Marina k’o Marina

🇪🇺🇪🇺🇪🇺jedino može biti opcija…
BRIKS i njima slični, nikad!!!

[Marina k’o Marina @miticmar]

@pokretslobodnih Ko je poznavao zna koliko je ta žena bila veliki čovek. Putuj draga, posejala si mnogo mudrosti, ljubavi i razumevanja za sve nas koji smo imali čast da te upoznamo i radimo sa tobom!🖤

[Marina k’o Marina @miticmar]

@seksofonista Duševna bolest ima razne varijante.

[Marina k’o Marina @miticmar]

@novinarupenziji @SuadaSaraj @drogykg Čemu ceo Informer??!!

[Beg@ @bega_bez_ega]

Seo sam u najskuplji kafić u Bečeju.

Ne u najjeftiniji. Ne u neku zadnju kafanicu gde te konobar zna još iz osnovne, pa ti pola ne otkuca iz sentimentalnih razloga. Ne. U najskuplji kafić. Naručim dupli espreso. Stigne kafa. Stigne voda. Čaša puna leda. Sve kulturno, normalno, ljudski.

Račun: 150 dinara.

Za trenutak sam pomislio da mi je konobar doneo račun iz 2008. godine ili da je neko zaboravio da ažurira cenovnik posle korone, rata, inflacije, svetske krize, srpske krize, novosadske krize i one posebne krize kad uđeš u kafić pa ti naplate i pogled na fasadu.

U Novom Sadu za 150 dinara više ne možeš ni da sedneš sam sa sobom. Ne zato što nema stolica, nego zato što se i pravo na stolicu podrazumeva kao neka vrsta urbanog luksuza. Tamo ti voda često dođe kao zaseban finansijski događaj. Espreso je već mali kreditni aranžman. A ako imaš nesreću da sedneš negde gde se čuje reč “concept”, “lounge”, “urban”, “premium” ili “brunch”, bolje odmah da pitaš da li primaju administrativnu zabranu.

I onda me pitaju: zašto se vraćaš?

Evo zato.

Ne vraćam se ja samo zbog jeftinije kafe. Kafa je ovde samo dokazni materijal.

Vraćam se zbog mere.

Zbog toga što u manjem mestu još uvek postoji neka sramota da se čovek odere za običnu ljudsku potrebu. Da sedne. Da popije kafu. Da pogleda ulicu. Da ne mora da bude investitor, direktor, naslednik, stranac, programer ili ratni profiter da bi sebi priuštio pola sata mira.

Vraćam se jer sam shvatio da veliki gradovi danas često ne prodaju kvalitet života, nego nervozu upakovanu u ambalažu prestiža.

Plaćaš gužvu.
Plaćaš parking koji ne postoji.
Plaćaš vazduh koji ne dišeš.
Plaćaš buku koju nisi naručio.
Plaćaš kvadrat koji nije tvoj.
Plaćaš tuđe ambicije.
Plaćaš tuđu pohlepu.
Plaćaš činjenicu da je neko negde odlučio da je normalan život postao luksuz.

A ovde?

Ovde za 150 dinara dobiješ dupli espreso, vodu sa ledom i još ti niko ne objasni da treba da budeš zahvalan što su ti dozvolili da postojiš za njihovim stolom.

U Bečeju čovek još može da sedi bez poze.
Da pije kafu bez scenografije.
Da razgovara bez nadvikivanja.
Da ćuti bez neprijatnosti.
Da gleda ljude, a ne samo automobile, bilborde, lokale i lica umorna od dokazivanja.

Možda sam ja omatorio. Možda sam samo došao do godina kada mi više nije važno gde je “najbolje”, nego gde je normalno.

A normalno je danas postalo retkost.

Nije poenta da je Bečej savršen. Nije. Nijedno mesto nije. Svako mesto ima svoje mane, svoje priče, svoje dosade, svoje male provincijske otrove i velike lokalne istine.Ali postoji nešto neprocenjivo u mestu gde račun za kafu ne izgleda kao uvreda inteligenciji.

Postoji nešto lekovito u tome da ne moraš stalno da trčiš.
Da ne moraš stalno da se dokazuješ.
Da ne moraš stalno da plaćaš cenu tuđeg “razvoja”.

Jer ako je razvoj to da običan čovek ne može da popije kafu bez osećaja da ga je neko preveslao, onda hvala lepo - ja bih malo nazad.

Nazad u meru.
Nazad u tišinu.
Nazad u ritam u kome dan ne počinje nervnim slomom.
Nazad tamo gde voda uz kafu nije luksuz, nego pristojnost.
Nazad tamo gde te život još ne udara po džepu čim otvoriš oči.

Zato se vraćam.

Ne bežim iz Novog Sada.
Ne odričem ga se.
On je moj grad, moja mladost, moje ulice, moje uspomene.

