Дарко Николић

Чувар добре воље.
Новинар овдашњи (својевремено и УЕФА и ФИБА).

Аутор

[Дарко Николић @HuddleBre]

Ко сам ја?

Ако сте се то икада запитали, мој интервју за @alex5rovski ће вам одгонетнути:

http://t.co/vj0Tijy10V

[Дарко Николић @HuddleBre]

Нисам био запослен као спортски новинар откако сам напустио Блиц пре скоро пет година. И, данас сам добио понуду да - опет будем спортски новинар.

Не знам шта следи, али даће Бог нешто добро.

[Дарко Николић @HuddleBre]

Решио сам да напустим "Блиц".

Не знам шта следи, али даће Бог нешто добро.

[Дарко Николић @HuddleBre]

Кад год вам кажу да се узалуд удружујете зарад неког Добра (нарочито ако то зачине речима "Ма, то је немогућа мисија") ..

.. а ви им покажите ове две пчеле:

[Дарко Николић @HuddleBre]

ШТА ЈУНАЦИ С КОШАРА КАЖУ О КЊИЗИ "ГВОЗДЕНИ ПУК"?

Уз њихове речи, следи и мали подсетник на ПОКЛОНЕ који вас чекају још два дана, до краја маја 2026.

„Књига је одлична. Успео си да дочараш оно време... Успео си да ухватиш како се осећа борац у тренуцима битке... Само напред!“
(Ивица Колев, један од јунака са Кошара)

„Одмор са породицом у Грчкој је био прелеп, а моменти слободног времена обогаћени једном предобром, односно врхунском књигом. Веровали или не, док сам је читао у воду нисам хтео… 🙂 Имао сам, за мене, велику част да међу првим читаоцима у Србији уживам у књизи г-дина Дарка Николића „ГВОЗДЕНИ ПУК“.
Књига која ме је као времеплов вратила у период дешавања балканских ратова, ослобођења старе Србије од Турака, кроз коју сам буквално видео људе и војнике оног доба, осећао њихове навике, њихову људскост, природност, све оно чега данас такорећи нема... Са њима ишао пут Скопља, гледао борбе са Арнаутима и турцима, чуо сваки куршум...
Нажалост, све као неми посматрач...
Међутим, оно што је најважније, ова књига вас учи да волите своју земљу, свој народ, своју традицију и културу, своју веру, да се вратите својим коренима и Христу који обитава у свима нама...
Ако мислите добро свом детету дајте му да је прочита, после вас наравно, нећете се покајати!
Први пут у животу да ми је било жао што књига нема 1000 страна, што не траје још много...
Надам се да ће наставак изаћи што пре!
Свака Вам част г-дине Дарко Николић и највеће ХВАЛА на овом путовању!!!“
(Звездан Рачић, један од јунака са Кошара)

- - -

Као што знате, захваљујући дародавцима до сада је одштампано 4.300 примерака књиге "Гвоздени пук", која се бесплатно дели. И, дели се свакодневно, по списку пријављивања.

А до краја маја, у току је и мало, али од срца - узвратно даривање.

Наиме, ко до краја овог месеца, дакле у наредне три седмице, на "Патрoену" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње, а и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

Управо на Патреону (светски признатом сајту на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора), дародавци "Гвозденог пука" су и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве Јутјуб/ТикТок/Инстаграм емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара)).

И, свако ко се до краја маја на страници (https://t.co/pUqMcumL1Q) на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

1. Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука";

2. Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук";

3. и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2iFtk (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumL1Q

#Србија #Историја #Књиге

[Дарко Николић @HuddleBre]

@MitaAlek Благодарим. Користио сам и сам руске изворе који се помињу, али нисам знао за, рецимо, телеграм број 2 који се у овом раду господина Тимофејева помиње. Хвала још једном, од срца.

[Дарко Николић @HuddleBre]

Руски агенти, дворске интриге и Мајски преврат: Тајна страна српске историје

Да ли сте знали да су руски тајни агенти почетком 20. века организовали личну безбедност краља Александра Обреновића?

Ко је био мистериозни Александар Вејсман? Зашто је примао већу плату од многих официра руског Генералштаба? И како су руски шпијуни из Београда пратили политичке игре које су обликовале судбину Србије?

У сенци нашег двора - делују руски агенти. Тајни извештаји стижу и из Беча. Прате се противници краља. Огромне суме новца мењају власнике. Нико не сме да зна шта се заиста дешава. Или, ипак... после више од сто година - то сада можемо да сазнамо?

Време је и било. Јер, историја Србије није испуњена само биткама и ратовима. Понекад су најважније борбе вођене у тишини, далеко од очију јавности.

Шта мислите: ко је почетком 20. века био најбоље плаћен човек у систему безбедности краља Александра Обреновића?

Генерал? Министар? Начелник полиције?

Ниједан од њих.

