НЕМА ПРАВДЕ СА ОНИМА ЧИЈИ СУ ЈЕДИНИ ПОЛИТИЧКИ ПОТПИС СКРИВАЊЕ И ЛАЖ
Бранко Блануша је кандидат за предсједника Републике Српске којег су очигледно савјетовали да константно бјежи и да се скрива од јавности, камера и предизборних дуела. Да се скрива од сваке ситуације у којој би морао одговорити на било које питање или рећи било шта осим унапријед написаних говора и испразних порука.
Он је једини кандидат за којег су процијенили да ће више политичке користи имати уколико га нико не види и не чује.
И као такав би да буде предсједник Републике Српске?!
Ова стратегија није без основа, јер још нико није успио у тако краткој политичкој каријери направити овако опширан списак превара и лажи.
Бранко Блануша је до сада слагао:
- СДС и цијелу опозицију - представљао се као бескомпромисни противник Додика с којим нема разговора, а онда отишао Додику на ноге да од њега тражи услугу.
- Вукановића и Петровића - тражио им подршку уз обећање да се Божовић неће кандидовати.
- Божовића - обећао му да ће убиједити Вукановића да одустане од кандидатуре.
- Станивуковића - обећао му кандидатуру за премијера уколико одустане од кандидатуре за предсједника Републике, а од чега нема ништа.
- Борце ВРС - тврди да има чисту ратну биографију, а против њега постоји пријава за дезертерство, показао Војну књижицу којом је само потврдио оптужбе да је ВРС напустио још у јулу '95.
- Народ Републике Српске - у Сарајеву рекао да Парламентарна скупштина БиХ треба да донесе одлуку о тзв. државној имовини, а након повратка у Бањалуку тврдио да то није рекао, иако постоји снимак његове изјаве.
- Цјелокупну јавност - тврди да се у вријеме власти СНСД-а нигдје не може ништа постићи уколико ниси члан владајуће странке, а он лично био декан факултета.
- СДС, СНС и ПОЛИГРАФ - из СНС-а Адама Шукала прешао у СДС, а из којег је затим прешао у владајући ПОЛИГРАФ, па се послије потопа на изборима вратио у СДС.
И за крај, слагао је чак и Бранка Бланушу - иако је тврдио да жели бити кандидат за предсједника, послије убјеђивања и понуде Драшка Станивуковића, лично гласао и лобирао код других против самог себе.
Потпуно сам сигуран да ће народ Републике Српске у недјељу 4. октобра ставити тачку на ову краткотрајну, али никако малу серију обмана, скривања и лажи. Доста је било.
Gradska uprava nam je ugasila rasvjetu na sportskom igralistu u Novoj Varosi, i poslala neke momke da urlicu, koji su bili daleko iza nas… To nas nije omelo da imamo sjajnu atmosferu medju nasim pristalicama i komsijama.. Zivjela Republika Srpska 🥂 @SNSDDodik
Република Српска није само име, територија или граница на карти. Она је слобода коју су генерације сањале, браниле и за коју су хиљаде наших војника и цивила дале своје животе.
Ми данас имамо шансу да не изневјеримо оне који су бранили и задњи педаљ своје земље од непријатеља који је био 100 пута јачи и нису се бојали. Њихова храброст нас обавезује да чувамо оно што су нам оставили, да чувамо Републику Српску, њено име, слободу и право нашег народа да живи свој на своме.
Зато данас немамо право на заборав, нити на равнодушност. Имамо обавезу да будемо достојни оних који су за Српску дали највише што су могли - своје животе.
@minic_savo
Српски народ је кроз вијекове опстајао чувајући своје име, вјеру, коријене и слободу, не градећи свој идентитет на мржњи према другима, већ на љубави према ономе што јесмо.
Зато у нашој тробојци препознајемо све оно што смо као народ били, што јесмо и што желимо да останемо. У њој су наши вијекови, побједе и страдања, наши преци, Република Српска и Србија, али и будућност коју остављамо генерацијама које долазе.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе прилика је да се сјетимо колико је важно да останемо вјерни себи, свом народу и вриједностима које су нас одржале.
Да памтимо.
Да чувамо слободу.
Да поштујемо жртву оних који су нам је оставили.
И да своју дјецу учимо да се свога не стиде, већ да га воле, познају и чувају.
Нека се српска тробојка увијек вијори високо, као симбол нашег трајања, достојанства и љубави према своме.
Постоје тренуци када се један народ најбоље препозна у ономе што заједно чува.
Српска тробојка нас подсјећа на памћење једног народа. На све оне који су вјеровали да слобода вриједи сваке жртве, који су чували своје име и поријекло и знали да никада не смију заборавити ко су.
Зато је 15. септембар дан поноса, али и завјета.
Да останемо сложни.
Да чувамо Републику Српску и Србију.
Да поштујемо жртву оних који су нам оставили слободу. Да своју дјецу учимо да се свога не стиде, већ да га воле, познају и чувају.
Српски народ је много пута био на испиту историје, али је остајао усправан онда када је био јединствен. И зато данас, под истом тробојком, не славимо само оно што смо били. Славимо оно што јесмо и оно што желимо да останемо.
Kad vidimo kakve stavove podržavaju ljudi uz Stanivukovića, jasno je koliko bi njegova politika bila opasna za Srpsku. Ukidanje Republike Srpske i novi federalni model nisu bezazlene ideje. Narod mora dobro razmisliti kome daje povjerenje.
Izgradnja i obnova bolnica, nabavka savremene opreme, digitalizacija i povećanje plata zdravstvenih radnika za bolji kvalitet gradjana i jacu ekonomiju.
Као неко из Републике Српске и спортиста који је увијек имао тренера са визијом, препознајем колико су важни јасан правац и добар план. Управо то видим и у раду Владе Републике Српске, јасан правац и конкретан пут ка бољој будућности за све нас. Посебно за младе на селу!
✅ Podrška mladim talentima u nauci, umjetnosti i sportu,
✅ Više od 30 miliona KM za razvoj turizma,
✅ Turistički vaučeri za sve građane
✅ Jačanje sistema javne bezbjednosti.
Naši talenti. Naš ponos. Sigurna i prosperitetna Republika Srpska.