Било је то давне 1991. године, када сам радила у болници "Лаза Лазаревић" као млада одељенска лекарка. Имала сам једног пацијента који је био по националности Ром, био је монах. Боловао је од тешког облика параноидне психозе, није хтео ништа да једе, ништа да пије – мислио је да га трују. Ми смо му давали инфузије, он их је чупао. Давали смо му сонду и сонду је чупао – није хтео ништа.
И, једног дана – рецимо, два дана после његовог пријема – каже ми портир, да је доле на портирници владика вршачко-банатски. Ја слетим доле. Он каже: Дошао сам да видим тог пацијента. – И носи у руци кесу поморанџи. Наравно, ја сам се попела са њим на трећи спрат, где је тај болесник лежао. Владика је дошао код њега у собу, помиловао га је по глави, узео га је за руку. Дала сам им своју канцеларију.
И, он је том оцу Сави почео да љушти поморанџе и да сваку кришку дели на пола – па пола поједе он, пола да том оцу Сави, све га тако милујући по глави и објашњавајући му да га Бог чува.
И, то није трајало само један дан, трајало је три недеље. Владика је долазио сваки дан, негде, тако пред крај нашег радног времена – око два часа поподне – хранио је тог убогог, болесног монаха. И, нас је све научио шта је то Љубав, шта је то Посвећеност.
И на крају, није било више никакве потребе да стављамо ни сонду, ни инфузију – били су довољни само лекови, и монах Сава је пројео.
Толико очинске Љубави која је била у владици Атанасију видела сам још једном, а то је када је носио, заврнувши своју мантију, кости пребиловачких жртава, кости деце, рекавши: ево, ја нисам имао деце и носићу овај сандук са костима деце да их сунце огреје. - Он је то рекао са толико Љубави. И тог Саву је третирао са великом Љубављу, Пажњом и Поштовањем. Сви смо од њега научили, и био је прави Божији благослов познавати га, сусрести се с њим и бити у његовој близини…“
Др Санда Рашковић Ивић
Kaze baba umrla joj školska drugarica Draga, prica kako je imala neke lepe masne za kosu na priredbi za Sv Savu. Zamisli 80 godina nosiš jednu sliku u mislima, zajebi i hard disk i cloud zdrav mozak je najbolji data storage
Na slici su Mario i Dubravka Pešun - sin i ćerka Boška Pešuna, poznatog slikara i grafičara iz Osijeka, koji je radio dizajn za Saponiu Osijek i Zvečevo.
Na slici se "zapravo" nalaze "Braco i seka" (omot Zvečevo čokolade) a fotografija je snimljena 1960. godine u Karlovcu.
Za 30. rođendan sam dobila najljepši poklon na cijelom svijetu:
Brat mi je uspješno operisan od nemani, stabilnog zdravstvenog stanja. Sad slijedi lagani oporavak s puno ljubavi.
Nema dalje! ❤️
popijem kafu, odem u radionicu i počnem da pravim nešto. nekada znam šta ću, nekada ne, uglavnom uvek krene nešto. nemam inspiraciju, sredjujem radionicu. i to uporno radim, i kada ima posla, i kada stane prodaja. ja gledam da nastavim. postoji samo jedan način. a to je napred.
Priča o dečaku Benu sa autizmom koji je pio isključivo iz jedne plave čaše. Kada se istrošila, odbijao je vodu i završio u bolnici. Otac je pokrenuo apel, a kompanija Tommee Tippee je pronašla stari kalup u Kini i proizvela mu 500 čaša za ceo život.
Jedna čaša menja sve.
Najljepše stvari u životu su besplatne. Ne opipljive, nego proživljene. Kriju se u tišini prirode i u miru koji pronađemo kada usporimo korak. 🌳💚🦋🥀🌾🍀☀️✨
4 important rules for a happy life:
♥️Visit who visits you.
📞Call who calls you.
🌟Support who supports you.
❌Avoid who avoids you.
~ Sounds easy enough!
The Geography of Want~
I would gather you slowly,
like someone stealing light from
a locked cathedral,
careful not to disturb the hush surrounding us.
And time, embarrassed by its own intrusion,
would loosen its hold on the evening.
I would speak to you in hidden dialects,
languages born in the space between restraint and hunger,
where every glance rearranges the air
and every silence carries the weight of confession.
I would trace the secret geography of your desires,
those quiet revolutions smoldering beneath composure,
until I knew the shape of your longing
better than the name you give yourself
in the daylight.
And perhaps that is what love becomes at its most dangerous:
not possession,
but recognition ..
to be seen so deeply,
there is nowhere left to hide…ꪜꪑ