Ali čovek u jednom trenutku shvati da nije dužan da ostane tamo gde ga svaki dan košta više nego što mu vraća.

I onda sedneš u najskuplji kafić u Bečeju, popiješ dupli espreso za 150 dinara, pogledaš onu ledenu vodu i kažeš sebi:

Eto. Nije sve otišlo dođavola.Negde još postoji račun koji liči na razum.

A možda se čovek baš tamo vraća - ne gde je najjeftinije, nego gde život još ima obraza.

[Marina k’o Marina @miticmar]

@ZoranLutovac Kvalitetna TV sa kvalitetnim gostima😐

[vristeca veverica @vristecav58283]

Na slici je kreator politickog rezima u Rusiji, Srbiji, Belarusiji te Ukrajini, Moldaviji i Gruziji pre Revolucija i pobuna u tim drzavama.
Vladislav Surkov, strateg putinizma i potpuno bolresnog drzavnog uredjenja koje doslovno uvek vodi nasilju, pljacki i ratu.
Ovo je covek koji je izmislio kreiranje kolektivne iluzije pre upotrebe oruzija koju sada koristi (doduse odvise ocigledno) Trump.
U vise navrata sam ovde na X konstatovao da je KGB udzbenik isti za sve i da se lekcije iz istog mogu videti svuda : u Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji, Srbiji, Rumuniji, Madjarskoj za vreme Orbana....sada i kod a Trump-a.
Surkov je arhitekta politicke infrastrukture modernog sutoritarnog rezima Rusije putem takozvane "regulisane demokratije". Radi se o toksicnom sistemu u kome Kremlin iza zavese kontrolise doslovno sve drustvene aktere, sve politicke stranke i opcije, sve "extremne" i nasilne grupacije tipa fudbalski huligani, skinhead bande i kriminalni gangovi, sve humanitarne i liberalne organizacije koje za cilj imaju poboljsanje kvaliteta zivota, ogromnu vecinu medija, sav sport.....sve ( znam da svako u Srbiji prepoznaje obrazac. Isti je u svim drzavama ) a sa ciljem da gradjani i celokupno stanovnistvo uvek budu podeljeni i bez mogucnosti udruzivanja po bilo kom racionalnom osnovu te ostanu vecito bez mogucnosti da razlikuju istinu od lazi a samim tim i nemocni.
Filozofija Surkova je u potpunosti izgradjena na glumi i iluziji koje potom medijskim ispiranjem mozga postaju realnosti o kojima raspravljaju kao sto vec rekosmo kontrolisani drustveni subjekti. Cudan fenomen ovog sistema je (zabelezen u svim drzavama) je da vecina ljudi zna da je u pitanju iluzija ali pristaje da ucestvuje u spektaklu beskorisnih debata.
Kao glavni arhitekta invazije na Ukrajinu 2014, Surkov je izmislio ceo separatisticki pokret Donbasa bukvalno ni iz cega. Koristio je placene mitingase i protestante (SNS karavani po Srbiji), lazne svedoke navodnih zlocina koji se nikad nisu desili ali su kreiralj atmosferu gradjanskog rata a potom poslao prave ruske vojnike koji su lazno predstavljeni kao pobunjeno lokalno stanovnistvo i koji su pucali sa pravim mecima. Ovo je bio uvod u danasnji rat koji je od prvog sekunda bio izbor Moskve. Treba li dodati da je normalno rusko stanovnistvo Donbasa bilo regulisano i ucutkano u startu uz pomoc bandi beskrupoloznih siledzija koje je Moskva poslala da im objasne strategiju?
Sve ovo sto sam napisao ce prepoznati svaki Srbin, Gruzijac, Madjar, Slovak, Belorus, Rus....
Ide dalje od toga je Trump radi trenutno identicnu stvar uz pomoc "fake it till you make it" strategije. Vozika okolo u karavanima autobusa placene navijace koji sire njegov cinizam. Na Grenlandu je doslovno pokusao da primeni Surkovovu taktiku kreiranja nezadovoljne populacije sa jasnom namerom upotrebe brutalne sile ali je naleteo na otpor demokratske drzave pa je taj pokusaj ispao komican i bez tragicnih posledica.
Surkovova mozemo pronaci u svim haosima koji pogadjaju zapadnu Evropu trenutno gde su u masu izbeglica planski ubacivani islamski fundamentalisti koji sada kolju po velikim gradovima a potom te sukobe nastavljaju extremne desnica i levica a koji su gle cuda uvek finansirani iz Moskve. Surkov je master mind zla, obrasci su poznati ali uprkos vidljivosti teski za borbu jer je prava borba u sustini borba protiv iluzije a ne realnosti. Da bi se pobedilo, borba se mora voditi protiv realnosti a to ce reci protiv prisustva Rusije u Srbiji

[Marina k’o Marina @miticmar]

@undfikro @vulic_sanja 🤮🤮🤮🤮🤮

[Marina k’o Marina @miticmar]

@johndoe_corps @TheChaser69 Na moru sam, imam vremena da se malo svađam sa ološem. Zdravo je😂

[Marina k’o Marina @miticmar]

@DaZivimSan Šta im teško?! 🤡🤡
A, korisno im je.