Био је то руски тајни агент чија је месечна плата износила двоструко више од плате појединих официра руског Генералштаба.

Ко је био тај човек и зашто је био толико важан?

Одговор се налази у новој причи на Патреон страници бесплатне књиге "Гвоздени пук":

https://t.co/cCfmuMFPWW

[Дарко Николић @HuddleBre]

Како су ме шокирали Карађорђевићи

Знам, знам... Многи данас деле снимак о томе како принц Филип и супруга му Даница, са децом сатима стоје и чекају да се поклоне светињи, појасу пресвете Богородице, али уопште нећу о томе да вам причам. Хоћу о нечем другом.

У ова времена, мислим да је то важно.

Мени се десило да сам у последње две, три године - два, три пута био на истом месту где и поменути Карађорђевићи. Било ми то помало чудно: просто, нисам навикао да сам у таквом друштву, али ми се сада вероватно прадеда смеши с небеса, јер је био ордонанс принца Ђорђа. Oнако малог га возио у колима (па му дечкић наређивао "Стеване, сад удари у бандеру, а ми ћемо искочити пре тога!"). У сваком случају, кад су већ Николићи били уз Карађорђевиће на почетку 20. века, ова прича је неки не баш обични наставак у 21.

Углавном, прво ме изненадио сам принц. Нешто смо седели за истим, огромним столом, нисмо причали, јер нисмо ни били баш близу, али у оној вреви, када сам се подизао да идем полако кући - он одједном устане, како је и ред, и иако је и даље врева око нас, на тај учтив начин поздрави оног који одлази. Еј, устао принц због мене, најгрешнијег човека ког је икада видео! (Што рече мој дивни колега Марко кад је чуо шта се десило "Кад човек размисли мало, морају бити такви, то је стара господа, а не ова новопридошла").

Његова супруга Даница ме, други пут, запрепастила када сам јој пришао да пренесем једну молбу моје мајке да погледа неки писани материјал из давнина. Ни сама принцеза, а ни ја, у ту науку се не разумемо, просто - ја сам новинар, она је мастер графичког дизајна, а тема су била нека невероватна открића о српској традиционалној култури. Њена реакција је била чудесно мудра. Реакција пуна дивне ширине погледа на тему, са разумевањем озбиљности ситуације и нестварном срдачности. (Иначе, тај материјал о запањујућим открићима о ономе што се ових година представља/потура као наша традиција биће ускоро доступан у књизи која је најневероватнија књига коју сам икада читао). Али, није мене запањио само брачни пар.

Једном сам се обрео у истом дворишту у коме је био и млађани Стефан Карађорђевић, тада седмогодишњак. Било ту баш много људи, били и неки столови са послужењем и... кренем ја да сипам себи неки сок из бокала, кад, ето ти и њега. Стао лепо, пристојно и тихо, "у ред". Да најпре себи сипам, па ће узети и он мало. Видим ја да у исто гледамо, али - бокал је већ код мене. Понудим да га послужим и... када се осмехнуо, а потом и захвалио, са све оним локнама и климањем главом као да се сцена одвила на двору - е, тад сам већ био сигуран да ми се прадеда смеши с небеса.

Али, сад, овог викенда, остао сам скроз затечен.

Моја мајка је постала скоро сасвим непокретна. Готово да ништа не може сама да обави и... Ето, живот просто некад буде и такав. Хтели смо да одемо у недељу, био ми слободан дан, заједно до неке цркве, али у три ноћу ме зове на телефон да дођем до ње, каже "не може да стоји, а морала би да устане, природа зове". Ију, како не може да стоји, помислим... Кад оно - болови не само да су у коленима, него одједном и стопала, па како се ослони тежином на њих, врисне. Стварно не може ни макац. Углавном, помогнем јој ја некако, врати се она у кревет, а ја неком белоруском кремом против болова намажем - кад су ми то већ препоручиле дивне монахиње из манастира свете Јелисавете из Минска (ако их не сретнете "онако успут", по Србији, обично имају величанствен штанд на Сајму књига. Ако Сајам књига преживи...). Углавном, Руси ко Руси, овај Белоруси... они и од масти медведа праве креме, па ја поновим мазање баш том кремом и у пола седам, а мајка мало пред девет сати каже: "Хајде да ипак пробамо у цркву... Како човеку да буде боље - ако не оде тамо где ће му бити боље?". И, узмемо ми такси, једва до њега и дођемо и још теже у њега уђемо, али ипак стигнемо у ту једну београдску цркву у коју одемо једном годишње, отприлике. Тамо је милина, из сто разлога. Причаћу вам то посебно неки други пут. А после литургије се тамо свет окупи, послужи се, седи се лепо, прича... Још био леп дан, огромно двориште, дрвеће, пирка ветрић, Сунце...

И, крећемо после 15-20 минута седења ми полако кући, кад одједном прилази нека девојчица. Нема три године.

