Тврдња да је захтев да се странке повуку "рушење демократије" полази од погрешне претпоставке да су политичке странке саме по себи суштина демократије. То није тачно. Суштина демократије је суверенитет народа, а странке су само један од механизама кроз који се политичка воља може организовати.
Данас у Србији већина странака више не функционише као организације које окупљају грађане и развијају политичке идеје. Напротив, велики број њих опстаје захваљујући новцу из буџета, док им је чланство све мање, локални одбори се гасе или постоје само формално, а политички живот се своди на уски круг страначких функционера. Због тога тврдња да странке представљају незаменљиву инфраструктуру демократије не одговара стварности.
Неопходно је да странке схвате да више нису једини и главни нос��оци политичког легитимитета. Ако су изгубиле поверење грађана, онда је демократски да направе корак уназад и омогуће да се појаве нови облици политичког организовања и одлучивања.
Посебно је важно разумети да актуелни студентски покрет не тежи "освајању власти" као класична странка. Он поставља много шире питање, како вратити суверенитет грађанима и изградити систем у коме ће народ имати далеко непосреднију улогу у доношењу одлука, а не само право да једном у неколико година гласа за већ састављене страначке листе.
Историја показује да се демократски системи мењају онда када постојеће институције изгубе поверење јавности. То није напад на демократију, већ покушај њен�� обнове. Ако су странке заиста релевантне, оне ће своју снагу доказати подршком грађана, а не чињеницом да примају буџетски новац или да формално поседују страначку инфраструктуру.
Тврдња да странке постоје зато што неко за њих гласа такође није довољна. На изборима често побеђује "��ање зло", многи гласају из страха, притисака или уверења да немају стварни избор. Легалитет није исто што и легитимитет. Поверење се стиче радом и резултатима, а не самим постојањем странке.
Зато није антидемократски поставити питање да ли је страначки систем у садашњем облику превазиђен. Напротив, демократски је расправљати о томе како изградити модел у коме ће грађани имати већу контролу над институцијама, већу могућност непосредног учешћа у одлучивању и мању зависност од страначких елита. Ако се политичке странке томе прилагоде, опстаће. Ако не, замениће их нови облици политичког организовања. То није рушење демократије, већ њена природна еволуција.
Kako i da li podrška Vučiću i SNS-u oblikuje karijeru jednog od najplaćenijih srpskih glumaca?
Predrag Miki Manojlović, veteran srpske glumačke scene, sa preko pet decenija karijere, već godinama javno ističe podršku aktuelnoj vlasti i predsedniku Vučiću. U intervjuu iz 2022. godine otvoreno je izjavio da je Vučić "De Gol za našu političku sredinu", opisujući Srbiju kao zemlju u totalnom sendviču i hvaleći političke rezultate aktuelnog režima,što nije nezapaženo u javnosti, posebno u kontekstu u kojoj se podrška SNS-u i Vučiću često povezuje sa pristupom resursima, projektima i vidljivosti.
Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, gde je imenovan u vreme Demokratske stranke i kritikovao politički uticaj, danas se pozicionira kao figura koja hvali rezultate Vučićeve politike.
Takav stav dolazi u trenutku kada Filmski centar i kulturni budžeti zavise od odluka ministarstava pod kontrolom SNS-a, a projekti sa lojalnim umetnicima lakše prolaze.
Manojlović je decenijama najplaćeniji domaći glumac,sa honorarom od oko 3.000 eura po danu snimanja. Za jedan projekat sa 20-40 snimajućih dana to znači zaradu od 60.000 do 120.000 eura, što mu omogućava stabilan prihod bez vidljivih direktnih državnih tendera ili subvencija vezanih za političku lojalnost.
lako nema javno dostupnih dokaza o direktnim finansijskim nagradama poput milionskih ugovora, nekretnina ili ekskluzivnih državnih produkcija, Manojlovićeva karijera teče nesmetano.
