Мали је број оних који су исправно тумачили лом и крађу после протеста Косово је Србија као израз беса прекаријата, социјално напуштених и национално понижених. Злонамерни су то назвали Косово за патике. Данас исто гледамо у Француској.
Можда Дјеца Козаре није најбољи Зафрановићев филм, али атмосфера која је завладала у јавности након премијере филма јесте најбољи приказ онога што Зафрановић снима читав живот
Put the ice down. Richard Paterson, Whyte & Mackay's legendary master blender, is about to teach you how to drink whisky like a sir.
Behind a bar lined with Whyte & Mackay bottles, the man with the magnificent mustache pours a dram, swirls it, and throws it out, "because you want to get rid of any odours that are perhaps on the lip of the glass." Then he pours again, swirls it around, and brings it up to "say hello." He even checks in on it: "How are you?... Quite well. Thank you very much."
Rule one: "Don't knock it back like a cowboy."
Rule two: add water, but test it with your finger first, "because many barmen unfortunately stick their jug under a hot tap by mistake." He says that's happened to his whisky six times, from America to France to Stockholm to England. The target is "35% alcohol," which he calls "the ideal strength for really bringing out the whisky in the palate." A sip, a long, thoughtful swish, "And then let it go down. Absolutely fantastic."
Skip the water? "This is what would happen." Down goes a sip, and his face crumples into pure agony.
Then comes the grand finale. Winding down at the bar after a presentation, he says, there's "nothing more wonderful than the sound of whisky being poured by the barman into a glass"... until he hears "not just one or two bits of ice, but many bits." He rattles a glass packed with ice right at the camera. "This is now Scotch on the rocks. This is taking my whisky, ruining it with all this ice."
He even has an origin story: in the olden days, the Scots went to the river beds and took cold rocks "chilled by the mountain snows" to put in their whisky. "And that's why we call it Scotch on the rocks." His advice if a barman ever hands you one: "Chuck it away. You don't need it." And with a big theatrical fling, he does.
Pure theater from a true whisky legend. So be honest: neat, a splash of water, or on the rocks? Tell me how you drink yours.
Watch:
Оно што је дивљења вредно јесте да је српска духовна вертикала имала одличну проходност и комуникацију са светом јер је човек са крајњег југа,малтене Егеја, стигао до Беча и Москве и оставио значајно наслеђе у епизоди српско грађанско друштво и његово духовно проналажењеу Европи
Ове године у повратку са мора свратимо у Дојран, таман да одморим вожњу, осетим и слатку воду и видим место где ми је отац служио армију 70тих као граничар. Из татине приче знам да су грожђе и вино одлични, клима медитеранска и корморани у функцији рибара.
Пре пар година био сам у манастиру Бођани, у Бачкој, крај Бача, и видео један од првих примера профаног сликарства у сакралном објекту српске цркве који је осликао управо Жефаровић. Приказани су различити мотиви али их све краси световна фигурација коју је управо Жефаровић увео.
И не би се толико чудио његовом пореклу и месту рођења да није реч о човеку који је зачео српско грађанско сликарство, односно увео српску културу у свет европског барока који је доминирао ондашњом Европом. Дојран је у то време далеко од таквих утицаја, али је црква била близу.
И наиђем на бисту Христофора Жефаровића. Би ми чудно откуд његова биста у Дојрану јер знам да је провео живот у јужним крајевима Хабзбуршке монархије током прве половине 18. века, данашња Војводина, као зограф, бакрорезац и иконописац. Проверим, стварно рођен у Дојрану.