А оно - то ћерка принца Филипа Карађорђевића, Марија.

И пита она моју маму (а једна куварица и ја држимо моју мајку руку под руку, јер нам треба око 10 минута врло спорог хода за тих 50 метара до улице), пита је ова мала, показујући на штап:

- Ста ти је то?

Ми јој објаснимо да је боле ноге, и да јој штап помаже да иде. А мора да иде до таксија, јер такси не може да приђе ту где смо седели.

А ова мала, Марија Карађорђевић, ухвати моју маму за руку, душа добра, да је и она води.

Притрчи њена мама, добра принцеза Даница, каже нам "Јој! Извините, смета ли вам она?"

Одговоримо ми у глас "Ма какви! Дивна је, пришла сама, дивно дете".

Каже мама њена: "Ма, она је таква, сва пуна емпатије. Чим види да некоме нешто треба, приђе сама".

Углавном, одемо ми полако тих 50 метара и чекамо такси, само што није стигао. А ова мала принцезица одједном пружи ногу, стави је поред стопала моје мајке и каже јој:

"Види, имам лепе ципеле!"
(Право женско, помислим. После сам тек видео на интернету, она има тек две и по године!)

И, моја мама, видећи ту њену дечју доброту, пусти моју руку - па пружи једну од болних ногу и каже "Е, имам и ја лепе!"

А онда ова мала принцеза обиђе ту куварицу и моју маму, па поред друге мамине ноге пружи своју другу ногу и каже "Имам ја и другу лепу ципелу".

Душа мала. Чиста.

Улазимо ми потом у такси, а она пита "А где идеш сад? Где идеш?"

Ми јој објаснимо да водимо моју маму кући, да легне, боле је ноге.

А ова мала принцеза почне да маше, да шаље пољупце, да маше, и маше, и маше... Све док нас је видела. И док смо је видели.

Еј, две и по године.

Чиста доброта.

Мојој мами од тад - 200% боље.

Наравоученије? Окружите се принцезама. Или принчевима. Има их, стварно. Окружите се чистим душама. Лече.
Мајке ми моје здраве. И прадеде ми, што се смеши и сад.

[Дарко Николић @HuddleBre]

Поклони, поклони!

А пре тога...

Шта кажу жене које су читале "Гвоздени пук"?

(Одмах после њихових речи, следи мали подсетник на ПОСЕБНЕ ПОКЛОНЕ који вас чекају још неколико дана, до краја маја 2026.)

