Весна

Oтвори очи, угаси тв.

[Весна @open_eyed_me]

"Ono sto ja nemam nije ono sto drugi ima, nego ono sto nije meni dato."

[Весна @open_eyed_me]

@CopezziP @DrakulinNevesta 😂😂😂😂😂😂😉

[Весна @open_eyed_me]

@CopezziP Laku noć

[Весна @open_eyed_me]

@IdemoNegde @CopezziP Редовна сам тамо...али чим зађе Сунце, комарци убијају.

[Весна @open_eyed_me]

@lacijali11 @z_mejn @evildogz Sad je jasno zašto nisam spavala.

[Весна @open_eyed_me]

@CopezziP Pamtim

[Весна @open_eyed_me]

@acid_burn_667 @Endendini1 На Р само два....

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Како је Србија изградила Словенију и Хрватску

Пресељење српске индустрије у западне републике током Брозовог режима представља један од највећих економских удара на Србију. Овај процес је званично документован чак и у извештајима америчке ЦИА, са којих је скинута ознака тајности. Између 70 и 80 најважнијих српских фабрика, погона и машина демонтирано је, спаковано у возове и трајно пребачено у Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

Званични изговор режима била је војна стратегија након Резолуције Информбироа (1948) и страх од инвазије Совјетског Савеза са истока (преко Војводине). Међутим, јасно је да је прави циљ био економско слабљење Србије и вештачко подизање индустријског стандарда Словеније и Хрватске.

Премештана је најнапреднија индустрија тог времена — авио-индустрија, ауто-индустрија, тешка машинерија, али и комплетна прехрамбена инфраструктура из плодне Војводине:
· Авио-индустрија „Икарус” (Земун). Пребачена у Мостар (БиХ) како би се тамо формирала фабрика „Соко”, док је део машина за израду авионских мотора пребачен у Словенију.
· Фабрика камиона „Пионир” (Раковица). Пребачена у Марибор (Словенија), чиме је изграђен и основан ТАМ (Творница аутомобила Марибор).
· Прва југословенска фабрика блокада и акумулатора (Сомбор). Пресељена у Загреб.
· Фабрика сапуна (крушевачки „Мерима”). Пресељена је у Осијек (Хрватска) за потребе тамошње индустрије.
· Из суботичког „Севера”и београдског ИМР-а масовно су одношене најсавременије алатне машине према фабрикама у западној Словенији.

Нарочит апсурд и економски злочин извршен је над пољопривредном и прехрамбеном индустријом Војводине. Према каснијим званичним пописима, из Војводине је демонтирано и однето: 24 велика млина, комплетне фабрике шећера и уља, велике индустријске хладњаче и крупаре, чак и електричне централе и цела једна ливница. Српски комунисти су тада очајно питали Тита: „Шта ће нам млин тамо где нема пшенице и шећерана тамо где нема шећерне репе?”

Поред физичког отимања фабрика, Србија је за време Тита изградила западне републике кроз три перфидна економска система. Кроз такозване фондове за развој, новац који је генерисан из српских пољопривредних и рударских сировина масовно је сливан у Словенију и Хрватску под изговором „индустријализације”. Србија је давала јефтине сировине (угаљ, струју, бакар, жито), а из Словеније и Хрватске куповала скупе финалне производе (белу технику, намештај, лекове), чиме је Србија држана у вечитом економском дефициту.

Првобитни план Краљевине и ранијих српских инжењера био је изградња моћне Јадранске пруге Београд–Бар како би Србија добила свој директан, најкраћи излаз на море преко Црне Горе. Утицајем Кардеља и хрватских комуниста новац је преусмерен на трасу Београд–Загреб–Ријека (Сушак), чиме је целокупна привреда и извоз Србије вештачки натеран да иде преко хрватских лука и словеначких путева, пунећи њихове касе.

Коначни ударац задат је Уставом из 1974. године. Словенија и Хрватска су добиле економску независност и право задржавања девиза од туризма и извоза, док је Србија била једина која је унутар себе имала две покрајине (Војводину и Косово) које су узимале новац из републичког буџета Београда, а гласале против интереса уже Србије.

Процес систематског черупања српске привреде коначно је заустављен тек 1955. године, али последице су биле трајне. Словенија и Хрватска су из заједничке државе изашле са врхунском, модерном индустријом коју су изградиле српске машине и српски капитал, док је Србија брутално дезинвестирана и економски уназађена.