On bira uloge selektivno, snima i u inostranstvu, a njegove izjave o Vučiću kao garanciji stabilnosti doprinose slici
umetnika koji stoji uz vlast.
Baš kao i Vesna Zmijanac.
U sistemu gde podrška donosi medijski prostor, festivale i društveni status, a kritika rizik, takva pozicija deluje isplativo, čak i ako se precizne cifre zarade zahvaljujući lojalnosti ne mogu tačno izračunati iz dostupnih dokumenata APR-a ili tenderske dokumentacije.
Manojlović ostaje primer kako javna podrška režimu SNS-a i glume i dalje dominira, ali kontekst podrške vlasti daje joj dodatnu dimenziju u polarizovanoj Srbiji.
@123BTamara Тачно, али наше КРИВОСУЂЕ зарађује једнако добро као да је правосуђе а није. Изгледа да им баш недостаје 🍋 не би ли прихватили Богињу ��равде а одрекли се КРИВДЕ? 🙄🤔 Или их је неко далеко било заврачао, уценио ...а можда раде и под претњом? 😥 Питам се ђе ли је запело па су заб
Управо је у томе проблем: када кажете да интелектуалци имају обавезу да указују на "исправан пут" , полазите од претпоставке да је тај пут већ унапред познат. То није демократски приступ.
Демократија не подразумева да било ко, па ни интелектуалци, унапред одређују коначни геополитички избор народа, већ да стварају услове у којима ће грађани, на основу слободне и информисане расправе, сами донети одлуку.
Студентски покрет није настао због питања ЕУ или БРИКС-а, већ због захтева за владавином права, одговорношћу институција и правдом. Упорно уношење геополитичких подела у покрет који о томе није заузео став делује као покушај да му се наметне агенда која није његова.
Зато би било далеко демократскије да се уздржимо од проглашавања било ког правца за "исправан", а да право избора препустимо грађанима Србије онда када буду постојали услови за слободно и демократско изјашњавање.
Чини ми се да сам добро разумела да студенти нису тражили да им било ко унапред одређује геополитички правац. Њихов захтев је владавина права, слободне институције и демократија, а о спољнополитичком курсу Србије одлучиваће грађани када за то дође време.
Зато није добро користити студентски покрет да би му се накнадно приписивали политички циљеви које није сам поставио. Поштујмо аутономију покрета и право народа да сам донесе ту одлуку.
Да ли знате да за родитеље који раде не важи закон родитељ-старатељ, него треба да дају отказ да би могли да постану старатељи својој рођеној деци?!
Да ли знате колико кошта операција, нега, помагала?!
Да ли вам је јасно да све то треба да буде БЕСПЛАТНО а не да родитељи сакупљају паре за лечење, па ко колико да?!
Како се односимо према најугроженијима, тако ће нам и бити а тако нам и јесте.
Надам се да ће Србија, када студенти победе, умети да препозна шта су приоритети.
Марта, па ви подржавате криминал?! Да ли сте о томе обавестили "опозицију"?
Аха, кажете да сте на истој страни, да и "опозиција" у Србији подржава криминал и даје му легитимитет.
Па лепо, ви то тако, а ми ћемо суверену Србију, нећемо окупирану, а нећемо ни мафију.
Дигитална публикација школа Србије: информисање или нови корак ка централизацији података?
Министарство просвете представило је платформу „Дигитална публикација - школе Србије", која повезује податке из ЈИСП-а, есДневника, платформе " Чувам те", система " Моја средња школа" и других база. Родитељима се нуди могућност да упоређују школе по различитим критеријумима, од опремљености до безбедности.
Међутим, иза приче о транспарентности намећу се важна питања: ко управља овим подацима, где се они чувају, ко им приступа и ко сноси одговорност у случају злоупотребе? Да ли су родитељи икада дали информисану сагласност за повезивање различитих база података о својој деци?
Мишел Фуко је упозоравао на ширење механизама надзора, док је Жил Делез писао о преласку ка "друштвима контроле" , у којима дигиталне технологије омогућавају континуирано праћење и управљање понашањем. Шошана Зубоф је касније показала да је у дигиталном добу моћ неодвојива од прикупљања и контроле података.
