и описе.

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

„Ситну књигу пише“...
Мини-речник србске епике.

Коласта аздија
· Скупоцени, дугачки и широки војводски или царски огртач који се носи преко оклопа. Реч „коласта” значи да је плашт био украшен кружним мотивима (колима) у којима су златним и сребрним нитима били извезени епски симболи — двоглави орлови или лавови. Овај плашт је био симбол највишег владарског достојанства и витешког чина. Пример песма „Женидба Душанова”, када Милош Војиновић облачи најраскошнију одору:
„Наопако окренуо току,
А обуче коласту аздију...”

Калпак
· Висока витешка и војводска војна капа, претеча модерне војничке шубаре. Правио се од најфинијег крзна или од чврсте свиле ојачане металним плочицама. На предњој страни калпака витезови су носили челенку (златне перјанице и знамења са драгим камењем) која је служила за заштиту чела, али и за препознавање војводе на бојишту. Пример песма „Косовка девојка”, када девојка проналази рањеног Павла Орловића:
„И на њему калпак и челенку,
По челенци Србина познаде...”

Дамаскиња
· Најбоља, врхунска средњовековна сабља искована од специјалног челика у Дамаску (Сирија). Ове сабље су биле познате по карактеристичним преливима на челику који су изгледали као таласи на води. Челик је био толико јак и оштар да је србски витез њоме могао да пресече противнички шлем и оклоп у једном замаху. Била је огромно богатство и преносила се са оца на сина. Пример песма „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”:
„Скупе силе у Дамаск набави,
Оштру бритку кове дамаскињу...”

Наџак
· Старо, сурово средњовековно ручно оружје за блиску борбу. Изгледао је као комбинација ратне секире и чекића на дугачкој дрвеној ручки. Једна страна је имала оштру секирицу, док је друга страна завршавала масивним, зашиљеним чекићем који је служио за пробијање најтежих металних оклопа и витешких калпака. Наџак су носили искључиво коњаници на седлу. Пример песма „Марко Краљевић и Вуча џенерал”:
„Удари га тешким наџаком,
Преби му оклоп на плећима...”

Скерлет (или Червљен појас)
· Престижно, изузетно скупо и луксузно сукно (платно) јаркоцрвене боје. Ово платно су србски владари и властела увозили преко Дубровника из Италије и Византије. Само су најбогатији војводи и цареви синови смели и могли да носе кафтане и плаштеве од скерлета, јер је црвена боја била заштитни знак војничке и владарске касте.Пример песма „Капитенија Срба у боју”:
„Обукао чоху од скерлета,
Па се шеће испред шатора...”

Самурли калпак
· Најлуксузнија војводска капа направљена од крзна самура. Самур је ретка, планинска животиња са Сибира и Кавказа, чије је тамно, сјајно и невероватно мекано крзно вредело више од чистог злата. Имати „самурли калпак” на глави била је јасна порука свима на бојишту да испред њих стоји србски великаш енормног богатства и моћи. Примерпесма „Женидба кнеза Лазара”:
„На главу ставља самурли калпак,
Да га види сва српска властела...”

Тока (у множини Токе)
· Специјални метални (сребрни или златни) заштитни оклоп који се носи на грудима преко кошуље. Токе су биле сачињене од масивних металних плоча, често кружног облика, које су штитиле срце и виталне органе од стрела и мачева. Касније су токе постале део раскошне србске херцеговачке и црногорске народне ношње, где су служиле као симбол витешког поноса. Пример песма „Стари Вујадин”:
„На грудима зашкрипаше токе,
Кад се скочи на ноге јуначке...”

Челенка
· Највише војничко и витешко одликовање и украс који се монтирао на врх шлема или калпака. Правила се од неколико слојева сребрних или златних пера која су се треперила на ветру током јахања. Најмоћнији војводи су имали „крилате челенке”. Када витез јури на коњу, челенка је испуштала специфичан звук који је уносио страх у редове непријатеља. Примерпесма „Марко Краљевић и Арапин”:
„Засјала му златна челенка,
На калпаку усред поља равна...”

Колајна
· Војнички орден (медаља за храброст) у јуначким песмама, или раскошна огрлица од нанизаних златних дуката у лирским наводима. Реч долази од италијанског израза за ланац и огрлицу. За српског ратника, златна колајна на врату била је крунски доказ војничке части, док је за девојку била симбол лепоте и великог породичног богатства. Пример песма „Смрт војводе Кајице”:
„На грудима златна му колајна,
Познаде се да је од јунака...”

Фото: илустрација царске војне опреме.