[Duki07 @Duki07202]

Nedavna naučna studija, koja je prošla stručnu recenziju, otkriva da su AI sistemi tokom 2025. godine potrošili između 312.5 i 764.6 milijardi litara vode — količinu uporedivu sa godišnjom potrošnjom cele svetske industrije flaširane vode
Najveći deo te vode koristi se za

[Helm Cast @HelmCast]

!!! ХИТНО !!! ПРЕНОСИМО !!! ХИТНО !!!
📣ЗАХТЕВАМО ХИТНО УКЛАЊАЊЕ БИЛБОРДА ЗБОГ КОГ УМИРУ СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ БЕЛЕ ЧИОПЕ ‼️
‼️Преко читаве једне стране зграде Палата Албаније која се налази у близини Трга Републике у Београду, 28. маја је постављен билборд са натписом „Србија побеђује“ и на тај начин је угрожен опстанак колоније строго заштићених и угрожених белих чиопа (Тацхyмарптис мелба).
🪹Ова врста се гнезди у кутијама ролетни на прозорима поменуте зграде, тако да је сада родитељима онемогућен приступ до гнезда и десетине младунаца већ други дан, полако али сигурно, умире од глади. Одрасле јединке панично ударају о прозоре са преосталих страна зграде у покушају да некако дођу до својих младунаца‼️
⏳Једини начин да се спасу младунци и очува колонија ових птица јесте хитно уклањање билборда. Како су младунци још увек голуждрави и потпуно зависни од родитеља, време њиховог преживаљавања се мери у сатима.
⚠️Захтевамо од надлежних институција Завод за заштиту природе Србије и Министарство заштите животне средине да раде свој посао, реагују и покажу да им је стало до опстанка строго заштићене врсте и поштовања закона Републике Србије.
✅Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је још 2018. године обавестило научну и ширу јавност о присуству белих чиопа у главном граду. Орнитолози, љубитељи птица и природе, већ годинама долазе у центар Београда да се диве најкрупнијој чиопи на европском континенту.
#ДЗППС #БирдЛифеСербиа #бирдлифеинтернатионалл #белечиопе #тацхyмарптисмелба

[Весна @open_eyed_me]

@Duki07202 😂😂🤣

[Весна @open_eyed_me]

@CopezziP To ti je terapija 🙂

[Весна @open_eyed_me]

@vegicaaa Huh...

[Весна @open_eyed_me]

@CopezziP Bio film o tome, kad mašine polude. Stiven King

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Прећутани геноцид грчког православног братства

Један од најсистематскијих и прећутаних злочина на Балкану који званична историја у име „православног братства” вековима гура под тепих јесте да је на простору данашње Северне Грчке (Егејске Македоније и Епира) извршен бруталан процес асимилације, прогона и затирања српског етничког и културног кода.

Хронологија страдања:
1. Терор Андарта (Крај 19. и почетак 20. века)
Пре него што су повучене модерне границе, простор Егејске Македоније (око Солуна, Водена, Костура, Лерина, Кукуша) био је преплављен српским живљем који је ту живео од античких и средњовековних времена (српске државе Војислављевића и Немањића). Грчке терористичке чете — Андарти, финансиране директно из Атине и Конзулата у Солуну, упадале су у српска села. Србима је постављан ултиматум: да се одрекну своје цркве, српских свештеника и приме грчки језик и Патријаршију. Ко би одбио, био би ликвидиран. Нарочито су страдали српски учитељи који су децу учили Азбуковици.

2. Балкански ратови и Етничко чишћење (1912–1913)
Након протеривања Турака, Грчка војска је запосела Егејску Македонију. Оно што је почело као асимилација, тада се претворило у масовно физичко протеривање. Цели градови и села са српским становништвом су спаљени (најдраматичнији пример је потпуно уништење и прогон становништва града Кукушаи околних места). Стотине хиљада људи је под бајонетима протерано ка Србији и Бугарској. Они који су остали, морали су да потпишу изјаве да су „чистокрвни Грци” и да им деца не смеју проговорити ни реч матерњег језика.

