" Сви моји преци, које често сањам
били су Срби и ја им се клањам. Полуписмени тежаци, горштаци
и горосече, али Православци. Хвала им што нам кроз љуте године сачуваше ова брда и долине. По којима се још разлеже јека
од Њине песме, псовке и лелека. И рађају воћке, које посадише ти стари воћари, те бивше радише! Сад су прах, помешан са земљом и песком. Мир душама њиним у Царству Небеском! И ја, Њин потомак и дужник, од главе до пете, земљољубац и ђак Светог Саве. Желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији и да будем грумен.
Ове Земље о којој певам без предаха
и у којој светли прах мојих Предака "
Добрица Ерић
~Занимљивост:
У задужбини цара Душана, манастиру Свети Архангели, била је постављена импресивна монументална скулптура цара и његовог сина (Уроша).
Представљени су били у клечећем положају у молитви пред светим арханђелима. Душан са десном руком на грудима, а Урош са левом.
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема
•••
Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
Из италијанских архива... ПАГ
Хрватски нацистички логор "Слана" на острву Паг један је од најмонструознијих хрватских логора смрти из Другог светског рата о којем се веома мало зна. Већина информација везаних за ово стратиште далматинских и личких Срба потиче из италијанских војних архива.
Санто Страци, командант Санитарне секције 5. Италијанске армије, ово је написао при посети логору Слана:
„Када смо уклонили камење, на неколико сантиметара испод земље на светло дана изашле су бројне руке, често везане кабловима, ноге босе или са чарапама, главе...
По положају лешева може се закључити да су заробљеници, везани по двоје или троје, најпре ископали јаме, и да су затим стрељани над истим тим јамама или докрајчени хладним оружјем...
Јаме су закопане на брзину, док све жртве још нису биле мртве, а то показује трагичан израз лица већине лешева...
Једној младој жени сасвим су одрезане дојке. У две јаме нашли смо само лешеве жена и деце, а у другима су били помешани мушкарци, жене и деца”.
"Ја ћутим да ми у жилама тече српска крв оних Војиновића, који по српским и руским пољанама, до наше доби, мачем написаше неколико страница историје српског народа.
Па ако нису могли бити до српски великаши, тако и ја, ништаван њихов потомак, нисам и не могу друго да будем него Србин, приправан дати свој живот за славу и величину српског народа"
- Лујо Војновић, рођени Сплићанин, секретар краља Николе и министар правде Црне Горе.
Digital currency is the ULTIMATE weapon of total control.
The next time you refuse an mRNA shot? They flip a switch and ERASE YOU.
No money. No food. No home. No future.
Instant starvation. Instant slavery. Instant death for non-compliance.
— Christine Anderson, German MEP
Iako organski ne podnosim kriminalce i sve ono što sa sobom nosi taj polusvet, Stefan Milojević je možda jedini lik sa te scene prema kome čovek može da oseti neku vrstu specifičnog poštovanja, ali pazi, ne zbog onoga što je radio, već zbog onog što nije uradio. Dok ovi naši domaći batinasi i poltroni nemaju trunku kodeksa pa se kriju iza Oskara i onog što ga mama više voli, slušaju naređenja od njih, prebijaju studente po Srbiji i glume državne vojnike nad slabijima od sebe, Stefan Milojević u Španiji nikome nije ljubio skute niti je bio ičija politička marioneta za prljave poslove. On tamo nije išao da ponižava sopstveni narod za račun nekog Oskara, nego je postavio stvari onako kako niko sa Balkana nije. Umesto da radi za režim i policiju, on je naterao špansku policiju i njihove inspektore da rade za njega i budu njegovi plaćeni doušnici. Nije bio sluga režima koji bije decu na ulici da bi dobio mrvice sa stola, već nezavisni igrač koji je u tuđoj zemlji sagradio imperiju sa pozicije moći i čistog keša, pokazavši da za razliku od balkanskih krimosa koji bez države ne postoje ni dva dana, on zapravo drži konce u svojim rukama.