„Дирнута сам истински, велике и важне истине су написане у овој књизи, не само историјске, српске, већ духовне, православне, људске, срчане.
Уживала сам у читању. Заборављала сам да читам књигу, аутор ме је преместио директно у све атмосфере, све слике, веома живо и сасвим реално… Одушевљена сам начином којим је писано.
Изненадило ме је, као емоција и као велики раст за душу након прочитаног рукописа – осећај дубоког, дубоког поштовања за мушкарце Србе, дубоко поштовање са срчаност, за пожртвованост, за несебичност са којом спремно залажу свој живот за живот својих жена, сестара, мајки, деце, другова, домовине…
Ја сам то поштовање осећала и раније, због двојице деда који су ратовали, због стричева који су ратовали, због оца који није ратовао али је био исти Србин и заштитник као и његов отац и деда, али док сам читала ову књигу, јавило се нешто веће, нешто што је захвалност у име женског рода, поштовање и разумевање мушке судбине на овом простору.
Да, разумевање мушке судбине у Србији је оно што су многи заборавили, посебно су жене заборавиле. А та судбина је и данас тешка као и увек, можда и тежа јер се не ратује отворено, јер рат чак није ни објављен, јер непријатељ вреба час видљив, час невидљив, а борцу остаје да се ослони на једино искуство из ратова које је наследио а које и данас може да му користи: на Божију помоћ и на честито храбро срце.
Хвала ти драги Дарко, и сваку срећу желим твојој књизи, а благословени су сви они који је прочитају.
(Милица Ракоњац, магистар сликарства, аутор графичког решења за корице књиге)
-
"Мало је књига које говоре о овом времену. Ретки су и писци који уједињују истраживање са приповедачким даром и тако успевају да оживе једно време са толико мајсторства, компетентности и психолошког увида. Дарко није могао бити учесник догађаја од пре више од стотину година, о којима је писао, али кад прочитате књигу "Гвоздени пук", повероваћете не само са је он био, него да сте и ви сами били тамо.
Књига се чита више пута - "да не заборавимо ко смо". 👌
Хвала Дарко!
(Милица Ајдуковић)
-
„Изузетна. Књига која зауставља време. Подсећа ко смо и шта ишчезава а треба да чувамо да се не угаси. Чојство, храброст, саосећање. Драго ми је што је освежена хумористичним анегдотама и кроз дијалект који до сада многим младим и није тако знан“.
(Кристина Пејић)
-
„Књига је дивна и једва чекам наставак... буди тугу, за коју кажете да „није од Бога“, али и тај чувени српски понос...
Дивно је што постоје људи који пишући овакве књиге чувају од заборава праве вредности које су некада постојале у нашем народу“
(Љиљана Милановић)
-
„Чита се у једном даху, живи сваки тренутак, одаје почаст тим храбрим људима. Ја је назвала – сведоком једног времена храбрости! Хвала за дивне странице.“
(Данијела Крстић)
-
"Већ неколико пута сам рекла - књига је за ђачку лектиру! ИЗУЗЕТНА"
(Данијела Дејановић)
-
„Дивна књига, бескрајно занимљива проткана морем истинитих нити. Чувам је на Флориди. Навијам да стигне у књижаре и покаже своју праву моћ“
(Александра Оташевић)
-
„Могла бих још сто пута да је прочитам! За мене је ова књига нешто непоновљиво, а верујте ми, нисам мало књига прочитала. Мислим да сваки Србин мора имати ово Ваше дело у кућној библиотеци. Унапред се радујем свему што ћете да напишете и што ћу надам се прочитати. Пуно поздрава из Пирота."
(Јелена Ђорић)
-
"На мене је оставила јак утисак управо због верно дочараних ликова, имала сам осећај као да их познајем. Самим тим легендарни пук живи кроз књигу, савршено."
(Мира Ивановић)
-
"Једноставно невероватно. Да не заборавимо ко смо... Књига којој се увек враћам изнова и изнова и сваки пут је доживим на другачији и емотивнији начин."
(Сања Љубисављевић)
-
"Ја сам је читала у једном даху. Мислим да смо до твоје књиге имали углавном књиге са чињеницама везаним за Гвоздени пук. Твој роман је пун дирљивих људских прича кроз које сви осетимо и проживимо страхоту рата и све осећаје које он носи. Свако од нас из Топлице је имао неког свог у том пуку па је самим тим и доживљај твог романа посебан. За младе људе мислим да је феноменално јер кад читајући чињенице брзо се сморе. Роман држи пажњу а у исто време је поучан. Морам да ти кажем, причу си тек почео. Ја чекам наставак."
(Светлана Миленковић)
-
"Сваки дан (у Прокупљу) пролазим поред белих камених коцки које стоје поређане око споменика на којима су исписана имена која немо гледају у небо. Након читања то су судбине, људи, догађаји, приче. Више то није камен неми, то је Гвоздени пук, којем се увек јављам са ПОМАЖЕ БОГ ЈУНАЦИ!"
(Милена Петровић)
-
"У даху без даха. Тако се чита Гвоздени Пук.
Плакала сам често. Вероватно због прадеде који је са мном духовно читао књигу.
Настави..."
(Мирјана Поповић)
-
"Књига неизмерне вредности. Вишеслојна, дубока, људски топла и важна, толико нам је у овом времену важна да је због тога божјом вољом и изникла. Овакво дело - живи сведок историје, може да изнесе само неко близак духовном изворуу и спреман на лична страдања.
Спој минулог и садашњег жртвовања за истину о нашим прецима,чини ову књигу бисером који тек треба да засја.
Време у којем живимо негира све праве вредности живљења,а право живљење не иде са комформизмом.
Она је питка, сликовита, смртно озбиљна и духовита. Она осветљава карактер српског војника, сељака и српске породице. Дарко је тако умешно ушао у психологију ликова, с таквом лакоћом, да се временски раздор нимало не осећа. Та аутентичност је суштина. То говори да је осећање високософистицирана способност међусобног повезивања, без обзира на време и простор. Тај таленат дат је свима, а Дарко га је развио до танчина. Колико смо спремни да осећамо - толико смо живи.
За мене лично " Гвоздени пук" је једна од спона са Таином, хлебом нашим јуначким. Док сам се са њим повезивала, сећам се помена те речи и дијалога. И сад их видим у тексту. Тај звучни ефекат "таин", оставио је трага и водио ме даље, све док га једног дана нисам умесила и представила истину о њему - хлебу наших предака. Први окидач било је историјско дело - запис из Великог чког рата, а други *Гвоздени пук".
На томе неизмерно хвала Господу и Дарку."
(Драгана Крбавац)
-
"Прво сам свима јавила кад ми је Дарко послао поруку да ћу добити свој примерак. Кад је стигла грлила сам је као дете плишаног меду јер стварно сам желела ту књигу, а Дарко иако није то знао нашао је пут до мене, да ми оствари ту жељу. Од тог дана посвета из књиге ми стоји као позадина на телефону. Одмах сам почела са читањем и док нисам завршила нисам стала.
У једном даху се чита. Утисци су углавном као сви претходни коментари па да се не понављам. И заиста је треба уврстити у редовну школску наставу. А издвојила сам један посебан део из књиге који ми је постао као мотив и опомена.
"Јеси ли добро Лазаре?", питао га је уз осмех Салатило.
"Мени тата каже да нам је увек онако каква нам је вера", изненади малишан тројицу војника."
(Бојана Јокић)

---

Подсетник: ко до краја овог месеца, на "Патреону" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње, а и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

Шта је Патреон и какви сад "поручници"?