[ꒌ ☦︎ Срб ☦︎ ꒌ @esfigmenaton]

RADOVAN DAMJANOVIĆ: POLITIČARI POTOMCI KOMUNISTIČKIH LIKVIDATORA, ZATO S... https://t.co/lPFfdaqcuX путем @YouTube

[joovanica88 @joovanica88]

Na današnji dan 1955. godine rođen je doktor Miodrag Lazić.
Dr Laza je spasio više od 1.000 života na bojištu, operišući po tri vojnika istovremeno, godinama.

Čovek koji je lekarsku zakletvu živeo do poslednjeg daha.
Hirurg, humanista, heroj.
Večna slava i hvala. ♥️

[Serbian Spirit ꒌ @SerbianSpirit_]

🎥 : 6.30 am in front of the Church of Saint Sava ☦️

At least 220,000 worshippers have made their way to the Temple to venerate the Holy Belt over the course of the week 🇷🇸

[Оливера 🇷🇸 @Olivera___R]

Да видимо због чега су усташе изабрале баш "Ћаци" као реч која треба да изазове одвратност код Срба. Ево шта каже ВИ

[Jana na cestě za světlem / светлопис 📷 @lily_was96718]

Звечан Србија веч три години прошли а погледај стање данас…

2023 из мог фб архива, у то време још нису све цензурисали.Данас што год објавиш,одмах блок и пише”Fake News“ 😱

Србска Света земља ови могу да се на главу окрену, све се врати кад буде време!
Помаже Бог ☦️

[Ивана Бојовић 🇷🇸🇷🇺 @Ivana_Bojo]

📜Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Далмација — сужавање и сакаћење србске земље

Неопходно је разликовати две кључне историјске епохе: античку римску Далмацију и средњовековну србску Далмацију.

Античка римска Далмација, била је провинција која је обухватала целу данашњу Далмацију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, западну Србију и део Албаније. Римски извори и географи (попут Плинија и Страбона) на овом простору затичу народ Илире и Трачане. Илири није име за посебан народ, већ римски географски збирни назив за аутохтоне Србе/Словене који су ту живели хиљадама година пре 7. века. Римска Далмација је, према томе, биолошки и етнички била чиста србска територија у антици. Рим покорава огормну територију након сурових ратова и формира монументалну провинцију Далмацију која заузима цео централни Хелм.

Када Римско царство пропада, а на његовим рушевинама у Цариграду настаје Византија, Срби се потпуно враћају својој слободарској традицији. Они стварају своје државе у унутрашњости и на приморју (Рашку, Босну, Хум, Травунију). Византија губи контролу над 90% некадашње територије. Будући да војно не може да пороби Србе у Босни и Рашкој, Цариград у 9. веку повлачи очајнички административни потез: формира Тему Далмација и то велико име сужава само на уску тракицу обалских градова које је још увек могао да контролише флотом са мора.

Када Ајнхард (франачки хроничар, савременик и биограф Карла Великог) каже „Далмација”, он не мисли на уску плажу која је припадала хрватима (види зелену линију на нашој мапи), већ на вековну србску земљу. Хрватска власт у раном средњем веку била је ограничена искључиво на уску византијску тему, која је обухватала само неколико изолованих приморских градова попут Задра, Трогира и Сплита.

Чак и када се спустимо на терен општеприхваћене историје и отворимо оспораванодело византијског цара Константина VII Порфирогенита (10. век), налазимо писане доказе да је највећи део Јадранске обале и Далмације припадао Србима. Порфирогенит изричито пише да од реке Цетине (код Сплита) па све до ушћа Бојане (Албанија) приморску Далмацију насељавају искључиво Срби, који су ту формирали своје државе:

· Паганија (Неретљанска кнежевина):Простирала се од Цетине до Неретве, укључујући острва Хвар, Брач, Корчулу и Мљет. Становници су били Неретљани, за које цар каже: „Они се називају Пагани јер нису примили крштење у време када су сви Срби били покрштени.” Такође додаје: „И знај да ови Пагани воде порекло од некрштених Срба из оног времена...”

· Захумље (Хумска земља): Од Неретве до Дубровника, са престоницом у Стону. Цар пише: „Земљу у којој сада живе Захумљани раније су држали Ромеји... А ови Захумљани који сада ту живе су Срби, из времена оног архонта (кнеза) који је пребегао цару Ираклију.”

· Травунија и Конавли: Од Дубровника до Боке Которске. Извор потврђује: „Земља Травуњана и Конављана је једна... Становници су потомци некрштених Срба, из времена оног архонта који је пребегао из некрштене Србије...”

Граница између тадашњих Срба и Хрвата у Далмацији била је река Цетина — све јужно од ње, укључујући комплетно залеђе (данашњу Босну и Книнску Крајину), припадало је србском етничком простору.

Данашњи појам Далмације је геополитички сужен и вештачки одвојен од србске историје кроз процес римокатоличког покрштавања. Историјски, лингвистички и изворно, Далмација је колевка србског поморства, што потврђују како антички римски писци, тако и сама византијска царска администрација.