[Marina k’o Marina @miticmar]

@TheChaser69 @johndoe_corps Ti si idiot! Promenite ploču ti i slični! Blok budalo!

[Marina k’o Marina @miticmar]

⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️⬇️

[Beg@ @bega_bez_ega]

Ma nema veze, ko šiša seljake. Ko šiša selo, njive, voćnjake, vinograde, pšenicu, kukuruz, papriku, paradajz, šljive, jabuke i sve ono što ne raste u studiju za konferencije za štampu.

Noćas je pao grad.

Nekome je za petnaest minuta otišla godina rada. Nekome je otišlo seme, gorivo, đubrivo, hemija, kredit, nada i računica kako će prezimiti. Nekome je ostala samo blatnjava njiva, izlomljena stabljika i ono najgore pitanje: zašto država postoji svuda osim tamo gde je najpotrebnija?

Godinama se priča da nema protivgradnih raketa. Godinama se ljudi mole Bogu i oblacima, jer od sistema nemaju kome. Godinama se seljak tretira kao dekor za predizborni spot: dobar je kad treba slika sa šajkačom, loš je kad traži zaštitu, cenu, subvenciju i poštovanje.

Ali zato za asfalt uvek ima.
Za jarbole ima.
Za fontane ima.
Za stadione ima.
Za brze saobraćajnice kroz njive ima.
Za savetnike, agencije, kabinete, službene automobile, bilborde i samohvalu ima.

Samo za ono što čuva hranu, nema...

A onda će isti ti koji su pustili da grad satre useve izaći da nam objasne kako je Srbija nikad jača, kako ekonomija cveta, kako smo lideri u regionu, Evropi, galaksiji i šire. Samo još da nam objasne zašto u toj najjačoj ekonomiji čovek koji proizvodi hranu mora da gleda u nebo kao u lutriju.

Jer kad propadne seljak, ne propada samo njegova njiva.
Propada doručak u gradu.
Propada hleb na stolu.
Propada pijaca.
Propada selo.

A propada i država koja ne razume da hrana ne nastaje u marketu, nego u blatu, znoju, strahu i radu. I onda ćemo, naravno, uvoziti. Ima se, može se. Uvešćemo ono što smo mogli sami da proizvedemo. Platićemo tuđu pšenicu, tuđe jabuke, tuđ krompir i tuđ trud, dok naš čovek stoji kraj svoje uništene njive i sluša kako mu sa televizije poručuju da nikad nije živeo bolje.

Možda je stvarno vreme da se preko svega udari asfalt.
Preko njiva.
Preko sela.
Preko pameti.
Preko obraza.
Pa da nas Bog vidi.

Samo napred. Srbija pobeđuje. Samo je pitanje koga.

[Marina k’o Marina @miticmar]

@pazarJesvijet Zgodno za blokiranje tih bolida. Ionako njihovi tvitovi ne vrede “pišljiva boba”.
Bukvalista i svi roditelji u sličnoj situaciji su heroji i zaslužuju samo poštovanje i divljenje ❤️🍀👏❤️👏🍀

[Marina k’o Marina @miticmar]

@zakulisani Njemu se komplikuje a mi smo on a on je Srbija. Prosto😵‍💫

[Marina k’o Marina @miticmar]

@DimitrijevicM1 Pera ložač🤔

[Marina k’o Marina @miticmar]

@AchServe @JoeyMannarino 😂

[AudioSnave @SnaveAudio]

LJUDI, MOLIM VAS ZA ZAPRAT BRATA PROTA,@GandraDedakftw CACAD MU UGASILA PROSLI NALOG...ALJD PLIZ I RETVIT 🙏
HVALA UNAPRED. 🤗

[Marina k’o Marina @miticmar]

@AchServe @JoeyMannarino A, Novozelandski košarkaši i njihova haka? Oni mogu😊

[Marina k’o Marina @miticmar]

@HeisiLaFayette Sva pretučena, zlostavljena i ubijena deca uglavnom imaju roditelje i rodbinu. Gde su ti ljudi? Šta im se dešava? Kako to nose? Zar očekuju od propalog sudstva i tužilaštva da išta uradi?
Primer, pala nadstresnica, protestvovala samo jedna majka. Gde su ostali roditelji nestali?

[EX @Do1569098986399]

Upravo zato što je reč o unutarmafijaškom sukobu verujem da je ovo 99% tačno.
Pogledajte samo šta rade sa krivičnim postupcima od Savamale do Senjaka. Ovo što je Vučićeva Srbija nije bilo nikad i nema nigde. Ima Severna Koreja, ali tamo debeli ne mora da glumi institucije sistema