Улични ходач...
Када ме видиш, пусти ме да прођем и пођи са мном, водим те далеко одавде ...
Треба нам земља, требају нам људи, и мало љубави...улични ходач
"Он је био за НДХ, а ти никад ниси био за Србију"
Хрвати су увек били Хрвати и за Хрватску, а Срби Југословени и за Југославију. Заблуда плаћана читав век.
‼️КО ЈЕ ПЛАТИО ЦЕНУ „БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА”⁉️
Једна од највећих трагедија српског народа у 20. веку није била само у политичким поразима, већ и у сталном наметању осећаја кривице због сопственог постојања, историје и идентитета.
Под паролама „братства и јединства“, „мира“ и борбе против „национализма“, често се стварао амбијент у коме је српско питање било посматрано као опасност коју треба контролисати, док су туђи национални интереси све чешће представљани као природно право.
Најперфидније игре у историји нису увек вођене силом. Некада су вођене речима. Када се једном народу каже да је његово памћење проблем, да је његова традиција терет, а његова жеља за равноправношћу „екстремизам“ — онда се не руши само политика, већ и самопоуздање једног народа.
Срби су много пута позивани да буду „већи“ од сопствених интереса, да заборављају своје жртве, да прећуткују неправде и да доказују да нису оно што им други приписују. А док су ��едни морали стално да се правдају због свог идентитета, други су своје идентитете градили, чували и јачали.
Народ који изгуби право да поставља питања о својој прошлости, временом губи и право да обл��кује своју будућност.
Зато чување идентитета није мржња.
Пре тачно 31 годи��у сам отишао у Црвени крст и, онако скроз млад и скроз збуњен сценама "Олује" које су приказивали на телевизији, питао: "Могу ли бар некако да помогнем?"
"Иде се сутра увече у Шимановце", рекоше.
Нисам имао појма шта су Шимановци. Ни да је то место покрај Београда, ни да туда пролази аутопут, ни да баш тим путем стижу хиљаде прогнаних.
Нећу вам писати шта сам све током 24-часовне смене онако млад, млад, млад видео на том путу. Нећу ни о беби којој је руку однела граната бачена на ту избегличку колону. Нећу о томе да нисам видео избегличка кола, она су прошла пре мог доласка, већ само тракторе и запрежна кола. Нећу о томе да нисам видео људе - већ само сенке које су од њих остале.
Хоћу нешто друго.
Хоћу да данас из сећања извучем Дучић��ве стихове.
"Вечној Србији", њој су посвећени. И, иду овако...
"Чувај се, мој роде, својих странпутица,
јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него ��укавица,
не бој се лажова него њине лажи.
Бог нека те спасе твојих спасилаца,
на свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.
Као гром ћеш наћи свога пута,
и као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
и да нож злочинца проспе задњу вену!
Косовски витези први пут су знали
за војску убица што ће да их срете:
за гнусно јунаштво оних што су клали
у постељи старца, у колевци дете.
Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
јунака што пљачка и жреца што хара!
Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
отаџбину це��у у пљачци и плену;
у крвавој руци где је причест света.
Презри љубав подлих и братство убица.
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица –
знамен крстоносца и Божјег војника!
Да би штит Ахилов био славе веће,
сам "бог Хефаистос" оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
нож убице стићи дужину твог мача.
Знај само: из крви хероја се рађа
звезда путовођа за далеке путе…
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте…"
@Oggylly Питао и ја ... Унередио ме Грок начисто...🤨😂 Само ћу рећи да је на питање који сам диктатор, одговорио - Ј.Б. Тито!?🤨🤣
Набијем и Грок и Броза на ...$#@&
Не бих даље ...😂🤣
Otkako znam za sebe, uvek sam živeo u najgorim vremenima. Nikad u dobrim. Uvek je sve bilo skuplje nego prošle godine, uvek su porezi bili veći nego lani a vino lošije nego ikad. Leta su nekad bila leta, a zime zaista zime… Ljudi su bili pošteniji, vazduh čistiji.
Danas se sa setom sećamo divnih dana izobilja od pre 10 godina. Kakva su samo to bila vremena! Pre 10 godina smo govorili da se ovako više ne može i da je bilo mnogo bolje pre 5 g. Pre 35 g smo govorili da će za 40 g biti mnogo bolje. Pre 12 g, da su došla poslednja vremena.
Dok su ostali, pametniji narodi, živeli odmah, mi smo bili okrenuti svetloj budućnosti. Kada se budućnost izjalovila, okrenuli smo se svetloj prošlosti. Prošlost me nikada nije mnogo zanimala, a za budućnost nemam više vremena.
Da li sam površan tip ako želim da živim malo sada?
Momo Kapor
The ancient city of Nimrud stood for 3000 years until 2015
It rose on the banks of the Tigris River in what is now northern Iraq, and by the ninth century BC it had become the capital of the Assyrian Empire, the most powerful state in the world...
At its heart stood the Northwest Palace, its walls lined with enormous alabaster reliefs of the king at war, at the hunt, and among winged spirits, each carved with cuneiform proclaiming his conquests. Its gateways were guarded by the lamassu, colossal human-headed winged bulls set there to ward off evil, and a great ziggurat towered over the city, built to join the earth to the heavens.
For nearly two centuries Nimrud was one of the wealthiest and most magnificent cities in the world, at the center of an empire that reached from the Persian Gulf to the Mediterranean. Even after the Assyrian Empire fell in 612 BC, its ruins survived, and remained buried for thousands of years...
When European archaeologists uncovered them in the nineteenth century, Nimrud became one of the greatest archaeological discoveries ever made, revealing an entire lost civilization known until then mainly from the Bible.
Then, in early 2015, the militant group ISIS, which had seized control of the region, destroyed the site. Using sledgehammers, bulldozers, and explosives, they demolished the Northwest Palace, shattered the reliefs, toppled the lamassu, and flattened the ziggurat. In November 2016, Iraqi forces retook the site, and it was later confirmed that around 90% of the excavated portion of city had been completely destroyed...
What had survived for three thousand years was erased in a matter of weeks.
Ово је сасвим нормално, Шабац је увек био мало већа, нашминкана паланка. Као и већина мањих градова у Србији. И то нема везе са политиком. Што се тиче поменутих бендова, не фали им апсолутно ништа. То што се некоме не свиђају њихов је ментални хендикеп.
Inače dok su lokalne vlasti u Šapcu bile okupirane dosovcima imali smo umesto “leto na savi” šabački letnji festival gde su dolazili izvođači poput Dubioze kolektiv ili Goblini i slični, ni slučajno narodna muzika. A pogledajte sad ovu lepotu 😍
U šetnji od Kragujevca ka Kraljevu studenti sa drveta spasili 4 mačeta. Preslatki su, ali ne u sjajnom stanju. Vodimo ih, ali ne znamo gde sa njima kad stignemo. Molim vas, uzmite neko!!
Večeras su u Bresnici sa nama, sutra u Kraljevu, a onda... na ulicu