Патреон је светски признат сајт на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора, а управо су такви дародавци "Гвозденог пука" и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара).

И, свако ко се до краја маја на https://t.co/pUqMcumdci пријави и на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

* Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука"

* Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук"

* и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2i7DM (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumdci

[Дарко Николић @HuddleBre]

Поклони, поклони!

А пре тога...

Шта кажу жене које су читале "Гвоздени пук"?

(Одмах после њихових речи, следи мали подсетник на ПОСЕБНЕ ПОКЛОНЕ који вас чекају још неколико дана, до краја маја 2026.)

„Дирнута сам истински, велике и важне истине су написане у овој књизи, не само историјске, српске, већ духовне, православне, људске, срчане.
Уживала сам у читању. Заборављала сам да читам књигу, аутор ме је преместио директно у све атмосфере, све слике, веома живо и сасвим реално… Одушевљена сам начином којим је писано.
Изненадило ме је, као емоција и као велики раст за душу након прочитаног рукописа – осећај дубоког, дубоког поштовања за мушкарце Србе, дубоко поштовање са срчаност, за пожртвованост, за несебичност са којом спремно залажу свој живот за живот својих жена, сестара, мајки, деце, другова, домовине…
Ја сам то поштовање осећала и раније, због двојице деда који су ратовали, због стричева који су ратовали, због оца који није ратовао али је био исти Србин и заштитник као и његов отац и деда, али док сам читала ову књигу, јавило се нешто веће, нешто што је захвалност у име женског рода, поштовање и разумевање мушке судбине на овом простору.
Да, разумевање мушке судбине у Србији је оно што су многи заборавили, посебно су жене заборавиле. А та судбина је и данас тешка као и увек, можда и тежа јер се не ратује отворено, јер рат чак није ни објављен, јер непријатељ вреба час видљив, час невидљив, а борцу остаје да се ослони на једино искуство из ратова које је наследио а које и данас може да му користи: на Божију помоћ и на честито храбро срце.
Хвала ти драги Дарко, и сваку срећу желим твојој књизи, а благословени су сви они који је прочитају.
(Милица Ракоњац, магистар сликарства, аутор графичког решења за корице књиге)
-
"Мало је књига које говоре о овом времену. Ретки су и писци који уједињују истраживање са приповедачким даром и тако успевају да оживе једно време са толико мајсторства, компетентности и психолошког увида. Дарко није могао бити учесник догађаја од пре више од стотину година, о којима је писао, али кад прочитате књигу "Гвоздени пук", повероваћете не само са је он био, него да сте и ви сами били тамо.
Књига се чита више пута - "да не заборавимо ко смо". 👌
Хвала Дарко!
(Милица Ајдуковић)
-
„Изузетна. Књига која зауставља време. Подсећа ко смо и шта ишчезава а треба да чувамо да се не угаси. Чојство, храброст, саосећање. Драго ми је што је освежена хумористичним анегдотама и кроз дијалект који до сада многим младим и није тако знан“.
(Кристина Пејић)
-
„Књига је дивна и једва чекам наставак... буди тугу, за коју кажете да „није од Бога“, али и тај чувени српски понос...
Дивно је што постоје људи који пишући овакве књиге чувају од заборава праве вредности које су некада постојале у нашем народу“
(Љиљана Милановић)
-
„Чита се у једном даху, живи сваки тренутак, одаје почаст тим храбрим људима. Ја је назвала – сведоком једног времена храбрости! Хвала за дивне странице.“
(Данијела Крстић)
-
"Већ неколико пута сам рекла - књига је за ђачку лектиру! ИЗУЗЕТНА"
(Данијела Дејановић)
-
„Дивна књига, бескрајно занимљива проткана морем истинитих нити. Чувам је на Флориди. Навијам да стигне у књижаре и покаже своју праву моћ“
(Александра Оташевић)
-