Проблем није у томе што родитељи желе више информација о школама. Проблем је што се годинама гради све обимнија и централизованија инфраструктура података о деци, без озбиљне јавне расправе о њеним границама.
Системи попут кинеског социјалног бодовања нису настали преко ноћи. Настајали су постепеним повезивањем различитих база података и стварањем техничке могућности за профилисање грађана.
Зато је прав�� питање: да ли дигитализација служи деци и родитељима или се под изговором модернизације ствара инфраструктура трајног дигиталног надзора над будућим генерацијама?
Тамара Брадић
@123BTamara Neko treba da izda nalog vojci da brani Ustav. Da tačno identifikuje ustavnu pretnju i da je procesuira formalno/pravno i operativno. A to je vojno tužilaštvo. Ukoliko nije rasformirano ili sprovode naredbu nevađenja glave iz peska (primena nojeve filozofije u praksi) 😥🙄🤔
Пар година упозоравам на дигитализацију образовања и јавних система која се спроводи без озбиљне јавне расправе и без стварног учешћа грађана у доношењу одлука.
Од ЈОБ броја, ЈИСП-а и еДневника, преко дигитализације здравства и повезивања све већег броја личних података деце и грађана, до СПИРИ система: сваки корак је представљан као пука техничка модернизација. Истовремено, изостајала су суштинска питања: ко пр��купља податке, ко њима управља, ко има приступ и које су границе такве моћи.
Када су увођени ЈИСП, еДневник и други системи, готово нико из академске и просветне заједнице није тражио јавну расправу нити је доводио у питање последице централизације података.
Нико, сем неколицине храбрих родитеља који су обично окарактерисани као "теоретичари завере".
Данас, када је СПИРИ закуцао на врата универзитета и када се поставља питање финансијске аутономије факултета, одједном се отвара расправа о границама државне контроле.
Истовремено, годинама говорим и о дигиталном идентитету, дигиталном новчанику и потреби да се право на коришћење готовог новца трајно заштити. Не зато што сам против технологије, већ зато што сматрам да грађани морају имати право избора и стварну алтернативу.
Проблем никада није био само један систем. Проблем је читав правац развоја у коме се све више података, функција и одлука концентрише у централизованим дигиталним платформама. Што је више система повезано, то је већа могућност надзора, условљавања и контроле.
Технологија сама по себи није ни добра ни лоша. Питање је у чијим је рукама и са којом сврхом се користи. Моје уверење је да дигитализација не сме служити концентрацији моћи, већ добробити грађана, уз пуно поштовање приватности, слободе избора и аутономије институција.
Ипак, стиче се утисак да већина људи не препознаје значај ових питања док последице не закуцају директно на њихова врата. Тако је било са дигитализацијом образовања, тако је данас са СПИРИ системом, а сутра може бити са неким новим обликом дигиталног идентитета или финансијске контроле.
Није ми намера да ликујем нити да кажем: "Рекла сам вам." Напротив. Волела бих да као друштво коначно схватимо да је често касно оног тренутка када проблем постане личан. Озбиљна питања се не решавају тек када погоде сваког појединца понаособ, већ онда када се на време уочи правац у ком се друштво креће.
Ако будемо чекали да свака нова мера, сваки нови систем и сваки нови облик контроле закуцају на наша лична врата, увек ћемо каснити један корак. Зато је важно да разговарамо, постављамо питања, тражимо јавне расправе и захтевамо јасне гаранције пре него што одлуке постану неповратне.