3. Лингвистички и културни геноцид (Доба Јоаниса Метаксаса, 1936–1941)
За време диктатуре Метаксаса, притисак је доживео свој фашистички врхунац. Службено је законом забрањена употреба српског језикачак и у приватним кућама. Формирана је „језичка полиција”. Грчки жандарми су ноћу прислушкивали под прозорима српских кућа; ако би чули мајку да детету у колевци пева на нашем језику, породица је била депортована на пуста грчка острва (попут Макронисоса) или суочена са тешким робијама. Сва српска и словенска имена места су декретом избрисана и замењена измишљеним грчким називима (нпр. Воденје постао Едеса, Костур – Касторија, Лерин – Флорина). Избрисани су и натписи са српских средњовековних гробних места како би се уништио сваки траг Азбуковице.

4. Егзодус након Грчког грађанског рата (1946–1949)
Завршни ударац овом српском простору задат је након Другог светског рата. Срби који су масовно учествовали у антифашистичком покрету (НОФ), након победе десничарских снага подржаних од стране Британије и САД, потпуно су протерани. Више од 28.000 деце (тзв. „деца бежанци”) отето је из мајчинског наручја и расељено широм света (од Југославије до Ташкента и Канаде) како се никада више не би вратили на своја огњишта и како би се српска крв на тим просторима потпуно затрла.

Србија памти!

[Стрелац 🎯 @StrelacBg]

Србкиње - невидиљиве архитекте светске историје

1. Мара Бранковић (Султанија Мара / "Царица Мара")
Порекло: Ћерка деспота Ђурђа Бранковића.
Улога: Жена султана Мурата II и поочим Мехмеда II Освајача.
Вероватно најмоћнија жена тог доба. Мехмед Освајач ју је толико поштовао да ју је звао „својом мајком” и често тражио њен савет пре кључних похода (укључујући пад Цариграда). Након султанове смрти, вратила се у Србију (Езерово), где је водила сопствену дипломатску мрежу. Била је заштитница Хиландара и свих православних хришћана у Османском царству. Она је преживела и Мурата II и Мехмеда Освајача, поставши врховни дипломатски ауторитет на Балкану у својим позним годинама.
Место рођења: Вероватно Вучитрн или Крушевац (тадашња престоница Бранковића). Година рођења: око 1412. Година смрти: 1487. (сахрањена у манастиру Косиница код Драме, данашња Грчка).

2. Јелена Драгаш (Царица Хелена Палеолог)
Порекло: Ћерка српског велможе Константина Драгаша.
Улога: Мајка последњег византијског цара Константина XI Палеолога.
Византинци су је звали „Српкиња”. Након смрти мужа, владала је као регент и била главни духовни ослонац царства у самртним часовима. Пред пад Цариграда, замонашила се као Ипомона (Трпељивост). Њен син, последњи цар, носио је српско презиме Драгаш у борби до последњег даха. Као византијска царица, до краја живота је потписивала акте својим српским презименом — Драгаш.
Место рођења: Велбужд (данашњи Ћустендил, област којом је владао њен отац Константин Драгаш). Година рођења: око 1372. Година смрти: 1450. (само три године пре коначног пада Цариграда).

3. Ана Јакшић Глинска (Српска бака руског цара)
Порекло: Из чувене српске племићке породице Јакшића.
Улога: Мајка Јелене Глинске и бака првог руског цара Ивана Грозног.
Она је директно пренела српски духовни и државотворни код на руски двор. Иван Грозни је од своје баке Ане слушао о кнезу Лазару и Немањићима, што је пресудно утицало на његов концепт „Трећег Рима” и посебну заштиту коју је током целе владавине пружао манастиру Хиландар. Преживела је страшне московске пожаре и интриге, успевши да однегује унука Ивана Грозног на српским епским песмама.
Место рођења: Вероватно Надлак (данашња Румунија, тадашњи посед Јакшића) или Смедерево. Година рођења: око 1475. Година смрти: око 1547. (у Москви).

4. Оливера Лазаревић (Султанија Деспина)
Порекло: Најмлађа ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице.
Улога: Жена султана Бајазита I.
Жртвована је зарад спаса Србије након Косова. Својим утицајем на Бајазита, успела је да заштити браћу Стефана и Вука, али и да омогући Србији да преживи најтеже деценије. Била је „инфилтрирани свештеник” у срцу османске силе. „Учена жена” која је водила теолошке разговоре са својим духовником Никоном Јерусалимцем.
Место рођења: Крушевац. Година рођења: око 1373. Година смрти: око 1444.

[Весна @open_eyed_me]

@Dalibor19797 Жалосно наше Сунце..

[Весна @open_eyed_me]

@davidimstatuima 😂😂😂

[Весна @open_eyed_me]

@udo_brinkman 🤣😂🤣