„Могла бих још сто пута да је прочитам! За мене је ова књига нешто непоновљиво, а верујте ми, нисам мало књига прочитала. Мислим да сваки Србин мора имати ово Ваше дело у кућној библиотеци. Унапред се радујем свему што ћете да напишете и што ћу надам се прочитати. Пуно поздрава из Пирота."
(Јелена Ђорић)
-
"На мене је оставила јак утисак управо због верно дочараних ликова, имала сам осећај као да их познајем. Самим тим легендарни пук живи кроз књигу, савршено."
(Мира Ивановић)
-
"Једноставно невероватно. Да не заборавимо ко смо... Књига којој се увек враћам изнова и изнова и сваки пут је доживим на другачији и емотивнији начин."
(Сања Љубисављевић)
-
"Ја сам је читала у једном даху. Мислим да смо до твоје књиге имали углавном књиге са чињеницама везаним за Гвоздени пук. Твој роман је пун дирљивих људских прича кроз које сви осетимо и проживимо страхоту рата и све осећаје које он носи. Свако од нас из Топлице је имао неког свог у том пуку па је самим тим и доживљај твог романа посебан. За младе људе мислим да је феноменално јер кад читајући чињенице брзо се сморе. Роман држи пажњу а у исто време је поучан. Морам да ти кажем, причу си тек почео. Ја чекам наставак."
(Светлана Миленковић)
-
"Сваки дан (у Прокупљу) пролазим поред белих камених коцки које стоје поређане око споменика на којима су исписана имена која немо гледају у небо. Након читања то су судбине, људи, догађаји, приче. Више то није камен неми, то је Гвоздени пук, којем се увек јављам са ПОМАЖЕ БОГ ЈУНАЦИ!"
(Милена Петровић)
-
"У даху без даха. Тако се чита Гвоздени Пук.
Плакала сам често. Вероватно због прадеде који је са мном духовно читао књигу.
Настави..."
(Мирјана Поповић)
-
"Књига неизмерне вредности. Вишеслојна, дубока, људски топла и важна, толико нам је у овом времену важна да је због тога божјом вољом и изникла. Овакво дело - живи сведок историје, може да изнесе само неко близак духовном изворуу и спреман на лична страдања.
Спој минулог и садашњег жртвовања за истину о нашим прецима,чини ову књигу бисером који тек треба да засја.
Време у којем живимо негира све праве вредности живљења,а право живљење не иде са комформизмом.
Она је питка, сликовита, смртно озбиљна и духовита. Она осветљава карактер српског војника, сељака и српске породице. Дарко је тако умешно ушао у психологију ликова, с таквом лакоћом, да се временски раздор нимало не осећа. Та аутентичност је суштина. То говори да је осећање високософистицирана способност међусобног повезивања, без обзира на време и простор. Тај таленат дат је свима, а Дарко га је развио до танчина. Колико смо спремни да осећамо - толико смо живи.
За мене лично " Гвоздени пук" је једна од спона са Таином, хлебом нашим јуначким. Док сам се са њим повезивала, сећам се помена те речи и дијалога. И сад их видим у тексту. Тај звучни ефекат "таин", оставио је трага и водио ме даље, све док га једног дана нисам умесила и представила истину о њему - хлебу наших предака. Први окидач било је историјско дело - запис из Великог чког рата, а други *Гвоздени пук".
На томе неизмерно хвала Господу и Дарку."
(Драгана Крбавац)
-
"Прво сам свима јавила кад ми је Дарко послао поруку да ћу добити свој примерак. Кад је стигла грлила сам је као дете плишаног меду јер стварно сам желела ту књигу, а Дарко иако није то знао нашао је пут до мене, да ми оствари ту жељу. Од тог дана посвета из књиге ми стоји као позадина на телефону. Одмах сам почела са читањем и док нисам завршила нисам стала.
У једном даху се чита. Утисци су углавном као сви претходни коментари па да се не понављам. И заиста је треба уврстити у редовну школску наставу. А издвојила сам један посебан део из књиге који ми је постао као мотив и опомена.
"Јеси ли добро Лазаре?", питао га је уз осмех Салатило.
"Мени тата каже да нам је увек онако каква нам је вера", изненади малишан тројицу војника."
(Бојана Јокић)