Сви ви који сте можда пропустили, па питате какав је студентски програм, прочитајте Студентски едикт, објављен на протесту у Нишу, да се подсетите, да не бисте више бацали своје отровне стрелице, које су смешне. Упамтите, младост нико и никада није победио. Само студент Србију спасава! 💪 <3
СТУДЕНТСКИ ЕДИКТ
"Донет у Нишу, 1. марта 2025. године Ми, студенти и слободни грађани Србије, сабрани у граду Нишу, у граду који је сведок нових идеја и промена, у граду који је кроз векове раскрсница историје, а где је слобода увек налазила свој пут, доносимо овај едикт којим проглашавамо вредности за које се боримо, као завет будућности и држави у којој желимо да живимо:
1. О СЛОБОДИ Србија је земља слободних људи. Слобода није милост, већ основно право неодвојиво од достојанства сваког грађанина. Слобода је темељ нашег демократског друштва, наших закона, наше речи и наших мисли.
2. О ДРЖАВИ Држава је заједничко добро свих њених грађана. Институције Србије морају служити народу и бити темељ поверења, а не инструмент моћи појединаца. Залажемо се за државу у којој закон представља врховни ауторитет и где политичка функција значи службу грађанима, а не привилегију.
3. О ПРАВДИ Правда је основа стабилног друштва. Независно судство, слободни медији и институције морају деловати по закону, а не под политичким притиском. Једнакост права мора бити стварност за сваког грађанина Србије.
4. О МЛАДОСТИ Млади су показали да нису само наследници Србије, већ њени уставобранитељи. Студенти, као носиоци ове борбе, чувају вредности на којима треба да почива наше друштво. Младост Србије тражи систем заснован на труду и знању.
5. О ДОСТОЈАНСТВУ Залажемо се за друштво у којем се поштује достојанство сваког појединца. Достојанство подразумева да ниједна особа не буде доведена у положај понижења због својих ставова и мишљења. Србија у којој стручњаци нису потцењени и где се знање вреднује више од послушности,
где млади виде наду у својој земљи.
6. О ЗНАЊУ Знање је темељ напретка сваког друштва. Тражимо Србију која улаже у науку, истраживање, образовање и културу као приоритете свог развоја. Универзитети морају бити независни центри изврсности, а не полигони за куповину диплома и политичке утицаје.
7. О СОЛИДАРНОСТИ Путеви наших градова, од Ниша до Новог Сада, од Београда до Крагујевца, сведоче о снази народног јединства. Ова солидарност, до сада непозната системима заснованим на раздору, постаје наш завет и наша снага, коју ћемо бранити и неговати. Претварајући појединачне гласове у силу промене, доказали смо да Србија није скуп подељених интереса, већ заједница грађана који деле визију будућности.
8. О БУДУЋНОСТИ Нека овај едикт буде наша обавеза, наше обећање једни другима – да ћемо градити државу која ће припадати свима, у којој ће свако дете моћи да сања велике снове. Држава у којој ће правда и слобода бити јаче од било ког појединца, у којој се власт неће служити народом, већ ће она служити народу".
Пропаст цивилизације....
Ово је потпуна неспособност система и науке да људима обезбеди бар чист ваздух....
Шта је битније од тога?
Удишемо отрове, једемо отрове, пијемо отрове....
Ово је једна аутодеструктивна цивилизација на путу ка нестанку...
@BoraKonj Protest na ulici je bez ikakvog smisla i rezultata. Naročito ukoliko se šeta, vezuje za šinu ili se jaše Gazela. Protest vikendom bilo gde je tek debilizam. Protest radnim danom pre podne od 10č ispred TUŽILAŠTAVA je tek prvi korak, gde će se istima izneti zahtevi za postupanje
@JovanaZZS Moguće je da su izazvali određenu vrstu simpatija ili empatija kod postupajućeg tužioca ili sudije...ili kod oboje? Odgovor na to pitanje treba tražiti od dotičnih u tom slučaju...kao uostalom i u svakom drugom konkretnom slučaju 🤷 #ĐeEZapelo? #JednostavnoJeLjudiKomplikuju 🥺
@123BTamara Ako je pogrešna adresa ni protest sa 16x kritičnom masom nema efekta. Setimo se kako je protest pred DRkONOVOM kućom dao odličan rezultat i to sa šačicom protestanata. 🤷