---

Подсетник: ко до краја овог месеца, на "Патреону" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње, а и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

Шта је Патреон и какви сад "поручници"?

Патреон је светски признат сајт на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора, а управо су такви дародавци "Гвозденог пука" и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара).

И, свако ко се до краја маја на https://t.co/pUqMcumdci пријави и на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

* Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука"

* Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук"

* и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2i7DM (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumdci

[Jelena S @JelenaS13531293]

Ученици трећег разреда XIII београдске гимназије су се управо попели на Кајмакчалан ❤️💙🤍

[Дарко Николић @HuddleBre]

Замислите да се окупи 200 Милунки Савић? Е, па писао сам баш о томе - јер се десило. Стварно.

Тај чудесан историјски поклон вас чека на Патреон страници моје бесплатне књиге "Гвоздени пук"

БАТАЉОН СМРТИ: Чудесна прича о снази жена
⬇️⬇️⬇️
https://t.co/G8O4RBgmsh

#Историја

[Дарко Николић @HuddleBre]

ЧУДО ОД ЧОВЕКА: Истакао америчку заставу и спасао стотине српских рањеника

Ево вам један поклон од мене.

Кратка прича о странцу ког су Срби много волели. А како и не би? Спасао је хиљаде живота наших предака..

https://t.co/uYXiqqgxDK

[Дарко Николић @HuddleBre]

Ускоро...

#Србија #Историја #Књига

[Дарко Николић @HuddleBre]

Рекох вам, чуда су могућа.

(Први пут после више од 50 година, у ово мало место у Србији стигло је његово, "лично његово" ватрогасно возило).

[Дарко Николић @HuddleBre]

Хајде да урадимо нешто незабележено у српској историји.

Да помогнемо људима у једном минијатурном српском месту да остваре сан - да лакше помажу људима. Они имају само себе, малобројне тамо. Али, имају и нас, њима дибидус незнане, који можемо за тили час да помогнемо да се тај њихов сан оствари, на корист многих.

А ево о чему се ради.

Признајем, до малопре нисам знао, док нисам прочитао једно недавно истраживање, да је у јулу прошле године у Србији регистровано 3.538 пожара на отвореном, што не да је апсолутни рекорд откако се то броји, него је за чак 284% више него у истом месецу 2024. Али, какве везе имамо ви и ја са пожарима? "Има о томе ко ће да брине!" неко ће рећи.

И, биће у праву.

О пожарима често брину добровољна ватрогасна друштва (ДВД). А замислите једно мајушно српско место, од нешто преко 2.000 душа, које има своје добровољне ватрогасце. Можете мислити колико је "велико" то ватрогасно друштванце, када у том месту има преко хиљаду људи старијих од 50 година. А баш то тамошње добровољно друштванце је пожелело - да има своје мало, право ватрогасно возило.

У питању је Ердевик. Чувено, а минијатурно место.

Многи од нас никад тамо нису били. Многи од нас и не знају да је оно покрај Шида, на северозападу наше земље. Иако стварно мајушно место, дало је оно Србији и свету и једну Миру Бањац, и писца бајки (и не само бајки) Гроздану Олујић, и војнике који су стајали где је најтеже било стајати пред освајачем, оних дана када се неко загледао и у Кошаре и остатак Србије. Ето, и један од тадашњих војника је у том малом друштву које брани Ердевик и околину од пожара. Има њих још, јер године и ратови могу да прођу, али не може да прође срце у јунака - и жеља да се помогне тамо где је најугроженије.

И, сад, замислите једно толицно место, са малом групом добровољних ватрогасаца - које би да има своје мало али право ватрогасно возило. Замислили? А замислите колико је новца потребно да они тај сан остваре... Ја не умем ни да замислим толики новац. Али, могу мало да уплатим. Што бих то урадио? Јер сам видео њихово обавештење на Фејсбуку да ће, ето, овог викенда, "по два члана ДВД ићи од куће до куће" по Ердевику и, ко буде могао и хтео да помогне, они ће баш тада прикупљати средства за то возило. Али, кад ће они то тако да скупе довољно, 2126. године?!

А то њихово добровољно ватрогасно друштванце постоји још од 1925! Еј, више од сто година! Шта смо ми Срби сачували, старије од сто година, да и даље овде живи, да и даље ради? А они су и даље ту. И - и даље помажу људима. А сад ће још да иду од врата до врата и да питају онај стари свет - има ли ко какав прилог за возило које ће их све спасавати, злу не требало.

Зато... Хајде да их изненадимо. Ево, објавили су они тај свој позив за помоћ (https://t.co/9t5HpD3R9H), а у том позиву има рачун:

ДВД ЕРДЕВИК
325-9500600004780-66

Па, хајде да урадимо нешто незабележено у српској историји. Да помогнемо људима које не знамо, које можда никада нећемо срести, да остваре свој сан: да помажу другима.

Просто...

Да не заборавимо ко смо.

(А наши смо.

Хајде да баш зато - изведемо чудо каквог досад није било.)

[Дарко Николић @HuddleBre]

Седимо тако Андрија Прлаиновић и ја, причамо о мојој књизи, кад оно... велика вест.

Поклони се деле!
(до краја месеца)

Прлаиновић је у ову причу свратио само да вам махне, а ја - да бих вам стварно нешто лепо јавио:

Као што знате, захваљујући дародавцима, до сада је одштампано 4.300 примерака моје књиге "Гвоздени пук", која се бесплатно дели. И, дели се свакодневно, по списку пријављивања.

А до краја маја, у току је и мало, али од срца - узвратно даривање.

Наиме, ко до краја овог месеца, дакле у наредне три седмице, на "Патрoену" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње, а и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

ШТА ЈЕ ПАТРЕОН И КАКВИ САД "ПОРУЧНИЦИ"?!

Патреон је светски признат сајт на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора, а управо су такви дародавци "Гвозденог пука" и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара).

И, свако ко се до краја маја на https://t.co/pUqMcumdci пријави и на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

* Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука"

* Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук"

* и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2i7DM (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumdci

[Дарко Николић @HuddleBre]

Седимо тако Андрија Прлаиновић и ја, причамо о мојој књизи, кад оно... велика вест.

Поклони се деле!
(до краја месеца)

Прлаиновић је у ову причу свратио само да вам махне, а ја - да бих вам стварно нешто лепо јавио:

Као што знате, захваљујући дародавцима, до сада је одштампано 4.300 примерака моје књиге "Гвоздени пук", која се бесплатно дели. И, дели се свакодневно, по списку пријављивања.

А до краја маја, у току је и мало, али од срца - узвратно даривање.

Наиме, ко до краја овог месеца, дакле у наредне три седмице, на "Патрoену" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње, а и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

ШТА ЈЕ ПАТРЕОН И КАКВИ САД "ПОРУЧНИЦИ"?!

Патреон је светски признат сајт на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора, а управо су такви дародавци "Гвозденог пука" и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара).

И, свако ко се до краја маја на https://t.co/pUqMcumdci пријави и на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

* Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука"

* Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук"

* и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2i7DM (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumdci

[Дарко Николић @HuddleBre]

Посебна, лепа понуда!

Нове дародавце књиге "Гвоздени пук", без чијих прилога до сада не би било могуће истражити и, у чеитир издања, одштампати 4.300 примерака, а потом их и бесплатно делити - чекају поклони.

Скромни, али... од срца.

Свако ко до краја маја на "Патрoену" као "поручник" подржи ову идеју чувања од заборава наших славних предака (и њихових порука за нас данашње и оне који после нас долазе), добиће мали поклон.

Патреон је светски признат сајт на коме малим месечним прилозима можете да помогнете неку идеју или аутора, а управо су такви дародавци "Гвозденог пука" и омогућили сајт бесплатне књиге, наставак истраживања, десетине новооткривених чудесних прича, а и прве емисије на ову тему. Прилози могу бити од малих, до великих, како је коме драже и какве су коме могућности, а "поручником" постаје свако ко приложи десет евра (што је мало више хиљаду динара).

И, свако ко се до краја маја на https://t.co/pUqMcumdci пријави и на поменути начин помогне, као "поручник" ће добити:

* Приступ свим ексклузивним садржајима за дародавце на Патреон страници "Гвозденог пука"

* Поклон захвалности - одштампани примерак књиге "Гвоздени пук"

* и, као посебну понуду за оне који на поменути начин постану дародавци до краја маја, добиће и скромни беџ "Гвоздени пук", и обележивач за књигу "Гвоздени пук", док ће у самој књизи добити и посвету аутора.

(Књига је, наравно, до сада била и остаће заувек бесплатна за све, пријављивање је путем https://t.co/0VeGd2i7DM (ред је тренутно мало већи него што је 4.300 одштампаних примерака), а дародавци који омогућавају реализацију целе ове идеје просто ће, као мали дар захвалности, добити "преко реда" свој примерак. И, у овој, мајској акцији, добиће поменуте додатне поклоне.

Читамо се ми.

Да не заборавимо ко смо.)

https://t.co/pUqMcumdci

#Србија #Историја #Књиге

[Patreon @Patreon]

Thinking about starting a Patreon? 🤔

We made a step-by-step video series with advice from creators who’ve actually done it.

From defining your page to designing your membership experience, this is a practical guide to launching your Patreon.

Watch all the episodes on Patreon for Creators here: https://t.co/MM2H746xra

[Дарко Николић @HuddleBre]

Најневероватнија српска прича коју нас не уче у школама

На Патреон страници страници посвећеној мојој бесплатној књизи "Гвоздени пук", пред вама је нестварно откриће.

Нестварно.

Чека вас овде:

https://t.co/tewWUHUf5O

#Србија #Историја

[Дарко Николић @HuddleBre]

Најневероватнија српска прича коју нас не уче у школама

На Патреон страници страници посвећеној мојој бесплатној књизи "Гвоздени пук", пред вама је нестварно откриће.

Нестварно.

Чека вас овде:

https://t.co/tewWUHUf5O

#Србија #Историја

[Дарко Николић @HuddleBre]

Поклони, деле се поклони!

Како је данас Међународни дан књиге, првих десет особа које оставе коментар испод ове објаве - добијају од мене, преко реда, први део књиге "Гвоздени пук" (други је у настанку, можда и он угледа светлост дана до краја 2026).

Све што је потребно да бисте добили "Гвоздени пук", књигу која је после вишегодишњих истраживања написана на основу мемоара, дневника, архивске грађе и разговора са потомцима, је да оставите коментар и... то је, заиста, цела процедура. Бићете потом контактирани приватном поруком, како би се договорили око детаља.

Јесте да је Дан књиге, али... Што да нам не буде лепо и другим данима? Нека ово буде један корак ка томе. А уједно - и да не заборавимо ко смо. Ова књига баш и томе служи.

#Књига #Србија #Историја